Imao sam dilemu da li da otvorim temu na politici ili drustvenoj hronici..ali ipak mislim da je ovo bas za ovaj podforum.Naisao sam na tekst koji je bas onako interesantan.
Iskopiracu dva teksta da vidite o cemu se radi.




Људи почињу да презиру када процене да је неко испод неког претпостављеног „минимума” људске вредности. Другим речима, презиру онога за кога верују да не вреди, да му се негира људскост. Зато је презир дехуманизујуће, непријатељско осећање, што најбоље показује избор речи – увреда – којима се презир говорно изражава.

Историјски гледано, презир је однос „нас” према „њима”, нашег племена према њиховом племену, наше породице према њиховој. Типично је да припадници једне заједнице посматрају припаднике неке друге, од њих различите заједнице, искључиво кроз своје вредности, због чега закључују да су ови други чудни, то јест да не вреде. У некадашњим монолитним друштвима такав културни презир је служио очувању вредносне матрице дате заједнице, јер је доводио до тога да сви друкчији буду одбачени. Данас, када су друштва хетерогена, састављена из бројних субкултура, када је мултикултуралност вредност и када се промовише трпељивост, овај културни презир не само да је изгубио заштитну функцију већ путем етикетирања и одбацивања доприноси настанку „девијантних” субкултура.

Појединци могу да осећају презир према себи самима. Самопрезир настаје тако што људи почну да условљавају властито осећање личне вредности. Сматрају да они такви какви су не вреде, већ да је потребно да испуне неки критеријум који су себи задали, да би вредели. Када схвате да не могу да испуне задати критеријум, тада почињу да презиру сами себе. Тако, на пример, девојка која је усвојила да су дугачке женске ноге услов за лепоту презире свој изглед, јер сматра да је ружна зато што јој ноге нису довољно дугачке.

Између презира према „онима” и презира према себи налази се трећи облик презира, а то је презир према својима. То значи да особа почне да презире чланове своје групе, то јест групе из које је потекла – било породице било заједнице.

Настанак презира према својима је комплексан и зато се представља примером. Претпоставимо да дете из сиромашне породице стално гледа како живи суседна, богата породица. Оно са жудњом гледа шта други раде и шта све имају. Оно почиње да се љути на своје сиромашне родитеље што нису богати и пита се зашто оно није имало срећу да се роди у тој богатој породици. Током игре са децом богатих суседа схвати да га они помало презиру зато што је сиромашно и што нема скупе играчке. Тада оно почиње да се осећа мање вредним, да се пред непознатим људима стиди своје породице, да на разне начине показује да им не припада, да је оно друкчије. Боли га и то што га богати никада не прихватају у потпуности, иако им се додворава и чини бројне услуге.

Још од турског доба презир према својима је основа аутошовинизма, знак непријатељски подељене, болесне заједнице.

Зоран Миливојевић
објављено: 15.08.2015

Politika

Аутошовинизам – мржња према сопственом народу

По устаљеном шаблону у Србији се у корену сече покретање сваког друштвеног питања које се не подудара са глобалистичким тенденцијама и интересима власти. Тако се у циљу уништавања националног идентитета зарад ширења екстремних идеја нео-либерализма као инструмент користи аутошовинизам то јест пракса ширења мржње према сопственом народу, у медијима је ово забрањена тема.



Обзиром да се аутошовинизам манифестује као изражавање мржње, презира и предрасуда уперених према сопственом народу циљ оних који контролишу медије у Србији и у остатку Европе је да се таква појава у старту камуфлира као комбинација слободе говора и праведне критике.

У Србији су овакви распиривачи мржње увек покушавали да доведу у питање чињеницу да неко може да мрзи народ из којег воли порекло. Тако ћемо најчешће налетети на аутошовинисте који  цинично изјављују да аутошовинизам не постоји и да се ради о имагинарном и нелогичном појму.

