Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je danas u Kraljevu da je raspisan tender za izgradnju autoputa, u dužini od 12,5 kilometara na deonici od Uba do Lajkovaca, koji će biti deo Koridora 11, a čija je vrednost 65 miliona evra.

"Ovaj tender ide danas i u toku narednih mesec dana bić završen, a putni pravac Koridor 11 treba da poveže Srbiju sa Crnom Gorom i Rumunijom", kazao je on prilikom puštanja u saobraćaj druge trake rekonstruisanog Kamidžorskog mosta preko Zapadne Morave.

Prema njegovim rečima, "vrednost radova za izgradnju auto puta od Uba do Lajkovca iznosi 65 miliona evra, rok za završetak radova je godinu dana".

"Na ovaj način započinjemo izgradnju autoputa od Beograda do Požege, koji će biti sastavni deo saobraćajnice od Beograda do Južnog Jadrana", rekao je ministar infrastrukture.

Mrkonjić je naveo kako će već tokom nastupajućih praznika početi prirema za početak izgradnje autoputa od Uba do Lajkovca. Dodao je da je zadatak oko pripreme izgradnje auto puta od Pojata do Preljine, koji će povezati Koridor 10 i Koridor 11, preuzelo Ministarstvo za nacionalni investicioni plan.

Beta | Foto: FoNet via blic.rs

Upravni odbor “Puteva Srbije” doneo je odluku o poskupljenju putarine za 11 odsto za sve kategorije vozila uz obrazloženje da cenovnik nije korigovan od februara 2008. godine, saznaju “Novosti”.

Naravno, nove cene primenjivaće se samo ukoliko ih odobri Vlada Srbije, a predlog “Puteva” već je prosleđen nadležnim ministarstvima na mišljenje. Ukoliko se Vlada saglasi sa poskupljenjem, vozači putničkih automobila umesto sadašnjih 730 plaćaće putarinu od Beograda do Niša 810 dinara.

Od naplate putarine “Putevi” su od januara do maja ubrali prihod koji premašuje 3,8 milijardi dinara. Inače, u prva četiri meseca ove godine na drumskom Koridoru 10 gde se jedino i naplaćuje putarina, registrovano je 9.114.977 vozila što je za 845.812 više nego u istom periodu lane. Značajno je porastao i broj šlepera na autoputevima i dok ih je u prva četiri meseca 2009. bilo 778.081 ove godine prokrstarilo je 884.428 teških kamiona.

- Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU imali smo manje stranih vozila, međutim, ubrzo su se svi vratili na naše puteve, jer je Koridor 10 u odnosu na Koridor 4 bolji i kraći - kaže Milenko Caković, direktor sektora za naplatu putarine. - Takođe, saobraćaj se ne preliva na alternativni pravac kroz susedne zemlje, jer smo početkom prošle godine ukinuli dvojnu tarifu odnosno izjednačili smo cene za domaća i strana vozila, što je za strance značilo pojeftinjenje od oko 40 odsto.

Svi naplatni kanali su nam u funkciji tako da gužvi na naplatnim rampama nema. Naplata je gotovo stopostotna, odnosno uparenost kartica je 99,98 odsto. Neuparenost od 0,02 odsto je posledica “divljih” izlaza sa autoputeva, koje intenzivno zatvaramo.

U porastu broja vozila na srpskim autoputevima veliko učešće imaju i vozila u tranzitu kroz našu zemlju. Procenjuje se da je broj stranih vozila u odnosu na prva četiri meseca prošle godine veći za 2,5 do tri odsto. Kako je cena putarine izjednačena “Putevi” više nemaju evidenciju koliko je domaćih a koliko stranih vozila. Prema podacima iz 2008. godine kada je postojala dvojna tarifa ukupno je bilo 32.585.547 vozila od kojih je 25.268.031 domaćih i 7.317.516 stranih.

CENE

Vozači trenutno na relaciji od Beograda do Niša za korišćenje autoputa plaćaju naknadu od 730 dinara za automobile i 4.390 za šlepere. Od Beograda do Novog Sada putarina je 240 odnosno 1.420 dinara za teške kamione. Od glavnog grada do Šida putarina za automobile staje 340, a za šlepere 2.050 dinara.

