u jbt za motor ista putarina ko za putnicki auto,nije ni cudo sto seku zicu pa izlaze na divljaka

Sav teretni saobraćaj mogao bi da bude izmešten iz Beograda ukoliko se obistini novo obećanje da će dugo očekivana obilaznica biti završena do kraja 2012. godine.

Poslednje obećanje u nizu juče je dao direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak prilikom potpisivanja ugovore sa izvođačima radova za izgradnju obilaznice oko Beograda.

Deo obilaznice oko Beograda od Orlovače do Avalskog puta radiće firma “Primorje” iz Slovenije zajedno sa domaćim preduzećem “Ratko Mitrović-niskogradnja”, a vrednost posla iznosi 1,4 milijarde dinara.

Natavak radova na obilzanici najavljen je za mart sledeće godine, a Drobnjak je rekao da će ukupna dužina mostova koji će na tom delu obilaznice biti izgrađeni iznosi oko 1,5 kilometar i da je rok za završetak radova 540 dana.

Gradski menadžer Aleksandar Bjelić istakao je da gradske vlasti imaju odličnu saradnju sa “Putevima Srbije” i izrazio očekivanje da će kompletna obilaznica oko Beograda biti završena u naredne dve godine.

Novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke.

B. Grković - blic.rs

===============================================================================





Nakon četiri godine radova, kod Novog Sada je u prisustvu Milutina Mrkonjića, ministra za infrastukturu i Bojana Pajtića, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, otvoren deo auto-puta Beograd-Subotica duga osam kilometara sa pratećim saobraćajnicama u dužini od oko 12 kilometara. Iako svečano otvorena, ova deonica biće gotova najranije na proleće.

Preostali radovi obuhvataju uređenje Kaćke petlje, gradnju još 2,5 kilometra autoputa, gradnju naplatnih rampi, postavljanje ograda, saobraćajnih znakova i rasvete. Sve to bi trebalo da bude gotovo do maja 2011, a ukupna vrednost radova je 40 miliona evra.

Ministar Milutin Mrkonjić je napomenuo da su u pitanju “radovi u sklopu velikog posla gradnje i proširenja auto-puta” i da ne može sve biti gotovo odjednom.

- Radimo petlju kod Inđije, most kod Beške, auto-put kod Novog Sada i dalje do Subotice i granice sa Mađarskom. Ne može se sve tako brzo uraditi, jer su to obimni radovi i puštamo u saobraćaj deo po deo trase, kako bi građani mogli da ih odmah koriste. Novosađanima je posebno značiti Temerinska petlja jer sad dobijaju još jedan izlaz na auto-put – naveo je Mrkonjić.

Radove na Kaćkoj petlji, kako kažu izvođači usporava činjenica da ih izvode pod saobraćajem, dok deo auto-puta posle Temerinske petlje nije izgrađen jer ni posle nekoliko godina od početka gradnje nije rešeno pitanje izmeštanja naftovoda i gasovoda.

Zoran Drobnjak, direktor preduzeća “Putevi Srbije” kaže da je u planu izmeštanje gasovoda i naftovoda sa trase i privremena zaštita, kako bi se na proleće uradila i preostala dva kilometra. Za taj posao potrebno je još oko 15 miliona evra. Pokrajinski i gradski čelnici su i ovoga puta imali razumevanja za kašnjenje radova, koji su trebali odavno da budu završeni.

- Ova saobraćajnica će stvoriti preduslove da se na celom potezu do mađarske granice razvija privreda. Napominjem, njegova izgradnja kasni već 50 godina i ova generacija će konačno završiti taj istorijski posao – naveo je Bojan Pajtić.

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić je istakao značaj završetka Temerinske petlje, zbog čijeg zatvranja su već oko dve godine Novosađani imali samo jedan izlaz na auto-put.

- Otvaranjem Temerinske petlje rasteretićemo saobraćaj u ovom delu grada, ali Novi Sad će moći da odahne tek kada se reši problem sa Kaćkim mostom i izlazom na autoput preko Bulevara Evrope. Na taj način oslobodićemo i nove zone za privredni razvoj, što nam je trenutno veliki problem. Kod Kaćke petlje firme su kupile zemljište, ali otežano rade zbog lošeg pristupa – kaže Pavličić.

