cekaj, sta bi bilo kada bi se gasovi (vodonik i kiseonik pomesali), da li bi nastala neka eksplozija i bez varnice? i da li bi ta eksplozija bila jaca nego vodonika i spoljnjeg vazduha?

Video sam motor Dodge Tomahawk LINK nije na vodu al izgleda stvarno mocno al ko zna mozda ce se jednog dana ici na vodu

Izvini ali to je hemija iz 6. osnovne, davno bilo... mesanje vodonika i kiseonika prakticno bez ikakve varnice izaziva ekploziju, slicno i sa obicnim vazduhom, vrlo cesto naprosto napravi bum, ne bas odmah ali se desava. Nekada su se cepelini punili vodonikom jer je laksi od vazdiuha ali posle par katastrofa presli su na inertni helijum.

Vodonik nije igracka za po kuci i za kucnu reziju! Ima razloga zasto i najbveci proizvodjaci automobila razmisljaju o vodoniku i kiseoniku iskljucivo u varijanti sa gorivim celijama a ne o sagorevanju istog u motorima, opasnost od eksplozije je prevelika.

Eksplozija je eksplozija odnosno naglo i silovito sagorevanje neke materije, velicina i snaga eksplozije u ovom slucaju zavisi od toga koliko imas vodonika. Ali i cist kiseonik sam po sebi moze biti opasan...
U svakom slucaju to nije nesto sa cim se treba igrati po kuci, cak i prilikom elektrolize  moze lako doci do nesrece, narocito ako se stvara veca kolicina vodonika. Nikakvo eksperimentisanje nije vredno izgubljene ruke ili zivota.

Ok. Hvala na savetima, ali sam se ja kao malio igrao tako sto sam radio elektrolizu vode, i natrijum hlorida. Pojasni kako rade te gorivne celije, kako izgledaju, da li ih je moguce napraviti u kuci. Sve sto znate o njima molim vas ispricajte mi.

Posto zurim pogledaj ovo:

http://en.wikipedia.org/wiki/Fuel_cell
http://sr.wikipedia.org/sr/Gorivne_%C4%87elije

Engleska verzija je opsirnija, surfuj malo netom i nacices dosta o njima.

Preveliki si egzibicionista.Kao mali sam vrsio elektrolizu ...Ja sam kao mali petljao nesto sa nuklearnim gorivom...

Nisu to stvari sa zahebanciju,pogotovu ako nisi neki xemicar,kao sto nisi,cim ne znas da mesanje vodonika i kiseonika dovodi do boooooooom.To pokazuje da si daleko od strucnog lica,i da je mnogo pametnije da ne petljas previse oko tih stvari.Mislim...Pravljenje motora za vodi,je veliko pitanje i za velike kompanije,koje zaposljavaju ljudi strucne,koje rade ogromne projekte,i ulazu  ogromne pare.Da je to tek tako,svi bi mi pravili kola.Ko kakva hoce.


Ne mislim nista zlonamerno,nemoj pogresno da me shvatis.Ali neko osnovno znanje je dovoljno za zivot.A neznanje da li nastaje booom spajanjem vodonika i kiseonika,i pravljenje kojekavih masinerija,po takvom nekom principu,nece na dobro da izadje...

@stegonosa


Xemija se dobija tek u 7. razredu


Inace,kompanija Rinspeed je napravila auto Squba.To je auto koji ide pod vodu.Oni koji su u taj projekta ulozili milione,nisu uspeli tako nesto.Mislim,da je tok tek tako,mala kucna zanimacija,oni bi napravili auto koji uzima vodu iz okoline,i prakticno,ima neogranicen radijus kretanja.

Kada bi se samo pomešali vodonik i kiseonik, dobila bi se smeša koja se zove "praskavi gas" i koja je eksplozivna. Međutim, ne bi došlo do samozapaljivanja, bila bi potrebna inicijalna varnica, vatra ili neki drugi vid aktivacije (sabijanje ili nešto slično). Ta eksplozija bi bila jača od eksplozije smeše vodonika i vazduha, jer u vazduhu ima samo 20,95% kiseonika koji reaguje sa vodonikom dajući vodenu paru. U smeši molekulskog kiseonika i vodonika u molskom odnosu 1:2 (duplo manje kiseonika od vodonika), reakcija je potpuna, odnosno sav vodonik sagori. Zašto 1:2? Zato što molekul vode ima dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika: H₂O. Zato se i pri elektrolizi dobija duplo više vodonika. Pri tome, treba imati u vidu da elektroliza daje toplotu zbog toga što struja koja teče kroz rastvor elektrolita u vodi (prilikom čega se voda razlaže) nailazi na omski otpor i dobar deo energije ode na grejanje vode. Ona zato isparava i smanjuje efikasnost sagorevanja ukoliko se vodonik i kiseonik ne osuše. Takođe, elektrolit mora biti neki koji se regeneriše; npr. NaCl nije dobar jer će se i on razlagati (osetićete miris otrovnog hlora koji napušta rastvor, dok pH rastvora raste). H₂SO₄ ili NaOH predstavljaju prihvatljive elektrolite (dok se rastvor ne zagreje).

