Aurora oralis
(americka molitva)

Sa krivine vec nazirem njegovo nasmejano lice. I klovn je tamo. Uvek sam ga voleo i postovao jer se uvek smejeo. I Dejvi je tamo. I ostali junaci. Vedre igracke od plastike. Kasa u koju staje puno zetona, i kolica za lutke, za plavokose viyke lutke sa ogromnim grudima i malenom zadnjicom. Sa glatkom plasticnom kozom.

Sareni baloni, veliki baloni, mnogo boja mnogo dece. Sakralni obejkti na ulazu. Divne sarene poruke koje treba da pomognu obracenicima prilikom izbora.

U stomaku mi neki nemnir, ne znam za sta da se odlucim.

Stojim u redu. Kroz glavu mi promicu razne ideje, strahovi. Pitam se da li ce biti dobro. Da li cu dobro odabrati. Da li dovoljno dobro poznajem Ucenje.

Pogled mi luta delekim, tajanstvenim carstvom. Metalnim kazanima, planinama iz bajke, dvorcima u kojima zive raskalasne i zle princeze, cudesnim masinama pored kojih promicu uniformisani segrti carobnjaka. Masina bljuje moje zelje. Ruke mi se tresu.

Devojka je nasmejana i odlucna. Tesi me misao: Ona saoseca.

U skladu sa zakonima postmoderne spustam se u nesvesno. Neka ID oblikuje moje reci. Neka prazna nutrina mog sustastva da smisao pokretima nepca i usta.

I vec, kao beba koja se poradja. Javlja se suvislost obojena u blokove simbola. Godine uslovljavanja nisu prosle uzalud. Devojcice se plase decaka, decaci se plase devojcica,

Zelim. Zelim. Polako se sa mog oka spusta jedna mala suza. Naucnici su dobri i mudri ljudi. Oduvek sam znao. Blaga ruka oca.

Gospode.

Ona me razume.
Ona razume moj novac.

Blagi, otvoreni anus masine, tople ruke decaka i devojcica.

Erekcija, uzbudjuje me lice zene koja guta veliki hambrger. Uzbudjuje me citav proces, marketing, prodaja. Svi smo u procesu.

Uvek sam te voleo Oce.

Na mom posluzavniku, samo na mom posluzavniku. Neko materijalizuje drage tople kutije. Sadrzaj ce uci u mene. I izaci.

Kao krave, neduzne telece oci pretvorene u masu samlevenog mesa. Veliki kombajni koji gaze zemlju i cupaju plodove iz njenog srca. Kako sam ikada mogao da poslumljam u iskrene namere, blago i toplo lice sedokosog starca sa Zapadne planine.

Sve sto zelim i sve sto znam. I sve sto volim, i sve sto jesam.
Masina za meso. Melje,

Jedan Veliki Obrok. Jedna casa ambrozije. To je ono pravo..

Sve. Sve, oh, sve.
Mentalni orgazam. Ja gutam poslusni miris masti, soje. nezasicenih kiselina, pesticida, salmonele i eserihije.koli To je sve. to je boje od onanije, i jos bolje od nepouzdanih tela drugog koji jesu pakao na zapadnoj strani.

Otvaram usta. Sa jednoobrazno zagorelog mesa sliva se senf, sos. Kao drage sline. Kao vaginalna sluz o kojoj se ne usudjeujem da mastam.

Jedem, zderem, grizem, koljem, pljackam, otimam, gazim, betoniram, transformisem, unistavam, dakle ….postojim.

Kao i sve zene ovde, kao i svi muskarci ovde, kao i sva deca ovde. Drugog nacina nema.

Ovo je zapad i sunce je na zalasku. Umetnost je mocna kao sredstvo za ciscenje creva.

A ovo je moja molitva.

MC
2003.