Pančevačka azotara je najbolji primer nekažnjene pljačke građana Srbije kroz privatizaciju. Azotara je prodata 2006. za 13,1 milion evra konzorcijumu koji čine litvanske firme „Arvi“ i „Saniteks“ i beogradski „Univerzal holding“. Iako su novi vlasnici najavljivali da će Azotara postati lider u proizvodnji veštačkih đubriva, vlasnički konzorcijum sa direktorom Pauliusom Martinenasom na čelu 2007. razmontirao je pogon „Karbamid 2”, najvredniji deo fabrike, i prodao ga ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra.

Bez ijedne saglasnosti Agencije za privatizaciju, konzorcijum prodaje pogon koji čini više od deset odsto vrednosti Azotare, uprkos tome što je ugovorom pri kupovini preduzeća propisano da se može prodati samo pet odsto vrednosti firme.


Prekršen ugovor


Iako je grubo prekršen ugovor, prevarena država i izigrani radnici koji mesecima nisu primali plate, Agencija za privatizaciju nalaže prodavcu da uplati razliku od 5,88 odsto (10.086.840,47 evra) na račun subjekta privatizacije. To je značilo da vlasnici Azotare sami sebi uplate novac. Međutim, oni ni to nisu uradili, pa je Agencija tek dve godine kasnije, u januaru 2009, raskinula ugovor. Da li je Agencija za privatizaciju namerno žmurila pred nelegalnom prodajom pogona ili zaduženi za praćenje privatizacije u Agenciji nisu radili posao, ostaje nejasno.


Navodi radnika


Ipak, direktorka Agencije Vesna Džinić nikada nije želela da ispita navode radnika koji su ukazivali na moguće nepravilnosti u prodaji pogona, ali ni Julijana Vučković, koja je u Agenciji bila zaposlena u Sektoru za kontrolu privatizacije. Vesna Džinić podnela je ostavku 2009. godine.

 

Agencija za privatizaciju bez reči


Iako je „Blic” insistirao da Agencija za privatizaciju sa sadašnjim direktorom Vladislavom Cvetkovićem na čelu odgovori na mnogobrojna pitanja, poput pitanja kako je moguće da je postrojenje prodato bez dozvole države, niko u Agenciji nije želeo da odgovori, već su poslali saopštenje za medije o raskidu kupoprodajnog ugovora iz januara 2009.


Koliko je pogon „Karbamid 2” bio značajan za Azotaru, govori podatak da je posle prodaje pogona Azotara izgubila oko pet miliona evra. Pogon „Karbamid 2” služio je da bi uposlio pogon „Amonijak 3”, odnosno da se nikad ne bi gasio pogon za proizvodnju amonijaka. Svako gašenje i paljenje pogona „Amonijak 3” Azotaru košta od 700.000 do milion evra, a samo od prodaje „Karbamida 2” gasio se i palio najmanje pet puta.


Velika malverzacija


Da se radilo o velikoj malverzaciji sa prodajom pogona „Karbamid 2”, za koju je Agencija za privatizaciju morala da zna, govori i činjenica da se pogon rasklapao i prevozio za Rusiju od sredine 2007. do aprila 2008. godine. Radnici i sindikati su sve vreme Agenciji za privatizaciju slali dopise i obaveštavali je o nepravilnostima, na šta niko nije reagovao.


Niko odgovoran?


Ni četiri godine posle katastrofalne privatizacije Azotare, niko nije odgovarao za očiglednu malverzaciju sa prodajom pogona „Karbamid 2”. Litvanac Paulius Martinenas, nekadašnji direktor privatizovane Azotare, jedini je odgovorni protiv koga se vodi krivična istraga zbog zloupotrebe službenog položaja. Kako „Blic” saznaje u Višem tužilaštvu, za to što ne postoje krivične prijave protiv još mnogo odgovornih osoba najviše je kriva Agencija za privatizaciju, koja nije pripremila dokumentaciju.


Tužilaštvo spremno


- Mi smo čak i apelovali na sve državne institucije da nam dostave neki dokaz koji bi nam koristio da pokrenemo krivične procese protiv odgovornih osoba. Međutim, dosad ništa nismo dobili, već imamo tu jednu krivičnu istragu protiv Litvanca, a pitanje je da li će naša država i pravosudni organi ikad moći da ga procesuiraju. Jedino čemu možemo da se nadamo jeste da ćemo dobiti još neki dokazni materijal - saznaje „Blic” u tužilaštvu.


Ostaje nejasno zbog čega Agencija za privatizaciju nikad nije tražila odgovornost onih koji su 2007. godine bili na čelu fabrike.

