Iako su srpsko-hrvatski odnosi ponovo na najnižim diplomatskim granama, policije dveju zemalja nikada bolje nisu sarađivale. Jednostavno, mafija je nametnula neka nova pravila protiv kojih se, hteli ili ne, mogu i moraju boriti jedino zajedničkim snagama

Uoči ratnih zbivanja, početkom devedesetih godina prošlog veka, većina naših kriminalaca na privremenom radu u inostranstvu je, po pravilu, radila i "za službu". Tamo su se mahom bavili osnovnim zanimanjem, ali su povremeno odrađivali i poneki prljavi posao za državu. To im je, naravno, omogućilo da, pored određenih privilegija, imaju i status "pozitivne mafije", odnosno da sebe doživljavaju i kao važne, društveno korisne osobe.

A onda je počeo rat i nova seoba kriminalizovanih Južnih Slovena. U novim, višepartijskim sistemima bivših jugoslovenskih republika, pojedini pristigli kriminalci su bili za vlast, drugi su se borili za opoziciju, ali su se svi, bez izuzetka, zalagali samo za sebe! Zapravo, samo za svoj interes. I dok su "obični" smrtnici i dalje branili svoja ognjišta ili su krvarili za nečije ideale, mafijaši svih zemalja su se brzo i lako organizovali. Pod plaštom prekaljenih patriota i nacionalnih boraca, uveliko su počeli da organizuju "biznis" koji nije znao za granice. Ponajmanje one državne ili administrativne međe.

U međuvremenu je nestalo one "pozitivne mafije", one generacije žestokih momaka koja je mačem rešavala državne i međudržavne probleme i koja je, naposletku, i sama od mača stradala. Njihovo mesto su ubrzo zauzeli neki novi klinci. Svoju kriminalnu mrežu u Hrvatskoj je najpre počeo da gradi nekadašnji legionar, a sada haški pritvorenik, Ante Gotovina. U Bosni je počela da sija "zvezda" Nasera Orića, na Kosovu je OVK već iznedrio nekoliko poznatih imena. U Srbiji, u Beogradu, aktivnost novih tigrova se odvija pod budnim okom bejbi-fejs ljubitelja novokomponovanih pevaljki Željka Ražnatovića Arkana. Tu se već javljaju i neke mlade, nacionalno neopterećene junoše poput Milorada Lukovića Legije, Hrvoja Petrača ili, recimo, Ramuša Haradinaja.

- Na njihovu žalost, većina mladih ekipa je brzo završavala karijeru - kaže za Pressmagazin naš izvor iz Hrvatske, inače dobar poznavalac ove teme. - Ono što su stariji stvarali godinama njihovi mlađi naslednici su želeli odmah, a to ih je najčešće stajalo života ili slobode. Naravno, posle svakog ubistva ili hapšenja ostajao bi prazan prostor, upražnjen tron na koji bi se odmah ustremili novi kandidati.

Tokom rata kriminalci su "valjali" praktično sve što je bilo potrebno zaraćenim stranama - oružje, municiju i granate, gorivo, hranu, pa čak i ogrev. Povremeno bi u ime starih dobrih vremena odradili i poneki poslić za novu vlast tako što bi nekog ubili ili bi jednostavno granatirali svoje sunarodnike. Toga je svuda bilo, tvrdi savetnik srpskog ministra policije advokat Toma Fila, koji kaže da se to najbolje videlo na Kosovu.

- Svojevremeno smo utvrdili da najveći deo oružja koje je koristio OVK i kojim su ubijani Srbi potiče upravo iz Srbije - rekao je Fila.

Po završetku sukoba na prostoru Balkana, stare uhodane kanale za šverc svega i svačega kriminalci su počeli da koriste za krijumčerenje droge. Nije ni čudno s obzirom na to da, prema proceni Ujedinjenih nacija, čak 70 odsto ukupnog kapitala organizovanog kriminala potiče upravo od šverca narkotika. Naravno, ne treba zanemariti ni prihod od trgovine ljudima, krađe automobila, reketa, prostitucije i drugih vidova kriminalnih aktivnosti.

