АТП и ИТФ турнири :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Написао сам јуче текст онако рандом о Марди Фишу, није нешто занимљив, нема пуно емоција ал послао сам га Саши Озму који најбоље (и једини) пише о тенису на б92, похвалио ме Smile

Ео ко оће да прочита

spojlerМоже ли поново да се деси ,,Иванишевић“ ?

У ери када је Сампрас одлазио, Американци су тражили новог хероја за врх светског тениса. Све наде и пажња су усмерени ка Родику. Међутим, поред њега, био је ту још један играч. Родиков велики пријатељ и често партнер у дублу, момак са осмехом и сјајем на лицу. Велики професионалац и још већи борац на терену и ван њега. Његово име је Марди Фиш.
Класични амерички стил игре не описује Фиша у потпуности. Поред спектакуларних волеја и сервиса, Фиш је био солидан и у дефанзиви, а поседовао је и један од бољих бекенда на туру. Његова каријера и успон почели су давне 2003. године. Након два изгубљена финала категорија 250 турнира, стиже до саме завршнице Синсинатија. Противници до истог, рекло би се не баш наивни. Филипусис, Малисе, Клемен, Налбандиан и Макс Мирњи. У финалу га је сачекао и у 3 сета добио, погађате –Родик. Као награда за то уследила је прва титула у Стокхолму против Содерлинга. Када су сви мислили да би Фиш могао да постане озбиљнија конкуренција самом врху тениса, уследиле су сезоне у којима је муку мучио са повредама. Упркос томе, освојио је 2 титуле и стизао до четвртфинала Аустралије и Америке и онда долазимо до 2010. године. Фиш осваја титулу у Њупорту и Атланти (против Џона Изнера) и креће у поход на Синсинати.
Од финала 2003. године само је једном прошао у друго коло (три пута испадао у првом). Као квалификант, кроз низ невероватних победа (Симон, Вердаско, Гаске, Мари), улази у меч против свог великог пријатеља и џелата из финала 2003.године, овога пута као победник у 3 сета. У финалу га је сачекао Федерер и добио у 3 сета.
2011. сезона је била убедљиво најбоља у његовој каријери. Одбрањена титула Атланте (поново против Изнера), четвртфинале Вимблдона, полуфинале Мајамија и финале Канаде, али оно што следи сликовито приказује његов постепени пад, а можда и целу каријеру. Стиже до полуфинала Синсинатија, а следеће године четврто коло Вимблдона, четвртфинале Мајамија и Синсинатија што је био његов последњи већи успех у каријери.
Од тог момента, насмејани момак из Минесоте више није био срећан. Уследила је сезона пуна повреда и једино учешће је имао на Индијан Велсу где је стигао до трећег кола и пораз на старту његовог (не)суђеног Синсинатија. Дијагностикован му је озбиљни поремећај срца. Уследио је и проблем са депресијом. Међутим, није рекао све што је имао. Вратио се ове године у Индијан Велсу, као поражен, али је победио у великој игри живота о којој је већ речено и писано.
Није играо од тада и пред почетак летње турнеје у Америци објавио је наступе на неколико турнира и пензију после гренд слема. Сутра га очекује меч против Троицког и можда последњи наступ на турниру који није никад, а опет увек био његов. Да ли овај момак, чији је најбољи пласман на АТП листи седмо место, може да стави тачку на крај каријере, епски, онако како је то у бајкама и филмовима. Може ли као већ отписан играч и као човек који је изашао победнички из много већих проблема него што су саме повреде у спорту да уради оно што је урадио Иванишевић на Вимблдону? То никоме ни на памет није пало, али Марди Фишу се то по глави сигурно мота, иако на то можда и не сме да помисли.

spojler