Izvor : Novosti.rs via AutoBlog.rs

Obaveštavamo Vas da se zbog radova na montaži čelične viseće skele na konstrukciji mosta preko Dunava kod Beške, autoput E-75, deonica Novi Sad- Beograd, potpuna obustava saobraćaja na ovoj deonici nastavlja i:

• 24.05.2010.g. (ponedeljak) od 09.00 do 10.30h i od 13.00 do14.30h.
• 25.05.2010.g. (utorak) od 09.00 do 10.30h i od 13.00 do14.30h.
• 26.05.2010.g. (sreda) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.
• 27.05.2010.g. (četvrtak) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.
• 28.05.2010.g. (petak) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.
• 29.05.2010.g. (subota) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.
• 30.05.2010.g. (nedelja) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.
• 31.05.2010.g. (ponedeljak) od 09.00 do 10.00h i od 13.00 do14.00h.

Svim učesnicima u saobraćaju preporučujemo korišćenje sledećih alternativnih pravaca: petlje Novi Sad i Kovin (ka Beogradu), petlja Beška (ka Novom Sadu), put Beograd – Ruma - Novi Sad, odnosno, magistralni put M-22.2 Beograd - Novi Sad.

Molimo sve učesnike u saobraćaju da obrate pažnju na postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju, prilagode brzinu kretanja postojećim uslovima i povedu računa o bezbednosti radnika na mostu.

Radovi će se izvoditi uz asistenciju patrola saobraćajne policije.

Izvor: VreleGume.rs

Iako je po kvalitetu putne mreže pri samom dnu, po visini putarina Srbija se nalazi u evropskom vrhu. Za samo jedan odlazak od Niša do Subotice i natrag putarina košta 27 evra ili evro više od sume koju za godinu dana vožnje po mreži autoputeva svoje zemlje potroši jedan Švajcarac. Uprkos tome UO Putevi Srbije zatražio je poskupljenje putarina za 11 odsto.

Ako Vlada odobri ovaj zahtev putarina od Beograda do Niša, (sadašnja cena 730 dinara) iznosiće osam evra, a za svega stotinak kilometara od Beograda do Šida (sadašnja cena 340 dinara) oko četiri evra. U Bugarskoj toliko košta vinjeta koja omogućava sedmodnevno korišćenje svih autoputeva u zemlji.
 
Ako se neko naruga ovom poređenju, imajući u vidu stanje i dužinu mreže autoputeva u Bugarskoj, može da se posluži i drugačijom računicom. Za novac koji će vozač u Srbiji dati za putarinu od Beograda do Šida i natrag, po austrijskim autoputevima može da se vozi 10 dana. A za tamošnju putnu mrežu teško se može reći da je loša.


 
Naši putari vole da ističu primer Italije, jedne od retkih zemalja koja nije uvela sistem vinjeta i gde su putarine zaista paprene. Za razdaljinu od Trsta do Verone plaća se čak 22 evra, a od Trsta do Rima čak 37 evra. No, u pitanju je relacija od 670 kilometara, malo više nego od Beograda do Herceg Novog. Zar ima neko ko ne bi platio 37 evra da do Crnogorskog primorja stigne autoputem za pet-šest sati?
 
Pojedini vozači su revoltirani naplatom putarine od Beograda do Subotice jer plaćaju nešto što ne postoji. Trenutno od Beograda do Novog Sada vozači plaćaju putarinu za auto-put, a više voze kroz blato gradilišta i puteve koji nisu auto-put.

Izvor: blic.rs

Predlog „Puteva Srbije" da se putarine u našoj zemlji povećaju nije odbačen i biće dodatno razmatran, rečeno je juče Pressu u Ministarstvu za infrastrukturu.

Ovo objašnjenje došlo je dan nakon što je ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić izjavio da predlog „Puteva Srbije" nije dovoljno obrazložen i da nije dobro da dižemo putarine ako njihova cena u okruženju nije slična kao u Srbiji.

Mrkonjić je prekjuče izjavio da putarine u regionu još nisu više od naših i da nema logike da mi dižemo cenu.

- Nije dobro da dižemo cenu ako u okruženju cena putarine nije slična ili barem ista - rekao je Mrkonjić i dodao da predlog „Puteva Srbije" o većim putarinama nije „dovoljno obrazložen".

Međutim, u Ministarstvu infrastrukture juče su nam rekli da to ne znači da putarine neće biti povećane.

- Trebalo bi da se uzmu svi podaci i napravi analiza svega što donose veće cene. Mi imamo jedan tekst predloga i Ministarstvo će dati svoje mišljenje. A, ako bude trebalo, „Putevi Srbije" će ga dopuniti - objasnili su nam u pres službi Mrkonjićevog kabineta.

