B92 osuđuje ponovljene napade i uvrede Petra Lukovića na novinare

Ево како Пера Луковић пише за Ферал:

Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
PUKLA ZOLJA BEĆKOVIĆ
21. studenoga, 2007.

Sunday Bloody Sunday (1)

Superioran medijski mehanizam države Srbije sposoban da se čak na dva fronta, istovremeno, bori protiv svojih najljućih neprijatelja – Albanaca kolektivno i Čedomira Jovanovića pojedinačno – ovih je dana demonstrirao kreativne postulate osebujne poremećenosti strogo svedene u 48 sati blitzkrieg kampanje, dosledno koristeći uputstva iz priručnika za brzu likvidaciju: žrtvu prvo valja namamiti u televizijsku ili radio emisiju, obećavajući da će se, recimo, razgovarati o sasvim prozaičnim temama, predsedničkoj kandidaturi žrtve, euroatlantskim procesima kojih se Srbija gnuša ili naučnofantastičnom ulasku Koštunistana u Europsku Uniju negde krajem XXXI veka; kad žrtva uđe u krletku, vrata se zaključavaju, voditeljka oblači maskirnu uniformu prošaranu biseksualnim orlovima, uzima bejzbol palicu i iznenada udara gosta; dok žrtva leži onesvešćena, voditeljica ga mlati palicom i u transu, zatvorenih očiju, mucajući, zaklinje se na vernost Borisu Koštunici ili Vojislavu Tadiću, poručujući da će ovako proći svako ko ne poveruje da ćemo koliko 10. decembra sačuvati kosovski Hong Kong!

Preveden na militantni hrvatski, ovaj scenario ima sve životne determinante. Vreme: nedelja veče. Mesto: Televizija B92. Emisija: Utisak nedelje. Voditeljica: Olja Bećković. Target: Čedomir Jovanović. Dužina trajanja: 120 minuta. Producent: Matija Bećković. Režija: Koštunica & Tadić.

Sunday Bloody Sunday (2)

Neutaživa potreba većeg dela samohodno-samozvane demokratske javnosti da večito sedi na dve prilično udaljene stolice trenirajući zadnjicu za intelektualnu špagu, tvrdeći istovremeno da hoćemo u Evropu ali da nije fer da nam traže nekakve ratne zločince, hvaleći se jedva čekaju u Jevropu ali da im je, jebiga, duša vezana s Kosovom, da Milošević nije bio savršen ali, brate, nije za sve kriv, jeste da smo možda, eventualno, počinili neki zločinčić ali nismo genocidan narod, pitanje je da li je u Srebrenici baš ubijeno toliko ljudi, da ne pominjemo nepravedne i okrutne sankcije kojima su nas godinama mučili, nećemo radikale ali nećemo ni liberale, sve je to ekstremizam, zvao se on fašizam ili komunizam, a mi nismo ekstremisti, nikad nismo ni bili, uvek žrtve, uvek ponosni, uvek na strani pravde i međunarodnog prava – sva se ta priča u dajdžest obliku koncentrisala u onim delovima mozga Olje Bećković koje pod svojom vojnom SAO kontrolom drži njen voljeni otac Matija.

Mentalna pohlepa da bude teoretski deo "građanske opcije", godinama ne potire njenu političku strast da se raspomamljeno preda onaj vrsti srboidne pošasti koju deli sa dr. Kalašnjikovim – pa njena pažljivo čuvana zloba provali kao smrdljivi čir pred gledaocima uvek kad joj u goste dođe ideološki neprijatelj, naročito kad se on zove Čedomir Jovanović.

Očigledno je da su pripreme za nedeljnu emisiju bile duge i naporne; čitale su se arhive, press-clippinzi, dojavljivalo se i dobacivalo iz onih koštunjavih kancelarija iz kojih je već godinama podmukli Jovanović bio optuživan za žanrovski najrazličitije zločine, što se u emisiji moralo pomenuti: da je dokazani narkoman, probao koku, heroin, crack, marihuana mu je kao čaša vode; preko veze završio Akademiju dramskih umetnosti, jer je inače glup, netalentovan, nepismen i gramatički ugrožen; ucenjivao Zorana Đinđića da postane njegov saradnik kako bi ga docnije likvidirao i postao Kalif Umesto Kalifa; organizovao ubistvo premijera; intenzivno se družio sa Legijom; mesece provodio u Šilerovoj ulici gde se u bazenu ljubio sa svim članovima Zemunskog klana koji je bio njegovo vlasništvo; prodao Miloševića Haškom Tribunalu i pare strpao u džep; izbacio iz Skupštine Koštuničine poslanike koji su bili poslednja nada srpske demokratije; nešto muvao u Kuli sa Jedinicom za specijalne operacije; letovao u inostranstvu.