Nakon demokratskih promena, 5. oktobra 2000. godine, pomislili smo na trenutak da su ta vremena daleko iza nas. A onda je stiglo otrežnjenje! Samo dve i po godine kasnije, zemunski klan ubija premijera Zorana Đinđića i dokazuje da je mafija življa nego ikad! Gde se nakon ovog zločina krio prvooptuženi, kasnije i osuđeni za ovaj atentat, bivši Arkanov pulen i Gotovinin legionar, Milorad Ulemek Legija (Cema, Šareni, čika Miki)? Pa naravno, u Hrvatskoj! Barem u početku. Imao je dva lažna hrvatska pasoša, koji su glasili na Željka Ivanića i Vladu Vukmanovića. Međutim, daleko od toga da je ovo jedini primer dobre saradnje srpskih i hrvatskih kriminalaca. Setimo se samo da su nakon ubistva Željka Ražnatovića Arkana, odbegli Dobrosav Gavrić Duki i Milan Đuričić Miki, koji su u Srbiji osuđeni na 30 godina zatvora, i pored Interpolove poternice za njima, često viđani u Opatiji, u Hrvatskoj. Očigledno, za razliku od političara, balkanska mafija na Balkanu je zajedno i u dobru i u zlu jer se nikada ne zna kada će kome i šta zatrebati.

Ubistvo Ive Pukanića, koje je još samo jedno u nizu brutalnih likvidacija koja se poslednjih meseci dogodila u Zagrebu, potreslo je tamošnju javnost. Mnogo više od same bombe od koje je raznesen. Dugo su Hrvati bili ušuškani u uverenju da su daleko od Balkana, da ono što se godinama dešava na ulicama srpskih, crnogorskih ili bosanskih gradova neće nikada dogoditi kod njih. A dogodilo se!

"Ne treba uvoditi izvanredno stanje u Hrvatskoj!" Upravo je ovim rečima premijer Ivo Sanader pokušao da umiri građane Hrvatske, ali i sve one koji strahuju da će se talas nasilja tek sada širiti Lijepom njihovom.

Novinar nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić, autor knjige o ubistvu premijera Zorana Đinđića, smatra da nedavna ubistva u Hrvatskoj imaju lokalni karakter. Upravo su kriminalci, kaže naš sagovornik, prvi izgradili jednu vrstu Evropske unije, s obzirom na to da ih zanima isključivo lični interes.

- Ako nešto i ima širi značaj, to se najpre odnosi na njihove zajedničke aranžmane u vezi s prometom heroina, kokaina i drugih narkotika - uveren je Vasić.

Jedan od suštinskih problema Balkana je upravo u tome što su političke strukture uvek bile u tesnoj vezi s kriminalom. Po njegovim rečima, nijednoj novostvorenoj državi nije bilo lako da se odupre mirisu novca koji potiče od heroina ili cigareta.

- Ta veza je prosto neraskidiva - uveren je i direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije, Zijad Bećirović. - Region se do današnjih dana nije oporavio od takve prakse i uveren sam da će Crna Gora biti sledeće poprište međusobne saradnje i međusobnog obračuna države, policije i mafije.

Advokat Dušan Mašić, branilac bivšeg šefa tajne policije Radeta Markovića i jedan od stručnjaka koji je angažovan i u slučaju nekih pripadnika zemunskog klana, uveren je da su kriminalci daleko bolje ogranizovani nego sama država.

- Nažalost, mafija je uvek bila ispred policije i pravosuđa - kaže Mašić za Pressmagazin. - Posle višedecenijskog rada u advokaturi i policiji, znam da je odlično organizovana i međusobno veoma dobro povezana, čak i s mafijama u Albaniji i Bugarskoj.