U „Putevima Srbije" tvrde da imaju pravo na veće putarine.

- U februaru 2009. izvršeno je smanjenje putarine za vozila sa stranim tablicama u proseku za 40 odsto, čime su izjednačene putarine za vozila sa domaćim i stranim registarskim oznakama. Navedeno izjednačavanje cena putarine izazvalo je negativne efekte pada prihoda od putarine za 3,4 milijarde dinara. Tokom formiranja predloga visine poskupljenja uzet je u obzir rast cena na malo samo za 2009. koji je iznosio 10,1 odsto - kažu u ovoj kompaniji.

Sa povećanjem iznosa putarine prosečna cena putarine za putnički automobil iznosila bi 0,036 evra po kilometru. Tako bi od Subotice do Beograda nova putarina bila 366 dinara, a od Beograda do Niša 810 dinara. Ove cene su značajno veće nego u regionu. Na primer, za četiri evra u Bugarskoj možete se voziti bilo kojim putem nedelju dana. Nešto veće cene su u Mađarskoj gde se četiri dana možete voziti za 6,40 evra.   

Izvor: Pressonline.rs via AutoBlog.rs

Nisu loši putevi, loši su ljudi! Ovako bi, parafrazom one dosetke o robiji, mogao da počne izveštaj o stanju na putevima i južnim graničnim prelazima jula 2010. godine.

Morali smo da se sklanjamo s puta, za dlaku izbegavši sudar, džipu iz neke zemlje EU koji pretiče kolonu preko pune linije, Beograđaninu koji je radio to isto i našao se u makazama i koloni od pet vozila iz Švajcarske - sva je prilika Albancima na privremenom radu u toj zemlji - koja je ignorisala sve propise, počev od onog o ograničenju brzine.

I videli smo - od Beograda preko Niša do Dimitrovgrada, i nazad do Niša, pa odatle do Preševa - dve policijske patrole: jednu iza Pirota, i jednu posle Bujanovca, obe u zasedi. Lažem: videli smo još jednu patrolu -držali su slobodnim jedan prolaz na naplatnoj rampi kod Niša na 30 i nešto Celzijusa, za nekakvog zvaničnika, kako smo mogli da čujemo. Mi smo u susednoj traci bili desetak minuta, i za to vreme niko nije prošao...

A putevi - putevi nisu ništa ni bolji ni gori od svega ostalog u Srbiji. Autoput jeste talasast od tragova kamiona u vrelom asfaltu, a njegovi nastavci koji se kategorišu kao „magistralni” neravni su od zakrpa. Na dva mesta između Beograda i Niša saobraćaj se uz jasnu i blagovremenu signalizaciju preusmerava u jednu traku, i to ne izaziva zastoje. Čeka se - ovih dana kada je još mnogo više onih koji putuju ka jugu od onih čiji se odmor završio - jedino na naplatnim rampama u Bubanj potoku i Nišu, na ovoj drugoj duže jer se plaća i čeka kusur.

Zbog plaćanja čeka se i na kasama benzinskih pumpi i ispred ženskih toaleta. Najposećenije su one u vlasništvu jedne kompanije iz Austrije, ali je i na ostalima evro sredstvo plaćanja - ako inspekciju to zanima. Kurs mu je sto dinara za evro.

A kad smo već kod toaleta - oni pokretni, plastični, rasuti po parkinzima, služe samo... hm, nikako se ne može reći za ukras. Prisustvovali smo sledećoj sceni na odmorištu ispred Deligrada: tamnoputi muškarac otvara vrata jednog, pa ih s grimasom na licu zatvori. Tako ispred drugog, pa trećeg, a onda odšeta do borovog šumarka...

Ako se uređenim parkinzima imaju smatrati i asfaltirana proširenja na čijem je obodu postavljena po jedna korpa za smeće, onda se može reći da se i o putnicima i od Niša do Dimitrovgrada i do Preševa brine.

Njima, putnicima, opet, do takve brige i nije, jer ogromna većina njih hrli svojim domovima u Tursku i svako zadržavanje smatraju čistim gubitkom vremena, čak i neophodan odmor za vozača - o čemu posle pišu novine u crnoj hronici.

Desetog jula ove godine kroz Srbiju je prošao najveći ovogodišnji talas putnika iz Evrope. Tog dana zabeležen je maksimalan broj putnika i prema Bugarskoj i prema Makedoniji: na Gradini ih je bilo 30.204, na prelazu Preševo 40.197. Naših državljana na prvom tek 1.278, na drugom 15.367. „običnijim” danima tek ih je nekoliko hiljada manje.