Jovanović je putovao i u džipu, sa dva telohranitelja; obogatio se; na poklon dobio farmu konja koje je, jednog po jednog, silovao; postao albanski lobista u Srbiji; osnovao stranku LDP u koju je uključio čitav genetski otpad Srbije; na nepoznat način obezbedio 220.000 glasova koji su ga uveli u srpski Parlament; kupio odela kojima provocira loše obučene glasače drugih partija; zalaže se za nezavisno Kosovo; ne ljubi Republiku Šumsku; konačno, kao krpelj se zakačio za Milorada Miškovića, našeg najvećeg biznismena, postavljajući glupa pitanja o monopolu Delte ili o pokušajima Miškovića da nekako dobije američku vizu – a da za uzvrat Mišković pacifikuje srpsku politiku oko Kosova... Ukratko, kriv po svim točkama!

Već unapred svesna ovakve presude u kojoj godinama blaženo uživa, Bećkovićeva kći – skot ne pada daleko od klade – svoj je standardni glumački angažman (tobož nepotkupljivo neutralna) prevela u serijal pitanja čiji je intenzitet rastao iz minuta u minut sa jedinom idejom da Razobličimo Zločinca, uhvatimo ga u laži, ponovo ga ispitamo o Legiji, Zemunskom klanu, odnosu sa Zoranom Đinđićem, lukavo koristeći tabloidne teze o "naivnom Zoranu" i "preprednom Čedi", kao da Jovanović prvi put govori o tome, a hoće da zna: devet sati monologa u Skupštini Srbije na Anketnom odboru + pet sudskih odluka u Jovanovićevu korist + knjiga u kojoj je sve objasnio + hiljade intervjua na istu temu + svakomalo kampanje po ovdašnjim toaletoidima s pitanjima kad će već taj Jovanović biti uhapšen i po kratkom postupku streljan!

Histerična nervoza Matijine ljubimice – primetna u sve većem m-m-m-ucanju čim je tema vrelija, uz trljanje butina i šuštavi zvuk čarapa – da pred sobom ima opuštenog, smirenog Jovanovića koji je hladnokrvno snimio dželata, ušla je fazu Web-Parapsihopatologije, kad je razgovor odjednom skrenut ka listu koji se zove Feral Tribune! The Killers bi rekli: Smile Like You Mean It!

Sunday Bloody Sunday (3)

beckovic_120.jpg
Pita Matijina Kći (citat): "Razne stvari koje stižu od mene i koga hoćete, tako povredi... evo recimo, sad fus-nota, ali kad vi na sajtu vaše stranke prenesete tekst Pere Lukovića iz Ferala u kome piše da je Gordan Paunović, dakle novinar B92 i Di-Džej, verujem da vi znate ko je taj čovek da je on DB, i da je DB ne znam ko, a da Ljilja Smajlović ima ili nema grudi, a vi to okačite na svoj sajt kao prvi tekst, i to držite četiri dana. Da li je to taj sistem vrednosti, da li vi razumete da to povređuje? Pa čekaj, da li je moguće da sam ja DB, ako mislim da Kosovo ne treba da bude nezavisno? Da li je moguće da sam ja DB, ako mislim da je bez veze da Pera Luković piše za Skandal? Je li to znači DB, hoćemo tako da se delimo vi i mi? Ne znam koji mi."

Da bi – onako bećkovićevski – objasnila o čemu je, u stvari, reč, Olja je postavila i naredno p-p-p-pitanje: "Mislite da ima velike razlike načinom koji se vređa Ljilja Smajlović u tekstovima ovog duhovitog autora i načina na koji Vojislav Šešelj piše o Nataši Kandić. Mislite da ima nečega tu... od suštinske razlike?" Odgovorio je Jovanović: "Niko nije zbog tekstova Pere Lukovića bacio bombu na nečiju kuću. A zbog toliko tekstova, objavljenim po drugim medijima su uništeni milioni života. I ako se Srbija sređuje od Pere Lukovića, onda ćemo mi to lako rešiti."