Nakon odlaska većine krokodila u večna lovišta, što u zatvor, što na groblje, nije se čekalo dugo da se oslobođeni prostor popuni novim ljudima. Nije ni čudno, kada se zna da je Srbija, ako je suditi po godišnjem izveštaju Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika, jedna od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru. Novim kumom srpske mafije se može smatrati Sreten Jocić, poznatiji pod imenom Joca Amsterdam, a pored njega se često pominje i ime Andrije Draškovića. Svojevremeno se pričalo da je i sam Milorad Ulemek Legija, koji je navodno "klepio" neku drogu od Joce, u strahu od njegovom povratka u zemlju pobegao u zatvor, gde se, po svemu sudeći, oseća sigurnije. Time je, praktično, rešio problem za narednih 465 godina, na koliko robije je ukupno osuđen.

Jocića su mediji dovodili u vezu s ubistvom Ive Pukanića jer je policija uhapsila bivšeg vojnog obaveštajca Bobana Đurovića (54) iz Bara, koji je navodno po njegovom nalogu trebalo da Roberta Matanića prebaci iz Zagreba u Srbiju i time ga praktično zaštiti od istrage hrvatske policije. A upravo je Matanić, da podsetimo, sumnjičen za zločin nad Pukanićem.

Inače, pre polaska u Zagreb, Đurović se u Beogradu sreo s Jocićem, ali još nije poznato s kakvom je porukom krenuo po Matanića. Nekoliko sati pre toga, hrvatska policija je ušla u trag telefonskom razgovoru Matanića i Beograđanina Milenka Kuzmanovića, vozača koji je upravo s Đurovićem trebalo da krene put Hrvatske, noseći sa sobom i lažna dokumenta za optuženog za ubistvo Pukanića. Koliko je sve ovo povezano, potvrđuje i sumnja bugarske policije da je upravo Jocić angažovao Matanića da u septembru 2004. godine u Sofiji ubije Milča Boneva, nekadašnjeg predsednika FK "Slavija". Sem toga, Matanić je često dolazio u Srbiji i poznato je da se družio s Jocom Amsterdamom i Slobodanom Đurovićem.

Još jedan osumnjičeni za ubistvo Pukanića i Franjića, Željko Milovanović, navodno je bio pripadnik nadaleko poznate Jedinice za specijalne operacije (JSO). Pretpostavlja se da se krije u Bosni, tačnije, u Republici Srpskoj. I mada je svojevremeno za naše novine demantovao da je umešan u ovo ubistvo (uostalom, to je negirao i Joca Amsterdam), njegovo ime je i dalje prvo na listi osumnjičenih.

I Bosna je takođe usijano poprište nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje se međusobno bore za primat. A nakon ubistva vlasnika "Sport kafea" Zorana Goluba (41) zvanog Čarlama, čini se, još je vrelije. Čarlama je bio ključni svedok u slučaju protiv nedavno poginulog Strahinje Rašete, koji je upravo u njegovom kafiću oktobra 2006. godine pokušao da ubije Đorđa Ždralu, zbog čega je najverovatnije i sam Čarlama kasnije likvidiran. S druge strane, Ždrale, koji se smatra vođom jedne od najjačih kriminalnih grupa u istočnom delu Republike Srpske, već tri godine vodi rat protiv kuma Darka Eleza. I s obzirom na to da sve ovo podseća na najavu "Top-liste nadrealista", moramo dati i nekoliko objašnjenja.