Spontano, to jeste moguće, ali je vrlo malo verovatno. Obično, uzrok je ipak neka mikrovarnica koja se javi od trenja, npr. površine staklenog suda u kome je gas, ili zbog statičkog elektriciteta.

Ti razlozi su druge vrste. Pre svega, količina energije po jedinici zapremine čak i u kompresovanom vodoniku (u boci u kome je on sabijen u tečno stanje) je neuporedivo manja nego u klasičnim tečnim gorivima (benzin ili dizel). Pri tome, deo energije se gubi kada se tečni vodonik pretvara u gas pri radu motora, jer se tom prilikom naglo hladi zbog širenja (setite se gasa za upaljač kada ga punite). Industrija radi na razvoju specijalnih adsorpcionih materijala koji bi adsorbovali velike količine vodonika, kako on ne bi morao biti komprimovan a mnogo bi ga stalo u malom prostoru. Gorivne ćelije (fuel cells) su konverzione jedinice koje se još uvek zasnivaju na skupim platinskim katalizatorima (tzv. platinizovana platina, obložena platinskim crnim) koje omogućavaju da se reakcija sjedinjavanja vodonika i kiseonika nazad u vodu obavi bez eksplozije i vatre, pri čemu se, umesto toplote i pare, dobija električna energija. Tako kola dalje rade na elektromotor. Osim što je bezbednije, ovo je i efikasnije jer ima više Gibbs-ove slobodne energije, odnosno više energije koja se može pretvoriti u koristan rad motora. U suprotnom, limit efikasnosti bi bio Carnot-ova efikasnost. Komercijalne gorivne ćelije su još uvek specijalni platinizovani keramički materijali čije recepture se čuvaju u tajnosti, ali su im performanse još uvek daleko od idealnih, imajući u vidu cenu.

Eksplozija je reakcija u kojoj se naglo oslobađa velika količina energije, pa se naglo širi gas. Kod konvencionalnih eksploziva ili eksplozivnih smeša (benzin i vazduh) i sami produkti eksplozije jesu naglo oslobođeni gasovi. Ako se ti gasovi lokalno oslobađaju brže nego što je brzina zvuka u vazduhu (dakle, brzina kojom mehanički talas može odvoditi energiju od tačke gde se ona oslobađa), onda se gas koncentriše u tom delu prostora i stvara "zid" sabijenog vazduha koji se dalje širi. Dalje se propagira kroz prostor (vazduh) dok ne naiđe na neku prepreku, odnosno na deo prostora gde je akustička impedansa daljeg materijala bitno različita od akustičke impedanse (otpora kretanju talasa) u vazduhu. Tada se tu oslobađa energija. To je mehanizam kojim eksplozija eksploziva proizvodi oštećenja na udaljenim objektima. Takođe, ako je "brzina sagorevanja" veća od brzine zvuka u vazduhu, to nazivamo "detonacijom". Sličan je i mehanizam kojim se "probija zvučni zid" kod supersoničnih aviona, jer se tu "nabijanje vazduha" vrši brže nego što energija može da se odvede sa napadne strane krila aviona koji se kreće brže od brzine zvuka u vazduhu.

Slažem se, ali neki od nas znaju šta rade, pa znaju i kakve mere predostrožnosti treba da preduzmu. Znate onu, "Without dangers, there'd be no wonders. Without nightmares, there'd be no dreams." 

Složenost i cena gorivnih ćelija onemogućiće Vas da to napravite kod kuće na način da Vam to bude neki isplativ izvor energije. One se, doduše, prave komercijalno, ali su uglavnom nedostupne "širokim narodnim masama" osim kao već ugrađene u pojedine (skupe) agregate. Postoje ćelije koje "sagorevaju" alkohol, uglavnom metanol, i te su dosta perspektivne. Na netu ćete naći (relativno) jeftine kitove za eksperimentisanje, samo kucajte "fuel cell kit" na pretraživačima. Za neke pristojne pare ćete moći da nabavite komplet koji čisto u edukativne svrhe demonstrira koncept pretvaranja električne energije u vodonik i kiseonik (elektroliza) a zatim, platinskim katalizatorom, deo energije vraćate u električnu energiju principom gorivne ćelije. Snage ovakvih edukativnih igračaka su vrlo male, mnogo manje od jednog vata, ali dovoljne da se sa tim konceptom upoznate, ako Vas zanima.