 

„Univerzal“ i dalje akcionar

 

Firme „Arvi“ i „Saniteks“ u Litvaniji poseduju jednu azotaru, a u Srbiju ih je doveo Dušan Stupar, vlasnik „Univerzal holdinga“, firme koja je godinama najveći trgovac veštačkim đubrivom, a u kojoj je radio i nekadašnji direktor Azotare Vujadin Janković. Stupar je srpskoj javnosti poznat kao bivši načelnik resora Državne bezbednosti Beograda u vreme Osme sednice CK SK Srbije nakon koje je Slobodan Milošević došao na vlast. Sedam godina je bio direktor „Univerzalovog“ predstavništva u Moskvi, a od 1997. nalazi se na funkciji generalnog direktora „Univerzal holdinga“. Član je kluba „Privrednik“ iz Šekspirove ulice, a njegov kapital često je dovođen u vezu s kapitalom porodice Milošević.

Izvor: Blic

ма јебе се мени за Литванце и кривичне пријаве против њих ... Ко им је од наших омогућио да раде то што су радили ... или ко је жмурио иако је био плаћен да гледа.

И сад врх математика ...


како написаше не 80% не 50%, не 30% него нешто више од 10% вредности фабрике је продато за


нешто више од 10% вредности фабрике продате за 13 милиона евра је продато за 32,5 милиона ... врх јбте.

Тачно семе да затреш ономе ко тако нешто направи ...

Sta bre  ti-tu sada ovo-ono 10, 13, 32... jel ti to posao, da racunas a   

nema tu matematike zmajcino ako si teo da se bavis tranzicijom u Srbiji trebao si da vise da izucavas neke  druge oblasti...  psihologija, dramaturgija truncica filozofije  ... manje brojki vise logike 

Brojke i logika su povezane. Prostim poređenjem se dolazi do zaključka da je Azotara prodata nekoliko puta ispod tržišne vrednosti. O Sartidu,  koji je prodat za manje od 20 miliona EUR, a prostire se na zemljištu grada srednje veličine da ne govorim. Da su ga prodavali kao staro gvožđe na kg sa zemljištem, to bi izašlo na nekoliko stotina miliona evra - gvožđe i par milijardi zemljište sa infrastrukturom(kompletni železnički koloseci, posebne trafo stanice i mini elektrane u slučaju nestanka el energije i dr.). Sardid je primer kriminalne privatizacije par ekselans, da ne govorim o strateškom značaju i činjenici da više ne možemo ništa da proizvodimo od oružja bez njihove dozvole.

 

Pljačka Azotare ne zanima čak 15 državnih službenika


BEOGRAD - Prilikom pljačke pančevačke Azotare, koju je litvansko-srpski konzorcijum oštetio za oko 50 miliona evra, niko u lancu odgovornosti nije reagovao od 2007. godine, kada su malverzacije počele, pa do danas.

Da li su policija, Okružno i Republičko tužilaštvo, rukovodstvo grada Pančeva i Agencija za privatizaciju namerno okretali glavu ili samo nisu dobro radili svoj posao, nije poznato, ali je činjenica da za nelegalne poslove u pančevačkom preduzeću, uprkos brojnim prijavama, dopisima, apelima i dokumentovanim dokazima, niko nije odgovarao.

 

Pančevačka Azotara je prodata 2006. za 13,1 milion evra konzorcijumu koji čine litvanske firme „Arvi“ i „Saniteks“ i beogradski „Univerzal holding“. Iako su novi vlasnici najavljivali da će Azotara postati lider u proizvodnji veštačkih đubriva, vlasnički konzorcijum je razmontirao pogon „Karbamid 2“, najvredniji deo fabrike, i prodao ga ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra.

 

Bez ijedne saglasnosti Agencije za privatizaciju, konzorcijum prodaje pogon koji čini više od 10 odsto vrednosti Azotare uprkos tome što je ugovorom pri kupovini preduzeća propisano da se može prodati samo pet odsto vrednosti firme.

 

Iako je grubo prekršen ugovor, prevarena država i izigrani radnici koji mesecima nisu primali plate, Agencija za privatizaciju nalaže prodavcu da uplati razliku od 5,88 odsto (10.086.840,47 evra) na račun subjekta privatizacije. To je značilo da vlasnici Azotare sami sebi uplate novac. Međutim, oni ni to nisu uradili, pa je agencija tek dve godine kasnije, u januaru 2009, raskinula ugovor.
 