Obilazak auto-puta kod Novog Sada, Mrkonjić je iskoristio i da najavioskori početak radova i na gradnji novog Železničkog mosta na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta.

Ž. Bogosavljević | Foto: A. Kamasi - blic.rs

Koliko sam ja primetio, postavljaju se još dve naplatne rampe? Kakva ogromna sramota za čitavu zemlju.

У принципу идеја је да се у будућности пређе на затворен систем наплате ... са наплатном рампом на сваком укључењу и искључењу са аутопута и без наплатних рампи на самом аутопуту које људи елеганто обиђу тако што сиђу са аутопута па се после наплатне рампе врате на исти.

Тако да биће још наплатних рампи

Putarine, sa naplatnim rampama, koliko ja znam, postoje samo u Italiji i kod nas. A cene su neverovatne, da bi prešao od Subotice do Niša, treba ti, koliko, 15-20€? 3-4 takva putovanja i platiš isto kao na godišnjem nivou u zemljama sa vinjetama, bez ograničenja da se smeš kretati samo određenom deonicom.

Od ukupno 40.000 kilometara puteva, u Srbiji ne postoji nijedna deonica, koja po svetskim standardima zaslužuje najvišu ocenu. Čak su i delovi Koridora 10, koji su završeni u punom profilu autoputa, ocenjeni jedva četvorkom. Peticu će možda dobiti neke nove deonice najvažnijeg putnog pravca, koje bi trebalo da budu završene ove i naredne godine, ali samo ako niko u lancu ne zakaže - investitor, projektant, izvođač nadzor.

Nije za utehu činjenica da se Srbija po kvalitetu infrastrukture sa 129. mesta popela na 93. poziciju u svetu. Ipak, mora se priznati da je situacija bolja na srpskim drumovima nego pre desetak godina. Ali, kada bi projekte radili samo stručnjaci, kada izvođači uz „zeleno svetlo“ nadzora ne bi zakidali na materijalu, situacija bi svakako bila još bolja.

I laiku je jasno da nešto nije odrađeno kako treba ako posle dve-tri godine eksploatacije duž novog puta osvanu pukotine, koje se čas posla pretvore u udarne rupe. O rekonstruisanim deonicama i da ne govorimo. Svaka bi trebalo da ima garantni rok od deset godina, ali retko koja dočeka deceniju bez oštećenja.

Javna je tajna da se na asfaltu najviše zakida. Putari o tome ne žele da govore, što je i logično, jer kao izvođači radova imaju cilj da ostvare profit, a nadzor je taj koji u ime i za račun investitora treba da „otvori oči“. Ali, računica kaže da na deset kilometara puta, čija je širina šest metara „uštedom“ samo pola ili jednog santimetra sloja asfalta može da se „zaradi“ od 60.000 do 120.000 evra. I to da niko ne posumnja, a kamoli primeti. Dešava se na terenu, tvrdi izvor „Novosti“ koji je želeo da ostane anoniman, da se zakine i više.

To je, kaže, ozbiljan biznis. U Srbiji se godišnje rekonstruiše ili popravi bar hiljadu kilometara puteva, naravno uključujući i lokalne saobraćajnice, koje su u nadležnosti opština i gradova. Naravno, ne krade se na svakoj.

Kada bi se obavio pregled, pitanje je koliko saobraćajnica zadovoljava standard za gornji noseći sloj od 15 santimetara i završni habajući sloj asfalta od pet do šest santimetara. Inače, minimalna cena jednog santimetra asfalta po kvadratnom metru puta je od 1,6 evra za noseći do 1,8 evra za habajući sloj, ali ima i skupljih varijanti i do 2,5 evra.

Kvalitet materijala

Do propadanja kolovoza dolazi i zbog većeg opterećenja puta od projektovanog. Oštećenja na saobraćajnicama mogu da nastanu i zbog ugradnje neodgovarajućih materijala. Ako se ne ugrade kvalitetni materijali i dobro ne uvalja nasip, do potrebne zbijenosti, ako se adekvatno ne uradi podtlo, dolazi, s vremenom, do sleganja i oštećenja kolovozne konstrukcije, kao jednog od najskupljih delova puta. 

 Novosti.rs via AutoBlog.rs

закидало би се и на осталом, ал земљани радови, туцаник, подлога ... то је сића