Materijalna činjenica da se o Petru Lukoviću (hrvatski: meni) raspravlja petnaestak minuta u prilično gledanom televizijskom programu gde se Feral besplatno reklamira kao LDP glasilo – moglo bi da izgleda kao vlastiti pesnički ego-trip da u pitanju nije klasična bećkovićkina budalaština; ne zbog poređenja Lukovića sa Šešeljom što izgleda da je nivo komičnog vica kojem se Matija smeje, već zbog neodbranjive odbrane njenih dragih, fašističkih prijatelja, svejedno zovu li se Gazza Paunović ili Titless Ugrica, od kojih svako na svoj način, kroz minimal-house-forum ili zločinačku Politiku zagovara onu Matijinu Srbiju za koju će on, Matija, kako je ovih dana izjavio, ratovati na Kosovu i za srpsko Kosovo; da li će Paunović i Ugrica i Olja i tata Matija obući uniformu 10. decembra i krenuti da brane "srpske svetinje" izvesno je koliko i rešenje kvadrature kruga!

Time sam ispunio želju Olje Bećković iz "Utiska nedelje": "Ja verujem će mi se Luković posebno odužiti u narednom tekstu na vašem sajtu...". Welcome, dear, any time!

Ruby Tuesday:

Jutro nas je dočekalo vrištećim naslovima: "Čedo, reci istinu o otmici i mafiji", "Čeda je mafijaš", "Čedo, mafijo, oteo si me", "Mišković optužio Jovanovića za otmicu", "Čeda je ortak mafije"... Ukratko: Milorad Mišković, otet 2002. godine od strane Zemunskog klana, pet godina docnije se setio tko je glavni krivac! Ažurni Radio B92 nije oklevao: urednica jutarnje emisije "Kažiprst" Danica Vučenić, sasvim mogućno vanbračna kćer Matije Bećkovića, hitro je pozvala Čedomira Jovanovića u emisiju: da, konačno, čujemo jednu i jedinu istinu!

Teorija medijske likvidacije o žrtvi koju udaraju u glavu čim uđe u studio, ovde je doslovno primenjena zbog voditeljice Danice koja je zvučala kao da je u krvoždernoj, apstinencionalnoj krizi, predatorski gladna obračuna; od onog časa kad je nesrećni Jovanović seo u stolicu, žena je krenula da kidiše zubima i muškom frizurom; bez obzira na feministički hendikep da liči na muškobanjastu Ugricu i da muca još g-g-g-ore od Olje Bećković, krenula je da granatira Jovanovića iz dugih mikrofonskih cevi: "Kad ste bili s Legijom?", "Da li ste uzeli pet miliona maraka za otmicu Miškovića?", "Da li ste oteli Miškovića?", "Odakle vam ovako lepo odelo?", "Gde primate platu?", "Imam utisak da ste neiskreni", samo je falila optužba da Jovanović surašuje sa Bin Ladenom i da je on lično, srušio Kule Bliznakinje, pre nego što je snajperski likvidirao Đinđića.

mitrovica_150.jpg
Slušali smo u neverici; telefoni su brujali; prijateljica mi je napisala da "lečenje nema alternativu"; Olja Bećković je u poređenju s ovom Ludačom izgledala kao Anđeo Tolerancije, više, odjednom, nije bilo pitanje volite li Čedu ili ga mrzite, već pitanje tko na Radiju B92 drži ove Bolesnike, jer kad čuješ osobu koja muca čitav minut j-j-j-j-j-j-j-j-j-este li v-v-v-v-v-v otel-l-l-.l-l Miš-š-š-š-š-kovića a onda se minut pretvori u deset minuta orgazmičke histerije, kao da žena pred svima nama Svršava U Torturi, valjda je to neki srboidni seksualni b92 sindrom, pitajte Vučenićku ili Bećkovićku, javiće vam se samo!

Porno For Kosovo! Oh, yeah!

PS: Muzičku podlogu za ovaj text pružili su antigazza-artisti diljem svijeta: The Rain, The Pink Spiders, See Spot Run, A Place To Bury Strangers, The Killers (Live In Santiago), AFI, Siberian, Brightboy, David Gilmour Girls, Faker, God Or Julie, Johnny Panic, Kill Stereo, Love In October, The Ganjas, Dee Rangers, The Makes Nice.

________________________________