USIJANO - Da život u prestonici ne bude vreo samo zbog sunca, pobrinula se bakica Vasiljka MIlić. Ona se juče, doslovno, poigrala vatrom.
Vasiljka je Dejana Savića i Seada Serdarevića, nakon kratke svađe, polila benzinom jer su pripalili cigarete u hodniku zgrade. Na sreću, nije ih sasvim „okupala" već je uspela samo malo da ih poprska, pošto su je oni primetili na vreme.
Nakon toga, starica je, iznervirana, počela da preti da će dići zgradu u vazduh. Međutim, u tome su je sprečili policija i radnici hitne pomoći. Pošto su izvršili uviđaj, policajci i hitna pomoć odvezli su Vasiljku u ustanovu „Laza Lazarević".
Starica se nije opirala, mirno je išla s njima, pa nije bilo potrebe za policijskom pratnjom. Usput je, ulicom, iz sveg glasa uzvikivala parole: „Smrt fašizmu! Živeo komunizam, ali moj!"Vasiljka Milić živi sama u stanu, dok njena ćerka stanuje u Jagodini. Polivanje radnika benzinom, pretpostavlja se, bio je njen način borbe protiv pušenja, s obzirom da prijave, kazne, ni inspekcijski uviđaji očigledno ne pomažu.
Prema rečima njenih komšija, Vasiljka jeste senilna i ima „neke svoje priče". Kako kažu, do skoro je pisala pisma Titu, ali nije agresivna. Uvek se kulturno javi poznanicima, izlazi na ulicu pomalo ekscentrično obučena, ali ipak doterana.
- Ona je mirna osoba, ne sećam se da je ikad dosad zbog nje izbio skandal. Ne znam šta joj je bilo ovog puta, možda su je radnici zadirkivali - priča radnica obližnje pekare.
Radnici firme „Nitea" juče nisu bili u kancelariji.
U bolnici „Laza Lazarević" kažu da je Vasiljka fizički dobro, ali da je rano govoriti o psihičkom stanju i da će biti zadržana na posmatranju.

"Смрт пушачима, слобода народу!!" 

e da je vise ovakvih bakica, ne bi bilo pusaca

„Smrt fašizmu! Živeo komunizam, ali moj!" 

Ha ha ovo bi moglo biti slogan za narednu izbornu kampanju

Ко пуши здравље руши. 

Смрт слободи, комунизам народу!!!

Bilo je krajnje vreme da makar i jedna bakica postavi neke stvari na svoje mesto!
Pušače svi, posebno vlast, tetoše, čak ni istinu o njima niko neće da kaže!
Nikada nisam boravio u prostorijama u kojima je dozvoljeno pušenje! Uprkos tome sve su te prostorije uvek bile pune duvanskog dima! Istina je sledeća:
Biti pušač, znači biti pre svega bahat, bezobziran, bezobrazan i siledžija! Jednostavno on(a) će zapaliti i napuniti celu prostoriju dimom bez obzira ko je u toj prostoriji! Dokle ide licemerje i bezobrazluk pušača lako se vidi na svakom koraku. Nije li sasvim uobičajena slika da na vratima lekarske čekaonice bude grupa pušača čiji se dim uvlači u tu čekaonicu. Oni stvarno ne puše u čekaonici „samo“ je pune dimom! Da stvarno žele da poštuju zabranu pušenja u toj prostoriji bar bi se malo izmakli! Da ne pominjem kada neko zapali na zabranjenom mestu pa krije cigaretu u šaci! Da nije toliko pokvareno bilo bi smešno!
Ni sada nemam ništa protiv ako neko želi da puši! Samo treba da ispoštuje jedan uslov: da ne primorava i mene, tj. da me ne siluje!
Neko će reći: „Pa ti se skloni!“ To je logika svih siledžija i silovatelja: ili pobegni, ili ću te silovati, jer je meni došlo!
Jedna me je žena (predstavila se kao nepušač!) napala: „Kako se uopšte usuđuješ da porediš neželjeno udisanje duvanskog dima sa silovanjem? Imaš li ti uopšte predstavu kakav stres doživljava silovana žena?!“
Ne, zaista nemam predstavu kakav je to stres!
Ali vrlo dobro znam iz sopstvenog iskustva kakav je stres kada lekar kaže: „Vi imate rak!“ I kakav je stres kada se pokaže da lečenje nije dovoljno uspešno!
Smatram da su mom raku u najvećoj meri kumovali upravo pušači jer su me uz prećutan blagoslov vlasti neprekidno, bukvalno silovali svojim duvanskim dimom! Jednostavno, hteo to ja ili ne, silom bi mi ga ugurali u pluća!
U čemu je onda razlika između ovog i bilo kog drugog silovanja?
Čak i su i sve zdravstvene ustanove, uključujući Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, prepune duvanskog dima! (Otkud znam? Ležao sam tamo mesec i po dana!)
Ko u zdravstvenim ustanovama „proizvodi“ najviše duvanskog dima? Naravno, sami zdravstveni radnici! Šta onda treba uopšte očekivati?
Da li sam previše strog? Nisam! Čak se ni u parku i na trgu u centru mog grada ne može disati od duvanskog dima!
Šta vlast čini da zaštiti nepušače? Ništa! Povremeno se za velike pare organizuje kampanja „odvikavanja od pušenja“ čiji su rezultati samo malo manji od nule!
Zašto je to samo bacanje para?
Dovoljno je pogledati kako neko propuši.
Koliko znam, svakome se sasvim prirodno javlja fiziološka potreba za hranom i vodom, i njihovim odstranjivanjem iz organizma. Kasnije se javi i seksualni nagon.
Potreba za pušenjem se ne javlja i to je nešto neprirodno. Štaviše, svi su, sa kojima sam razgovarao, izjavljivali da im je pušenje upočetku bilo odvratno. Uprkos svoj odvratnosti, oni su nastavljali da se muče zato što to radi neko drugi!!!
Molim vas lepo! Koji je to razum, karakter i ličnost, ako radi nešto protiv sebe, samo da bi imitirao druge?!
Da li su u pitanju karakteri ili beskarakteri – beskičmenjaci?!
I sada vlast od takvih „karaktera“ očekuje „čvrst karakter“ i odustajanje od pušenja!!! Smešno!
Vlast, bi mogla, kada bi htela, da nas zaštiti. („Kada nešto hoćeš – naći ćeš način! Kada nešto nećeš – naći ćeš opravdanje!“) Samo je nesposobna vlast nemoćna!
Ne treba pušače odvikavati niti za to davati pare iz budžeta! Samo ih treba sprečiti da jure i siluju druge! Ako im se baš hoće, neka se j.ure sami!

baba je kraljica, majke mi