- Najveće gužve su - kaže Nenad Vučić, načelnik Regionalnog centra granične policije - vikendom. A naši državljani, trebalo bi da izbegavaju dolazak na granicu ujutru i kasno po podne, jer su gužve tada najveće.

I prelaza i službenika ima dovoljno da obezbede prelazak bez zastoja, a na ruku im ide i to što je Srbija donela odluku da građani EU putuju samo sa ličnim kartama, pa je kontrola dokumenata pojednostavljena. Ni na bugarskoj strani nema zastoja, budući da dosta putnika ima pasoše EU i da za njih važi krajnje prosta procedura.

Prelaz na Gradini je, inače, poznat po velikim zaplenama narkotika, ali ove godine, bar do sada, značajnijih akcija nije bilo: za prvih šest meseci nađeno je 234 grama kod 28 putnika.

A u Preševu, pre desetak dana, čovek pokušao da prošvercuje mrtvu ženu...
Državljanin Hrvatske, Albanac poreklom iz Makedonije, ispričao je kad su ga već uhvatili da mu je žena preminula negde kod Beograda, i da je hteo da izbegne birokratsku proceduru i troškove - vezao je pojasom njeno telo na mestu suvozača i nastavio vožnju. Na granici je predao i njen pasoš, ali...

Zoran Disić, komandir stanice granične policije Preševo, kaže da na njegovom prelazu gužve nailaze bez reda. Dodatni problem stvara deonica na sav glas svojevremeno otvorenog autoputa od granice do Levosoja: saobraćaj se na tih dvadeset kilometara sada odvija samo u jednoj traci, podeljenoj nekakvim čunjevima pa je preticanje nemoguće.

Pa se za sporim šleperom stvori kilometarska kolona koja, kad stigne na prelaz, formira čep. Čekanja, ipak, nema dužeg od 45 minuta. Najviši policijski starešina na prelazu, po zakonu, ima pravo da u slučaju gužve naredi „minimum granične kontrole” i protok putnika i vozila ubrza. To, objašnjava slikovito Disić, znači da će policajac od svih putnika u autobusu zatražiti da mu pokažu pasoše, ali će svega dva-tri izdvojiti i njihova dokumenta evidentirati.

Problemi se u Preševu, javljaju na makedonskoj strani: zbog nečega, kaže Zoran Disić, oni sporije rade, pa se međuprostor između našeg i njihovog prelaza, dug nekih tri storine metara, ponekad napuni vozilima - i blokira i našu stranu. U Vranju smo, sasvim nezvanično, saznali da je nekoliko desetina makedonskih policajaca nedavno uhapšeno zbog korupcije i da sada tamo rade nedovoljno obučeni ljudi, i da je to objašnjenje za gužve.

I Vučić i Disić očekuju veće gužve kad oni čiji su se odmori završili krenu ka svojim domovima u Evropi. I njih će sačekati i propustiti. Pa tako, do jeseni...

Na novom prelazu ne rade toaleti

Sredinom prošle godine završena je obnova prelaza Preševo, koji od tada ima 16 traka. Između ostalog, sagrađena su i dva toaleta, neophodna za tačku na putu kroz koju dnevno prođe nekoliko desetina hiljada ljudi. Ali, zbog birokratske zavrzlame u ministarstvima - valjda oko toga ko će da organizuje održavanje, ovi toaleti ne rade. A drugih nema!

Zbog iste ili slične zavrzlame, od početka godine niko nije odgovoran ni zadužen za čišćenje prelaza i odnošenje smeća! Komandir policije Disić povremeno pozove prijatelje iz komunalnih preduzeća u Bujanovcu i Vranju, pa oni pošalju svoje ljude...

Momčilo Petrović | Foto: N. Marković - blic.rs

Poslednjih šest godina, Srbija koridor 10 gradi brzinom od 22 kilometra godišnje, pokazuju podaci koje je „Blic” dobio od nadležnih institucija. Susedna Hrvatska je sagradila 1.100 kilometara novog, modernog autoputa za manje od decenije. Brzina gradnje - više od 100 kilometara godišnje. Uprkos navedenim činjenicama, ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić kaže, i pri tome se ne šali: „Sa izgradnjom koridora 10 kasnimo 20 godina, ali ne prihvatam da neko kaže da sporo radimo”.

Mrkonjić kaže da je u vreme aktuelne koalicije sagrađeno 50 kilometara ovog autoputa.