Klikni za uvećanje (+)

Ovde su najpre odgovorni Milivoje Radivojša, tadašnji tehnički direktor Azotare, koji je prema dokumentaciji u koju je „Blic“ imao uvid, potpisao dozvole za rastavljanje pogona „Karbamid 2“. Takođe, odgovornost za prodaju pogona bez dozvole države treba da preuzme i generalni direktor Azotare Vujadin Janković, koji je i član upravnog odbora „Univerzala“.


Njihove nelegalne poslove sklapanja ugovora i prodaje pogona bez dozvole države morali su da kontrolišu i sankcionišu nadležni u Agenciji za privatizaciju - najpre direktorka Centra za kontrolu Julijana Vučković, koja je vršila reviziju u Azotari, a na kraju i direktorka Vesna Džinić. One su nelegalnu prodaju utvrdile tek osam meseci pošto je pogon izvezen iz zemlje. Tužilaštvu nisu dostavile materijal koji bi mogao da se iskoristi za podizanje optužnice protiv odgovornih.


Kada je reč o krivičnim prijavama i brojnim dopisima radničkih sindikata Azotare da je u toku pljačka tog pančevačkog preduzeća, odgovornost najpre treba da preuzme glavni okružni tužilac Milan Niškanović, koji je lično vodio predmet Azotare. Kako „Blic“ saznaje, on je u nekoliko navrata odbijao da postupi po predmetu, pokrene proces i ispita da li se zaista vrše malverzacije u Azotari. Nakon reizbora u pravosuđu razrešen je dužnosti.


Nakon što su radnici uvideli da od Okružnog tužilaštva u Pančevu nemaju nikakve koristi, svoje prijave slali su Republičkom tužilaštvu i Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Iako se od privatizacije Azotare do danas u oba tužilaštva izmenjalo nekoliko načelnika, niko nikada nije reagovao na prijave, niti su pokrenuti procesi protiv odgovornih osoba.


Takođe, pančevačka policija mora da kaže zbog čega nijednom nije izašla na teren na brojne pozive radnika i ispitala da li u ovom preduzeću imaju dozvolu da iznose ceo pogon. Siniša Janković, šef odseka za privredni kriminal, dobio je nekoliko prijava protiv više odgovornih osoba u Azotari, za svako pojedinačno krivično delo (celokupna dokumentacija predata 21. decembra 2007), ali nikada nije reagovao.


Iako nije u njihovoj direktnoj nadležnosti, činjenica je da niko iz opštinskog i gradskog rukovodstva Pančeva nije reagovao. Međutim, nisu reagovali ni za činjenice za koje su direktno odgovorni, poput toga da grad Pančevo nikada nije dobio (kao ni tražio) pet odsto od privatizacije Azotare, što mu po zakonu pripada. Niko iz gradske uprave na brojne apele radnika nije hteo da pokrene pitanje u gradskom parlamentu o malverzacijama u Azotari.

 

Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“
Treba da nas odlikuju zbog prodaje „Karbamida 2“


Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“, koji je bio u vlasničkom konzorcijumu Azotare, odgovorio je na pojedina pitanja „Blica“.

 

Kako je moguće da i dalje posedujete akcije Azotare kad je država s vama raskinula ugovor o privatizaciji?
- To je normalna stvar, konzorcijum je i dalje vlasnik 31,56 odsto akcija. Mi smo samo u rekonstrukciju Azotare uložili 17 miliona evra. S računa „Univerzala“ uplaćeno je 11,7 miliona evra za plate i zarade. Normalno je da i dalje imamo akcije.


Kako komentarišete to što ste bez dozvole države prodali pogon „Karbamid 2“?
- Nama treba dati odlikovanje zbog prodaje „Karbamida 2“. To je bio pogon koji nije radio, zarastao je u korov, zarđao, nije vredeo ni pet odsto Azotare, a kamoli 10, kako tvrdi država.


Kako je onda moguće da ga je ruska kompanija platila 32,5 miliona evra?
- Pa to morate njih da pitate. Otkud ja znam zašto su ga kupili. U jednoj od ovih litvanskih firmi radio je neki Rus koji je to njima prodao. Njihovo je pravo da kupe pogon.


Kako je pogon izvezen u Rusiju bez dozvole države?
- To što mene pitate znam isto kao i vi. Ja sam samo direktor firme koja je imala udela u vlasništvu i učestvujem u skupštini Azotare. Pojma nemam za pola stvari koje su Litvanci radili. Ja samo znam da meni Azotara duguje 11,7 miliona evra.


Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je da je podneo krivičnu prijavu protiv vas zbog poslova u Azotari?
- To je čista laž i izmišljena stvar. Nijedna prijava protiv mene ne postoji. Sve su to neistine i to što vi pišete je obično smeće.

Izvor: Blic

Sve je to posledica politike devedesetih.