Ima žena koje ipak vole papuče, koje vole momke koji se depiliraju, koji izgledaju kao devojčice, koji idu u solarijum, čak one koji standardno rade pedikir. . .  Tako da ne bih rekao da su samo muškarci zaslužni već ima tu dosta i ženske uloge. . .

nadamo se da nisu

stvarno je danas retko naici na muskarca koji ce se ponasati zastitnicki prema zeni, koji nece pobeci ako zena ima svoj stav i koji ce postovati zenu onako kako dolikuje. znam da su se i zene dosta promenile i postale muskobanjaste ali to ipak ne moze biti izgovor.

ako te je jedna/jedan zena/muskarac povredio/la, to ti ne da je za pravo da se na isti nacin ponsas prema svima ostalima.

btw, ne volim preterano plavusane ali nikad ne reci nikad.

pa nishta onda, dovoljno je da jedan odgovara tovm opisu i da ga navatash ... reshen problem.

tada te nece tangirati kakvi su ostali, da li nose tashnnice i lakiraju nokte,

Bingo.

Činjenje loših izbora nije stvar lošeg izbora muškaraca na tržištu istih  , nego isključivo naša loša procena.
Evo kao neko ko radi sa muškarcima, od 18 pa do nekih 40 godina, sa teritorije cele Vojvodine, mogu vam reći da ima i te kako lepih, pametnih i muževnih. E sad, ako se od drveća ne vidi šuma, posredi je sasvim drugi problem, ne manjkavost muškaraca niti toga što su se žene dohvatile brijača pa nazivaju to svojom emancipacijom. 

slazem se samo delimicno, jer svako moze da pogresi u proceni (pa cak i najveci intelektualac). narocito ako mnoge lose osobine nisu tako ocigledne vec nesto kasnije pocnu da izlaze na videlo, a jos ako posmatras nekog kroz prizmu emocija.....mozes ti i da ne pravis lose izbore ako si u stanju da budes solo jedan duzi period, dok ne naidje nesto kvalitetno (znam dosta takvih). da na svakom koraku imas toliko ''pravih'' izbora, retko ko bi se zalio, a ima ih dosta.

cak sam uvidela (razgovarajuci sa udatim zenama razlicitih generacija) da cak ni one nisu u potpunosti emotivno ispunjene iako imaju muzeve koji su dobri ocevi, ne maltretiraju svoje zene itd. a zasto? pa jedna je navela kao razlog to sto njen muz ne pokazuje otvoreno svoje emocije, nekako je hladan u odnosu na nju...a onaj drugi pa pokazuje emocije ali se nekako previse ponasa kao papucic  

zakljucak je da je danas postala cinjenica to da je tesko naci kompatibilnu osobu. ok, treba praviti kompromise ali ipak ne treba preterivati. neki imaju srecu da nalete na ono ''pravo'' sto se kaze iako je to retkost, ali opet imamo tu dosta ljudi koji se zadovoljavaju nekim prosekom i na toj ''ljubavi'' se odrzava brak.

najbolji deo je kad posle kazu kako je ljubav nestala, a zapravo je nije ni bilo

Jeste teško naći osobu koja će nam odgovarati po osnovnim merilima, ali ako tražimo nekog idealnog, ko će da misli potpuno isto kao i mi, da nam čita misli i bude sa nama povezan nekakvim natrirodnim nitima - je nerealno.
Upravo to - očekivanja - su ono što u samom startu koči pronalazak osobe koja bi nam bila kompatibilna.
I mislim da tu leži dobar deo problema: neko ko je prosečan po svemu, primera radi, plus blago neurotičan (a ima mnogo takvih ljudi, nismo svi emocionalno uravnoteženi genijalci, mada se na ovom forumu doima drugačije, je li  ) ne može da očekuje da nađe i ostane uz osobu koja je od njega potpuno različita u nekim od njima važnih kriterijuma.

Mnogo ljudi misli da a priori zaslužuje najbolje, a pritom uopšte ne razmišlja šta ona ima da ponudi zauzvrat.

Prava ljubav se ne zaslužuje rođenjem i postojanjem. Za pravu ljubav se bori, kida, grize, istrajava, toleriše, prilagođava do besvesti. Kad se proguta sopstveni ego i sagledaju i potrebe onog drugog, nekada tako različitog od nas.

Dalje...
Šta ako je neko za nas pravi izbor, a mi za njega tek usputna raznoda?
Ili ako je neko za nas ludački zagrejan, a mi iz ovog ili onog razloga nismo preterano zainteresovani?
Ne damo mu šansu jer, eto, plav je i voli da sluša one grozne prljave metalce... a ispod površine krije osobu željnu ljubavi 100 puta više nego onaj koji nam 10 puta dnevno šalje ''jojim te'' poruke i jebene plišane medvediće? Ali smo izabrali drugog jer se uklapa u našu beznadežnu sliku ''pravog'', prvom zbog nekih banalnih razloga nismo pružili ni šansu da ga upoznamo.

Površnost, ubeđenost da zaslužujemo više nego što i sami vredimo (u subjektivnim, ne apsolutnim kriterijumima), nerealna očekivanja, omamljenost fasadom uz propuštanje suštine... to su pravi razlozi nezadovoljstva većine ljude, a ne kvarljivost muškaraca kao robe. 

p.s. Mačko, ne odnosi se na tebe, samo se nadovezujem. 

taman htedoh da ti napisem da to, sto si napisala, ne moras meni da pricas (jer sam dosta toga shvatila kroz teoriju i praksu), kad eto ti zadnje recenice

da, slazem se sa svime..ocekivanja su cudo...licno nisam ni mislila da su muskarci ti kojima je istekao rok trajanja...radi se o ljudima i ovom ludom svetu (o tome smo vec pricale), tako da nema potrebe da ponavljam. sto mi rece jedan skoro:''budalu ne mozes da urazumis, dzabe se trudis da mu objasnis'' 

mislim, svi mi gresimo, ali retko ko to hoce da prizna samom sebi a kamoli drugima. uvek je lakse kritikovati (samo) druge, a sta je sa nama? sta je sa emocionalnom zreloscu pre svega?

To je opet ona priča o tome da ne možeš očekivati idealnu vezu sa nekim ko je drastično emocionalno (ne)zreliji od tebe. I to jeste jedan od ključnih faktora u toj kompatibilnosti. Ali, probaš jednom, pa vidiš da ne ide. 'Ajde i dvaput. Ali ako ti već deseti put nalećeš na isti, problematičan tip ljudi, onda se malkice i zapitaš šta je njima, osim nezrelosti, zajedničko? Odgovor je - ti.

Opet se ne obraćam tebi, lakše mi je da pišem ovako a da zvuči kao da nekome pričam. 

Ma ja nisam ni mislila na transvestitte i peskice vec na muskarce sto lice na musko, a ono unutra zensko pa ti moras da budes musko i tu nastaje konfuzija...

Nisam ni ja mislio na tramvaje, nego na one shto ne psuju, i ne srchu supu dok jedu.