Svađa između kumova Ždrale i Eleza počela je 2005. godine kada su se navodno posvađali oko podele plena od pljačke banke u Han Pijesku. Potom je usledila serija još nerazjašnjenih ubistava, koje su mediji povezivali s ovim sukobom. Reč je ubistvima Srđana Đurića, Mladena Ćehe, Marijana Kovačević i Borisa Govedarice iz 2007, kao i likvidaciji Vladimira Mačara 30. januara ove godine. Elez se već nekoliko godina krije u Beogradu, a policija je odavno za njim raspisala poternicu jer se sumnja da stoji iza pokušaja atentata na Ždrala. S druge strane, Ždrale je u maju uhapšen u Splitu, kada je zajedno sa hrvatskim ratnim veteranima i kriminalcima pripremao pljačku jedne od banaka u najvećem dalmatinskom gradu. Posle kriminalističke obrade, hrvatska policija ga je proterala u Crnu Goru. Veruje se da najviše vremena provodi tamo, a upravo će Crna Gora, po rečima direktora Instituta za bliskoistočne i balkanske studije Zijada Bećirovića, biti sledeća destinacija obračuna organizovanog kriminala.

Veliki uticaj na crnogorske mafijaške strukture ima albanska mafija, koja nije piramida s jednim vođom na vrhu, već organizacija s većim brojem kumova. Moć albanske mafije, koja po jačini slovi posle kolumbijske za najmoćniju na svetu, bazirana je na poslušnosti porodica, odnosno fisova. Skup porodica, često i njih dvadesetak, čini mafijašku lozu, navodi se u izveštaju srpske policije o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu.

Vlast nad evropskim tržištem heroina, prema policijskim podacima, koncentrisana je u rukama tridesetak albanskih mafijaških porodica. Svaka od njih kontroliše određenu oblast Kosova i Metohije, koja je glavni tranzit za puteve organizovanog kriminala. Teritorija Kosova, kad je u pitanju organizovani kriminal, podeljena je na tri interesne zone: oblast Drenice, Dukađina i Laba. Oblast Drenice, koja kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru s Makedonijom, kontroliše drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Grupa je povezana s albanskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

Na teritoriji opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa, usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, pa čak i na reketiranje albanskog stanovništva. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i Crnu Goru, a koristi se pravac Peć-Kula-Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba preko koga se krijumčari droga.

- Najuticajnijim porodicama Albanaca na Kosovu trenutno rukovode Naser Keljmendi, Ekrem Luka i Redžep Selimi. Osim njih, na Kosovu deluje više od dvadeset kriminalnih grupa. Porodica Keljmendi kontroliše šverc droge i nafte, trgovinu ljudima i pranje novca na području Peći - navode u srpskoj policiji.

Porodica Luka pod okriljem albanske mafije bavi se švercom oružja, droge, cigareta i benzina. U vezi je i s porodicom Selimi, s kojom kontroliše šverc oružja, droge i vozila u oblasti Dukađin. Ekrem Luka povezan je i s porodicom Eljšani koja se bavi švercom oružja i benzina. Klan Eljšani kontroliše oblast Vitomirice, a osim s Ekromom Lukom, povezani su i s Džavitom Haljitijem.

Ovo sve postaje jasnije kada se obrati pažnja na izveštaj Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika, u kome se navodi da je Srbija glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga od Avganistana i Turske, pa čak i od Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, pa sve do centralne i zapadne Evrope.

Kokain iz Južne Amerike dolazi u Srbiju preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge, kao što je ekstazi, potiču uglavnom iz Holandije. Takođe, koriste se i za razmenu drugih narkotika, uključujući heroin. Narkotici najčešće samo "putuju" Srbijom, a u njoj se zadržava samo manji deo za potrebe 60 do 80 hiljada narkomana. S druge strane, glavna tačka trgovine narkoticima je oblast Sandžaka, koji je na putu šverca heroina iz Avganistana u zapadnu Evropu, smatraju američki stručnjaci.

Neko bi mogao da kaže da su jedino Slovenci ostali izvan kruga balkanskih mafija, međutim, valjalo bi podsetiti na skorašnju aferu sa švercom oružja. Očigledno je da mafija svuda postoji. Pitanje je samo koliko znamo o njenoj aktivnosti.