- Kada smo stupili na vlast 2008, nismo zatekli ni kilometar izgrađenog puta, nije postajao ni glavni projekat. Od tada je izgrađeno ukupno 50 kilometara - 21 kilometar od Levosoja do Preševa, 7,7 kilometara obilaznice oko Beograda i 20 kilometara autoputa od Novog Sada do Horgoša. Neću da kažem da je prethodna Vlada loše radila. Oni su se fokusirali na most kod Beške, a izgradnja koridora 10 jednostavno nije bila njihova strategija - kaže Mrkonjić.

Koridor 10 idealan je za promociju političara i taj prizor rabe od devedesetih sve do danas. Pozirao je, smešten u tom pejzažu, sabijen između bagera, valjaka i kamera i Mirko Marjanović još 1998. Slobodan Milošević veslao je na tom projektu godinama, a nove demokratske vlasti mahinalno su, odmah posle 5. oktobra, preuzele isti model i eksploatisale ga besomučno deceniju. Ni Koštunica nije bio gadljiv, a još manje njegov pulen Velimir Ilić, bivši ministar infrastrukture, koji o ovom pitanju ne želi da govori za „Blic”.

U svakom slučaju, kada se konačno podvuče crta, ovaj transevropski put postaje taster kojim se meri efikasnost rada svake od tih vlada, uključujući i aktuelnu, u kojoj glavnu reč vode demokrate Borisa Tadića.

- Obećavam da će ceo koridor, od Horgoša do Dimitrovgrada, biti izgrađen do 1. maja 2012. godine - spremno ponavlja Mrkonjić.

Nenad Ivanišević, član UO firme „Koridor 10”, podržava ga:

- Iako su zadati rokovi 2015. godina, ovaj projekat zatvorićemo 2012.

Kada pitate koliko je to metara mesečno, odgovaraju: „Sve to zavisi, da li je reč o mesecima u zimskoj sezoni ili u jeku radova”. Iako se njihovi podaci o izgrađenim kilometrima ne slažu sasvim, oni dalje nastupaju sa bujicom nejasnih podataka, u kojima nabacuju što je moguće veći broj deonica, finansijera, tendera, projekata. Sve u svemu, ti podaci ne znače ništa bez krajnjeg rezultata.

Zašto izgradnja ide tako sporo? Insajder „Blica” kaže da je sve to posledica neprofesionalno pripremljenih tendera, usled čega je većina obarana, trome i aljkave izrade glavnih projekata, od kojih su mnogi vraćeni od stranih kreditora na preprojektovanje. I dok na pitanje zašto nije raspisan jedinstveni tender za izgradnju čitavog autoputa, u firmi „Koridor 10” odgovaraju da je to zbog činjenice da izrada projekata, kao i eksproprijacije teku neujednačeno, naš sagovornik kaže da je to način prikrivenog nameštanja tendera za domaće građevinske firme. One nemaju šanse pored velikih inostranih kompanija u realnoj tržišnoj utakmici.

Buka zbog kašnjenja izgradnje koridora podignuta je i maja ove godine. Rezultirala je hitnim sastankom kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Optužbe su mahom su bile fokusirane na javno preduzeće „Putevi Srbije”. Potezano je i pitanje smene direktora Zorana Drobnjaka, ujedno akcionara „Preduzeća za puteve” firme koja je dobila tender za izgradnju deonice na severu. Na sada postavljeno pitanje na centrali JP „Putevi Srbije”: Ko je sada direktor?”, odgovor glasi:

- Pa, Drobnjak! Što?

Autoput kroz Srbiju 1997. izgubio je status transevropske putne mreže. Izgradnja ovog koridora traje od 1998. A ako računamo da je aktuelna vlada najavljivala koridor 10 kao najambiciozniji projekat „koji Srbiju na simboličan i suštinski način uvodi u treći milenijum” i „najkraći put Srbije u Evropu” - imamo čemu da se nadamo.

Za šest godina 137 kilometara

Godina  /  Koliko  

2004.  /  33 km 
2005.  /  22,5 km 
2006.  /  33,22 km
2008.  /  7,7 km
2009.  /  40,55 km

Tanja N. Đaković - Boris Vuković - blic.rs

Koliko koštaju putarine u Srbiji, a koliko u inostranstvu, i da li patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu?


