B-52 :: Arhiva: Nauka ~ Tehnika ~ Military

   B-52 je strateski bombarder americkih vazdusnih snaga, sa velikim rasponom ubojnih sredstava koje moze da ponese. Prvi put je poleteo faleke 1952-e i dobio je naziv Stratofortres [Stretofortress- stratosferska tvrdjava] jer je leteo na velikim visinama i sa njih napadao ciljeve. To je sigurno najstariji borbeni avion u upotrebi. Ukupno ih je napravljeno 744 komada a zadnja verzija B-52H je usla u sluzbu 1961-e i 104 ih je izradjeno. Ali zahvaljujuci raznim nadogradnjama i osavremenjavanjima sluzba ovog aviona ce se najverovatnije produziti do 2030. U ovom trenutku u sluzbi je 94 aviona B-52H i nalaze se u bazama Barksdejl [ Barksdale AFB] i u dva skvadrona u bazi Majnot [Minot AFB] i u Severnoj Dakoti [North Dkota].

   B-52 je veliki avion i vrlo uocljiv na radaru. Osavremenjena sredstva za protiv vazdusnu odbranu su naterala ovaj avion da se do cilja sada sunja na maloj visini i da napada oruzjem sa dejstvom na velikim daljinama. Dug je skoro 49 metara a poletna tezina mu je 221,5 tona. Zanimljivo je da je oplata letelice napravljena za krajnja naprezanja tako da na zemlji neki paneli na avionu izgledaju zguvano ali se zategnu u letu.

   Skoro 32 tone oruzja moze da ponese i to svih mogucih vrsta. Nukearno naoruzanje moze ciniti dvanaest AGM-129 usavrsenih krstarecih projektila, dvadeset AGM-86A krstarecih projektila i osam bombi. Klasicno naoruzanje moze da se sastoji od osam AGM-84 Harpun raketa [protiv brodske], cetiri AGM-142 Raptor raketa, pedeset jedna bomba od po 227 kila, trideset bombi od po 454 kila, dvadeset AGM-86C klasicnih krstarecih projektila, dvanaest Dzoint Stend of Veapons [JSOW], dvanaest Dajrekt Etek Mjunisns [JDAM] i sesnaest Vind Korekted Mjunisns Dispenser [WCMD]. Ovaj WCMD je prvi put upotrebljen od B-52 2002-e u Afganistanu. JSOW je usao u upotrebu 2003-e i upotrebljen je tokom operacije "Iraki Fridom" ["Iraqi Freedom"- iracka sloboda]. Takodje B-52 je prvi avion namenjenza koristenje Dzoint Er-tu-Sarfejs Stendof Misajl [JASSM], cije je upotreba odobrena u oktobru 2003. Za vreme operacije Iraki Fridom u aprilu 2003, B-52 je bio opremljen sa Nortrop Gramen Lajtening II laserskim obelezivacem ciljeva, koji je koristen za vreme napada na ciljeve u severnom Iraku. B-52 moze takodje da "baci" morske i mine i to pedeset jednu od 227 kila, trideset od 454 kila i dadeset od 907 kila.

   U sebi B-52H ima grdnu opremu za elektronsko ratovanje. Uredjaj ITT AN/ALQ-172(V)2 je elektronski sistem za visekanalno ometanje. AN/ALR-20A za radarsko upozorenje, Gramenov AN/ALR-46 digitalni uredjaj za upozorenje od radarskog zracenja i otkriva talase u rasponu od dva pa do osamnaesrt gigaherca. Ometac Nortrop Gramen AN/ALQ-155 pokriva 360 stepeni u radu i D, E, F, G i H radarske frekventne opsege. Deo opreme je i Motorolin AN/ALQ-122 generator laznih ciljeva, AN/ALT-32 generator suma za ometanje, Nortpor Gramen AN/ALQ-153 repni komplet za upozorenje [za dopler signale]. Ima takodje i AN/ALE-20 bacace infra rvenih mamaca i AN/ALE-24 bacac radarskih mamaca.

   Ispod nosa aviona se nalaze elektro opticki uredjaji i to AN/ASQ-151 za pregled, koji se sastoji od infra crvenog uredjaja AN/AAQ-6 u desnom strani i Gramen Nortrop AN/AVQ-22 TV kamera visoke osetljivosti [moz da letis ladno po sumraku na male visine i velike brzine]. To se prikazuje na dva prikazivaca u kabini.

   Ima i eletronsku opremu i za potrebe napada na ciljeve AN/ASQ-176 Ofensive Evionoks Sistem i nju cine Nortrop Gramenov strategijski radar, Hanivelov referentni sistem vodjenja, Terkom uredjaj za prepoznavanje terena, teledin rajan Dopler navigacijski radar, Hanivelov AN/ASN-131 inercijalni navigacijski sistem i AjBiEm/Rejtonov AN/ASQ-38 bombardersko navigacijski uredjaj.

   U januaru 2000-e Boing, proizvodjac ovog aviona, je napravio ugovor od nadogradnji letelice. B-52 Evioniks Midlajf Impruvement Program ce zameniti navigacijski sistem sa SNU-84 INS i napraviti otvorenu arhitekturu avinskog racunara sa brzim procesorima i novim protokolom za prenos podataka. Ispitivanja novih uredjaja su pocela u decembru 2002-e i predvidjeno je da u upotrebu udje ove godine. Svi B-52 ce biti nadigradjeni na ovaj nacin do 2007-e.

   Da bi sve ovo moglo da leti avion ima osam turbofen motora Pret end Vitni TF33-P-3 i svaki sa potiskom od oko osam tona. U avinonu ima deset spremnika za gorivo i jos moze da nakaci spolja dva spremnika i to me sve ukupno dodje 181,000 litara goriva... Sa tim moze ladno da preleti 8600 milja. Namera je da se zamene ti motori sa cetiri ili osam novih motora. Novi turbofen motori ce povecati dolet tako da ce moci sa poletanjem iz SAD mozi da napadnu bilo koju tacku na planeti i to sa samo jednim dopunjavanjem u vazduhu...

   Slike prikazuju avion B-52. Slika nosa pokazuje duguljast oblik letelice i motore pokrivene plavim prekrivacem. Ispod nosa se vide opticki sistemi. ceo avion je u tamno sivoj boji koja se pokazala odlicno za probijanje na maloj visini. Druga slika prikazuje sta sve on moze da ponese. Vole oni da prave take slike i da plase miran narod... A treca slika iz kabine tokom jednog brisuceg leta. Vide se dva prikazivaca [zelene boje] koji pomazu pri takvim letovima. Obratite paznju na kopilota [desno] koji drzi levu ruku na gasu. E oni to zovu "Full hand of trotle" ili "puna ruka gasa", treba malo vestine da se rucice osam motora provuku izmedju prstiju i da se ravnomerno daje i oduzima gas. Verujem da je izuzetan prizor kad takva grdosija progrmi na maloj visini... al daleko mu lepa kuca, bolje da ne vidimo takav prizor!

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(49.25 KB, 640x467)