Sreten Jocić - Joca Amsterdam

Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam je rođen pre 46 godina u Smederevskoj Palanci. Legenda o njemu je započela pričom da potiče iz izrazito rojalističke porodice, pa je 1984. godine pobegao u inostranstvo kako bi se, navodno, sklonio od komunista!?? Već tada je dobio i nadimak koji će ga pratiti celog života.

Jocićev uspon od sitnog kriminalca pa sve do kralja međunarodnog podzemlja, kako su ga krstili pojedini mediji, neraskidivo je vezan za srpsku Službu državne bezbednosti. Za njegovo ime se vezuju brojna ubistava, čak i nekoliko policajaca, ali to nikada nije dokazano. Evropska štampa ga je "prozivala" za teška krivična dela u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Grčkoj, Kanadi, Tajlandu, Južnoafričkoj Republici... Sem toga, veruje se da Joca Amsterdam mnogo toga zna i kada je reč o brojnim, nikad nerazjašnjenim ubistvima tokom devedesetih godina u Srbiji.

Prilikom jednog od brojnih hapšenja u Sofiji 2002. godine, kod Jocića su pronađena lažna dokumenta na ime Marka Milosavljevića, kao i službena legitimaciju Resora DB-a. Već tada se u našoj javnosti spekulisalo da su ga "otkucali" pokojni Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija kako bi preuzeli njegov kanal ka kokainskim kartelima. Nakon Legijine predaje, maja 2004. godine, pričalo se da se predao zato što je navodno upravo Jocić ucenio njegovu glavu, kao i to da je pretio Ulemekovoj porodici!

U vreme hapšenja, Jocić je stanovao u centru Sofije sa suprugom Verom i tri sina. Njegove tadašnje komšije su bugarskim novinarima ispričali da je reč o mirnom i tihom čoveku koji se zvao Marko. Mediji u Bugarskoj objavili su da je iz zatvora naručio ubistva generalnog sekretara bugarskog MUP-a Bojka Borisova i holandskog tužioca Kusa Ploja. Bugarski list "168 časa" naveo je da je Jocić posle hapšenja nudio da otplati deo međunarodnog duga Bugarske pod uslovom da bude oslobođen!

Još uvek se prepričava Jocina spektakulana deportacija iz Bugarske u Holandiju avgusta 2002. godine, gde je trebalo da odsluži kaznu zbog krivičnih dela počinjenih u toj zemlji. Na sofijski aerodrom su stigla dva džipa sa specijalcima, a zatim i 20 policijskih kola s uključenim sirenama! Dvojica maskiranih policajaca izveli su Jocića obučenog u specijalni neprobojni skafander, s belom vrećom preko glave! U isto vreme, iz 25 policijskih kola, dva autobusa i dva džipa štrčale su duge cevi napunjene bojevom municijom!

Joca Amsterdam je iz zatvorske tamnice uspeo da plasira svoju priču u najprestižnijim holandskim novinama. Progovorio je, između ostalog, i o tamnoj pozadini rata na Balkanu.

- Srebrenica nikada nije osvojena ili predata, već je prodata u zamenu za neki "prljavi veš" - rekao je Joca Amsterdam i detaljno objasnio prljavu ulogu ratnog komandanta Srebrenice Nasera Orića i tajnih službi.

Posle četiri godine provedene u zatvoru, Joca je 23. marta 2006. godine izručen našoj zemlji. Jocić je izašao iz Jatovog aviona u pratnji dvaju policajaca i s fantomkom na glavi. Rekao je pratiocima da je i to bolje nego kesa koju su mu stavili Bugari!

Jocić je optužen je da je 1995. godine podstrekivao policajce Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića da ubiju beogradskog "žestokog momka" Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš. Međutim, ubrzo po izručenju, 22. maja, Jocić je pušten da se brani sa slobode za jemstvo od 300.000 evra. Na saslušanju kod istražnog sudije je negirao da ima veze s ubistvom Marjanovića. Ovaj slučaj je označen kao službena tajna pošto je Jocić spomenuo imena nekih osoba iz inostranstva i detaljno opisao događaje koji su se desili van Srbije.

