Đavolak iz Tasmanije   

Noćnu tišinu Tasmanije parali su krici od kojih se ledila krv u žilama, a iza dlakave crne zverčice doseljenici iz Evrope u zoru su zaticali samo krv pojedene živine. To mora da je đavolja rabota, verovali su prestrašeni ljudi. Torbaru mesožderu za sva vremena je ostalo ime koje su mu dali doseljenici - tasmanijski đavo.

Đavolak iz Tasmanije je najveći preživeli torbar koji se hrani isključivo mesom. Može se prepoznati po stamenoj građi, velikoj širokoj glavi i kratkom debelom repu. Dlaka mu je crna, često s belom ogrlicom. Ove životinje nekada su naseljavale i australijsko kopno, a danas ih ima samo na Tasmaniji. Veruje se da je za istrebljenje tasmanijskog đavola, koji je iz ostalih delova Australije nestao pre šest vekova, kriv divlji pas dingo.

Đavola ima širom Tasmanije - od obala do planina i šuma eukaliptusa. U toku dana odmaraju se u jamama u kojima žive ili u gustom žbunju, a u potragu za hranom kreću kada padne mrak. Iako su dobri lovci, najčešće se hrane životinjskim lešinama, a zahvaljujući svojim snažnim vilicama i zubima, mogu da pojedu ne samo meso već i kosti i krzno. Na jelovniku tasmanijskog đavola mogu se naći mali sisari, ptice, gmizavci, vodozemci, insekti, a posebna poslastica su mu lešine stoke koja prolazi u blizini farmi. Zbog toga je ova životinja posebno korisna kao čistač životne sredine.

Tasmanijski đavoli najčešće žive sami, ali s teritorije koju naseljavaju neće oterati nezvane goste. Njihov čuveni krik nije posledica agresivnosti, već straha. Pored toga, uplašeni i nervozni đavoli ispuštaju jak neprijatan miris. Ako se sretnu s nekim agresivnijim pripadnikom sopstvene vrste, napraviće čitavu paradu - vrištaće, kijaće i praviće buku, a sve s ciljem da izbegnu sukob.

evo je slicka:

ju 

sladak je malisha