Zašto milioni Japanaca ne izlaze iz kuće?


Ako još niste čuli za hikikomori, radi se o poremećaju koji pogađa milion mladih Japanaca koji se u jednom trenutku odlučuju da se povuku iz društva i vreme provode u svojim sobama.

Iako će neki reći kako se radi o tipičnoj agorafobiji, glavna je razlika u starosti pacijenata jer hikikomori pogađa isključivo mlade ljude. Jedan od stručnjaka za ovaj poremećaj, dr Takahiro Kato, kroz ovo je prošao još kao student i danas radi na prevenciji kako bi pomogao mlađim generacijama.

Naime, neki slučajevi su toliko ekstremni da nailaze na muškarce u pedesetima koji su se iz društvenog života povukli na više od 30 godina. Odbijaju kontakte s prijateljima pa čak i porodicom, a često se radi o inteligentnim i sposobnim mladim ljudima pa dodaje da je to veliki udarac japanskoj ekonomiji.

"Brinem zbog ovog jer se radi o jedan odsto stanovništva. Većina ih je završila fakultete pa ovo ima i ekonomski uticaj. Ponekad se radi o vrlo kvalitetnim fakultetima što je prilično tužno", govori Kato u intervjuu za ABC koji se nedavno pozabavio ovom temom.

Juto Oniši, 18-godišnjak iz Tokija, svoju spavaću sobu nije napustio gotovo tri godine, a tek je pre šest meseci zatražio stručnu pomoć. Dane je provodio spavajući, surfajući internetom i čitajući mange, a ni s kim nije želeo da priča. Veruje da je stanje izazvano njegovim neuspehom u srednjoj školi: "Jednom kada to iskusite, izgubite dodir sa stvarnošću. Znao sam da to nije normalno, ali nisam hteo ništa menjati. Osećao sam se sigurno".

Japansko ministarstvo hikikomorije opisuje kao ljude "koji ne učestvuju u društvu i nemaju odnose s ljudima van porodice", a simptomi moraju trajati duže od šest meseci.

Dr Kato pak dodaje da ovaj poremećaj češće susrećemo u Japanu nego na zapadu zbog kulturoloških razlika: "Japan se jako razlikuje od zapadnih društava. Na primer, odnos majke i deteta se izuzetno razlikuje. Japanski roditelji su preterano zaštitnički nastrojeni, a kod nekih ljudi to otežava proces osamostaljivanja. Budući da se od njih očekuje da se upišu na dobre fakultete, muška deca su pod ogromnim pritiskom".

Dodaje da je kod lečenja ovakvih slučajeva najbitnije postaviti višedimenzionalnu dijagnozu zbog psiholoških i bioloških aspekata problema.

"Ipak, uz dijagnozu, nadamo se i da ćemo razviti sistem ranijeg prepoznavanja rizika hikikomorija", zaključuje Kato.

Izvor http://www.021.rs/Info/Zanimljivosti/Zasto-milioni-Japanaca-ne-izlaze-iz-kuce.html

Гдје да изађу, људи имају и ријеч за рад до смрти јбт... Гледо сам мангу на ову тему, окачим кад нађем линак.

Не верујем да би седео по цео дан у соби толико времена да нема рачунар и приступ Интернету него балавурдија једна уалена.
Проблем је што, суочени са суровом реалношћу, млади траже одушка у стварању неких својих светова а Интернет као једно глобално село игра велику улогу у томе. Живот у виртуалној реалности је много лепши за њих јер могу да буду шта год пожеле, док у стварном свету то није тако лако.

(Моје скромно мишљење)

spominje se u outbbreak company kad onaj kao uci onu kako treba da se izolira u sobi 
mislim ja kad bih pokuso ovo nesto umro bi za dva dana niko mi ne bi hranu dao  treba njima par dobrih vaspitinih samara i izbacit ga napolje iz sobe

Htedo nešto da kažem, pa sam skapirao da se radi o nekoj drugoj zemlji.

Odavno je ovo poznato,al eto izgleda tek sad uzelo maha..

Jedan sjajan film koji ima veye sa temom,tj glumica u filmu pato od ovoga
Castaway on the Moon http://www.imdb.com/title/tt1499666/

  Jedan drugom sede bukvalno na glavi, otuđeni su i uplašeni a žive u tehnološkom raju u kom je moguće raditi i zarađivati iz kuće.
  Nisam znao da Japanci imaju reč za rad do smrti, imali smo je i mi i večina država. Kod nas i kod drugih se to zvala robija u rudniku, kamenolomu....
 

japanci jedu govna...
nemaju potrebe da izlaze...a da moraju -izlazili bi i te kako..