- U julu 1995. godine bio sam u Grčkoj, na Glifadi, na medenom mesecu - rekao je Jocić tokom saslušanja. - Početkom avgusta saznao sam da određeni kriminalni krug iz Javne bezbednosti hoće da mi namesti neko krivično delo pa sam zbog toga napustio Grčku i vratio se u Bugarsku jer sam tamo imao veće garancije za svoju bezbednost. Saznao sam da naša Javna bezbednost insistira i vrši pritisak na druge države da me pošto-poto izruče. Bio sam im prepreka. Ne ovde jer sam odavde morao da odem, nego van naše države pošto sam iznosio istinu o tome kako se neki bogate, ali i to kako je razna roba, koja je dolazila u Srbiju upravo preko tih ljudi, prodavana Muslimanima, pa čak i Albancima na Kosovu.

Amsterdam je 24. juna ove godine na suđenje u Palati pravde došao sam iako je nekoliko desetina novinara očekivalo da će se pojaviti s velikim obezbeđenjem! Preplanuo, u lanenom odelu i sa zalizanom kosom, opušteno se ušetao u sudnicu. Sudija je odlučio da zbog gužve u sudnicu ne mogu da uđu svi zainteresovani novinari.

- U redu, neka onda uđu samo novinarke! - rekao je uz osmeh Joca Amsterdam.

Tako se prvi put nakon petnaestak godina u javnosti pojavila i njegova nova fotografija. Do tada se vrtela samo legendarna slika iz mlađih dana, snimljena na nekoj svadbi početkom devedesetih godina.

U raznim mafijaškim obračunima u Srbiji i inostranstvu ubijeno je troje Jocićevih kumova i čak 12 ljudi iz njegovog okruženja! Posle ubistva Jocinog kuma Uglješe Aranitovića Uga, u avgustu ove godine u centru Beograda, očigledno da je i dalje na meti raznih kriminalnih grupa kojima smeta njegov povratak.

Inače, Jocić je u javnosti povezivan s nekoliko kupovina društvenih preduzeća. Mediji su pisali da je zainteresovan za restoran "Grafičar" na Senjaku, a da je navodno već kupio obližnju kafanu "Šeher", ugostiteljsko preduzeće "Central" i istoimeni hotel u Zemunu. Agencija za privatizaciju je poništila aukciju za prodaju preduzeća "Eko-hrana", za koju je 13. septembra 2007. Jocić izlicitirao 25,3 miliona dinara. Firmu je izgubio na osnovu rešenja Ministarstva ekonomije kojim se zabranjuje učešće na aukciji osobama koja su osuđena za krivična dela ili je protiv njih podignuta optužnica. Beogradski mediji su objavili i podatak da je u septembru prošlo godine iznajmio kuću Mire i Marka Miloševića u Tolstojevoj 33 na Dedinju!

Poslednji put Jocić je pominjan posle ubistva Ivane Hodak, ćerke Zagorčevog advokata Zvonimira Hodaka i Ive Pukanića, vlasnika "Nacionala".

Zagrebački "Jutarnji list" pisao je da je za kupovinu imovine hrvatskog generala Vladimira Zagorca, optuženog za ratno profiterstvo, bio zainteresovan Sreten Jocić. Hrvatski mediji objavili su da je njegov kum Slobodan Đurović, koji je uhapšen s osumnjičenom braćom Matanić u blizini srpsko-hrvatske granice, bio glavni posrednik između naručioca i ubica Pukanića. I pored svega, krivični postupak protiv Jocića se vodi samo u Beogradu. Nemačka policija i policije ostalih evropskih zemalja koje su tragale za Amsterdamom u međuvremenu su povukle svoje poternice!


Izvor: Press