У одсуству слободних медија, недостају нам и праве дебате на ову тему. Јасно је да мржња као политички инструмент може да се упери у било ком правцу и као што се може усмерити ка туђем народу она се може усмерити и према сопственом. Тако да оспоравање аутошовинизма претставља очајан потез његових распиривача којим покушавају да прекину тему јер знају да уколико она почне, онда су у безизлазном положају.

Предвоници оваквог облика говора мржње у Србији претстављају про-западне невладине организације, оне као и свуда у Европи имају за циљ уништење националног идентитета и срозавање културе на најнижи могући ниво јер су глобализму и глобалистичким центрима моћи такве ствари препрека за експанзију.

На интернету можете пронаћи безброј бруталних изјава коју вође тих групација шаљу нашем народу, од оних да смо геноцидан народ па до Ђинђићевих позива НАТО-у да се не потписује примирје са Србијом све док Милошевић не падне са власти.

Nataša-Kandić-Sonja-BiserkoПоред политичара и „невладиних“ активиста и аутошовинизму предњачи и новинарство у Србији бројне су колумне и текстову у којима се систематски пласира говор мржње према Србима. Такви примери не интересују ни удружења новинара, ни оне који су себе претставили за заштитинике медијске етике, а на послетку неинтересују ни надлежне органе.

Један од најупечатљивијих примера била је изјава Теофила Панчића да је Републике Српска „цркотина на путу“, замислите да неко државу назива цркотином на путу? Када би било ко изјавио за неку другу државу да је „цркотина на путу“ видели би осуде такозваног НВО сектора, политичара, а не треба сумњати да би се ангажовали и надлежни органи.

Такав садистички речник је пример шта је све дозвољено у Србији али само под условом да удара на нашу нацију.  Данашња медијска сцена вредно ради на пројектовању слике Срба као лењог и неспособног народа, на националној телевизији можемо да видимо прилоге са порукама да смо народ коме недостаје одговорност, можемо да чујемо да је то разлог зашто су нам је ћживотни стандард очајан, али ако погледамо статистику просечно радно време у ЕУ за 2013. годину је 38,1 сат недељно, а у Србији се кретало од најмање 40 па све до 49 сати недељно. Тако се скреће пажња са послодаваца који краду, корумпираних директора у предузећима, а радници постају сами себи криви и уједно у очима других народа стварамо негативни став према себи.



Када погледамо ширу слику, на западу се данас аутошовинизам најчешће користи да би се оправдала масовна имиграција, тако се у Британији која је пред  демографским колапсом због масовног уласка имиграната то образлаже тиме што су некада имали колоније па сада морају днешто да врате тим народима које су колонизовали. Само недостаје одговор питање ако заиста желе нешто да врате, зашто онда из свог буџета не издвоје отшету за те земље уместо што доводе имигранте? Јасно је да иза тога стоје интереси уништење националног идентитет и културе, а то се најефикасније ради усмеравањем мржње.

Исти проблем ће у будућности очекивати Србију док нам буду долазили илегални имигранти, који ће оптерећивати наш буџет из медија ће нам се упорно пласирати прича да смо ксенофоби, расисти и заостао народ. Такав образац је већ примењиван широм Европе и ту нема тазлике између богатих и сиромашних земаља, Грчка се као земља у којој није висок животни стандард сада налази под огромним притиском имиграната. Иако ће проћи неко време док овај проблем задеси Србију, јасно је ће се тада поново активирати НВО, Квази-новинари и на крају политичари са циљем даљег разарања нашег идентитета.



Данас се у Француској из уџбеника избацују лекције о Наполеону а на њиховом месту се убацују лекције о племенских заједницама у Африци, тако се наводно шири толеранција и једнакост Француза са Афричким имигрантима који су махом ушли у земљу криминалним путем. Аристотел је рекао да не постоји већа неједнакост него када претстављате једнаким оне ствари које то нису, да ли су за Француску историју битније Афричке поглавице на племенском ниву развоја од Наполеона или Луја XIV? Без сумње такве ствари ће у скорој будућности чекати Србију ако се настави овим путем.