U ovo mi je jako teško da poverujem, jer se nuklearno gorivo ne može nigde naći u slobodnoj prodaji. Voleo bih da može, ali ... u suštini, mnogo bolje ćete proći ako Vam nađu kilo heroina nego miligram Plutonijuma. Obaška što ne biste ni preživeli rukovanje nuklearnim gorivom...

Ovo je najverovatnije tačno. Ti sajtovi, na kojima se pričaju takve priče, često zainteresuju Mythbusters-e koji onda pokažu očigledno: da je voda, u hemijskom smislu, pepeo nastao sagorevanjem vodonika u kiseoniku. Odatle se ne može izvući energija hemijskim ili elektrohemijskim putem, jer je nema. Jedini način da se iz vode dobije energija je izdvajanje Deuterijuma i Tricijuma iz morske vode, pa zatim kontrolisana fuzija istih, ali to su projekti koji koštaju desetine milijardi dolara i na njima rade desetine hiljada naučnika, decenijama, još uvek neuspešno. Naime, umeju oni da postignu fuziju i dobiju helijum i energiju, ali je još uvek uložena energija veća od dobijene. Ovo bi bila nuklearna reakcija, a ne hemijska, pa nikada neće ni biti moguća u motoru automobila, već putem Tokamak tehnologije ( http://www.iter.org/ ) ili laserskom fuzijom ( http://www.youtube.com/watch?v=yixhyPN0r3g ) osim ako ne pronađu nešto sasvim novo...

U zaključku, ako Vam je cilj da jeftinije pogonite automobil, razmislite o konverziji motora tako da starijem dizelašu ugradite sistem za predgrevanje, kako bi mogao nesmetano da ide na profiltrirano iskorišćeno jestivo ulje koje ste upotrebili i sačuvali. Vodite računa da ono mora dobro da se zatvori ili pomeša sa klasičnim dizelom da ne bi užeglo, a predgrevanje je potrebno ugraditi u motor da se zimi ne bi steglo ulje pa da neće da Vam upali. Inače, sa ovakvim sistemom, moći ćete postići i do 90% kilometraže koju postižete sa običnim dizelom. Potražite "vegetable oil car fuel" ili "cooking oil car fuel conversion" na netu, pa vidite ko nudi kitove i uputstva. To Vam je mnogo bolje, sigurno radi i nije nikakav perpetuum mobile, kao ovo sa kolima na vodu.

Da li me lazes???

Pa sad, ako je to trebalo da bude sarkazam, okay. Ja jesam imao iskustva sa nuklearnim materijalima, ali ne kao mali. I količine su bile veoma male pa je pitanje i da li bi izraz "gorivo" bio adekvatan. Međutim, ne vidim kako bi elektroliza (koju sam i ja radio kao mali, sa ugljenim štapićima izvađenim iz tadašnjih baterija, kao elektrodama) mogla da se uporedi sa nuklearnim gorivom (?!)  Svako dete može da uradi elektrolizu. Stavi malo soli u vodu (ili, ako mu ne smeta da čeka, ne stavi ništa jer u običnoj vodi ima dovoljno minerala) i stavi dve ugljene elektrode (izvađene iz dve stare, debele baterije ako su carbon-zinc tipa) ispod odvojenih epruveta (ili drugih pogodnih sudova male zapremine) pa pusti struju iz 4,5V baterije. Tamo gde se nakupi vodonik (duplo više gasa po zapremini), izvadi epruvetu ne okrećući je (držeći je tako da bude orijentisana na dole, da ne izađe vodonik) i onda gurne upaljenu šibicu unutra. Čuje se "POP!" i vodonik sagori uz bledunjav plamen. Ništa spektakularno. Bitno je da nema puno vodonika, odn. da je sud mali (epruveta je idealna). Odatle do nuklearne energije je veoma, veoma dug put.

Ma kakvo crno nuklearno gorivo.Covek kaze da se kao mali igrao elektrolizom vode i natrijum-hlorida,a ne zna da mesanjem vodonika i kisaonika moze sebe da digne u vazduh na jen-dva!

O tome ti ja pricam...To je kljucna stvar.A hoce da pravi auto na vodu.Pa to bi Ford,Bmw,Mercedes,Tojota,ko god prvi napravio,a ne dao nekom obicnom coveku iz srbije,da uz pomoc ljudi na forumu napravi auto na vodu.To bas tako ide.To je stvarno pic**n dim!Kad moram tako da kazem!