Naplatna rampa na auto – putu u izgradnji Novi Sad – Horgoš. Plaća se na licu mesta. Cena – 330 dinara za putničko vozilo. 500 dinara vozilo sa prikolicom, 990 kombi ili autobus i 1.980 vozilo s više od tri osovine. Cena nije mala, naprotiv, ali problem nije u ceni. Pitamo inkasanta:

– Kuda sad da idemo?

– Kako?

– Pa, lepo, gde je taj auto-put za koji smo platili putarinu?

– A, to, pa taj put je u izgradnji!

– Pa šta smo mi onda platili?! Putarinu za nedovršeni auto-put.

– Nije tako – lukav je inkasant – vi ste donatori autoputa.

Tako znači, što rekao Radoje Domanović, obli nas neka milina. Znači, jednog dana kada budemo priložili sve ove priznanice koje potvrđuju da smo decenijama plaćali korišćenje nepostojećeg auto-puta, dobićemo donatorsku povelju. Pa, ko je vozio, recimo, samo pet godina, on će imati bronzanu povelju, oni koji su dogurali do decenije plaćanja nepostojećg auto-puta dobiće srebrnu povelju, a najveće patriote, sa preko decenijom plaćanja vožnje – biće nagrađeni poveljom sa zlatnim slovima, i svakako, aplauzom nadležnih.

Ko ne veruje neka proba, patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu!

Ali ovo je samo poduži uvod u priču o tome koliko koštaju putarine u inostranstvu a koliko na našim drumovima. Ovoga puta nećemo pominjati čuveno „kraduckanje“ na naplatnim rampama, nadamo se da je ta epizoda u razvoju drumskog saobraćaja u Srbiji konačna prošlost. Valjda se taj narod što se bavi putevima uzobiljio, ako se nije uplašio apsa.

Elem, treba za početak reći da je korišćenje auto-puteva u Nemačkoj besplatno. Čak nema ni ograničenja brzine u krajnjoj levoj traci. Ali to su Nemci, najbogatija zemlja Evrope, pa mogu i da časte svoje vozače, zar ne? Lako je njima kad su izgradili auto – puteve. Počeli su na vreme, još za Olimpijadu u Berlinu, sredinom tridesetih prošlog veka.

U obližnjoj nam Austriji na granici se kupuju vinjete koje se lepe na šoferšajbnu. (Policija revnosno kontroliše) Za 10 dana korišćenja austrijskih drumova vinjeta košta 7, 60 eura, za 2 meseca 21, 80 i za godinu 72, 60.

U susednoj Bugarskoj, za nedelju dana vožnje, plaća se 4 evra (Bugari su se izborili da zajedničku valutu zovu evro), 10 evra za 10 dana i za godinu 59.

U Hrvatskoj se plaća u kunama, da bi se dobio iznos u evrima treba kune deliti sa 7 . Batrovci – Zagreb 110 kuna, Zagreb-Split 171 kuna i Zagreb-Maribor 23 kune.

Slovenija: 7 dana 15 evra, mesec 30 i godina 95 eura. Mađarska: 4 dana – 6,40, 7 dana – 10,70, 1 mesec 17,5 evra.

U Makedoniji se plaća 190 denara do granice sa Grčkom. (Denar – 1,74 dinara)

A kako ove cene izgledaju kad se uporede sa domaćim? Evo – putarina od Beograda do Niša za putničko vozilo je 7, 4 evra, što je za svega 20 evro centi manje nego što Austrija naplati korišćenje svojih auto – puteva za period od celih 10 dana.

Dakle, i dalje važi ono što je rekao inkasant kod Novog Sada – vozači u Srbiji ne plaćaju putarinu nego doniraju izgradnju puteva. Ugrađuju sebe u putnu infrastrukturu, što bi rekli levičari opsednuti veličinom obnove i izgradnje.



I na našim putevima je moguće bezgotovinsko plaćanje putarine. Treba potpisati ugovor sa JP Putevi Srbije i preuzeti TAG uređaj. Dekoder na naplatnoj rampi čita TAG i automatski podiže rampu. U TAG je unesen registarski broj vozila, kategorija puta i iznos plaćene putarine. Na uplaćeni iznos od 1 500 do 16 000 dinara dobija se popust od 8 odsto, a na uplate do 80 000 dinara popust je 10 odsto, dok je preko tog iznosa 15 procenata. Za sada je oko 80 odsto naplatnih rampi na Koridoru 10 opremljeno čitačima.

Izvor: Politika.rs via AutoBlog.rs

Ne zna chovek da li da plache ili da se smeje... 

a kolika je putarina za motore i motore sa prikolicom,kvadove i tricikle