Аутошовинизам претставља најгори облик говора мржње јер њиме одрђена привилегована група људи шири аутодеструкцију кроз цело друштво, и ту су последице несагледиве довољно је осврнути се по земљама Европске уније да би схватили куда нас води овакав некажњено распиривање мржње према сопственом народу.

Драган Пилиповић, председник омладине СРС Београд Центар

 

što mudri taxtex jednom reče, u svim filmovima o smaku sveta predsednik sveta (amerike) je crnac.

    Има то добар ефекат на гледаоце.

..........................................................

Тема: Ради се о једноставном наметању осећаја кривице, заглупљивању, наметању погрешног система вредности, обичан човек треба да прихвати да је нико и ништа, да је крпа, одрицање од традиције и прихватање "новог" и "модерног" као јединог исправног и као једине истине, а све зарад шарених лажа о будућности.

Аутошовинизам постоји и веома је заступљен у Србији која је након пораза и пораза националистичке политике једноставно врло плодно тле за таква размишљања...

Е сад... по мени ту би требало направити разлику између две ствари...

једна је пуки презир према својима јер су у поређењу са другима необразованији, сиромашнији, ограниченији овим ил оним... Илустративан пример за тако нешто су људи који оду у иностранство и забезекнути блештавилом, сјајем и уређеношћу закључују Срби су најгори, говна, овакви онакви... Даклем безрезервно прихватање и цењење свега туђег уз истовремено безрезервно ниподаштавање свега свог.

друга ствар је приквирени или отворени фашизам, који због активизма, интереса ил нечег другог бива усмерен ка својима. Илустративан пример су госпође из нво сектора које свој фашизам пројектују на све около па су онда сви који се не слажу са њима геноцидни, фашисти, злочинци или бар симпатезери геноцидних политика. Може се разликовати у степену умивености и предстљављању као кул антифа хипстерај, али је и даље у бити фашизам...

beše pre neki dan na vestima b92 neka priča o azilantima. ja onako aj da pogledam, e sad treba obratiti pažnju na govor, pogled i izraz lica ove žene. znači ovaj iz dveri priča normalno smireno, ova optužuje za neki fašizam, ksenofobiju,...
uglavnom imaju obrazac napada, jer napad je najbolja odbrana. slično rade i botovi i iz tog razlog ispadaju glupi u društvu.

Debelo su placeni za to! Kada vidim one dve babuskare iz drugog posta, okrene mi se zeludac! 

Valjalo bi naci emisiju sa RTV-a gde su pre mesec i po kad je bila prica o Srebrenici gostovale ova Milicka i Biserko. Pisao sam vec o tome, nekulturnije ponasanje na tv-u nisam video od te Milicke. I tacno ko sto si reko, napad je najbolja odbrana, prekidala je ove druge cije se misljenje kosi sa njenim sve u cilju da se samo njeno misljenje cuje, koje je pravo autosovinisticko.

ne znam ko je ova milićka, ova biserko je hrvatica, za nju je razumljivo njeno ponašanje. ne shvatam šta se to desi kada je neki "nacionalista" stavi u RRA. zašto ? nije valjda samo da ga ne bi napadala. nije valjda da Srbija nema kadrove ?
pogledah pre neki dan šta se dešava na "nacističkom" SF forumu. videh pišu 30 ruskih članova banovano za par dana. ono kao ista ideologija, al jbg ipak stani malo da oslabimo ortodoxne narode. e da, videh neka nacistička pisanja današnjih judeo liberala s početka devedesetih. ono bili su neka preteča domaćih skinheda. i šta se desilo. nisu valjda samo pare ?
šta bi mogao da bude lek ? naleteh pre neki dan na bivšu. ona je bila u tom fazonu, srbi stoka, koljači, ubice, jadni mali romi i albanci, žene u crnom su carice i slične gluposti. ispunila joj se želja da ode u EU. pariz franse. evo vratila se posle par godina. uplaših se kakav je nacionalista i rasista postala.
znači evropa je spas za srbiju.