Ovde ce malo da pricamo o tome kako astrolozi treba da se postave prema smrti i ostalim losim stvarima u horoskopu.
Sa obzirom da primaju znanje prognoze necije sudbine, pa i svoje( za koju mozemo da kazemo da je promenljiva ) koliki teret oni primaju sa tim znanjem?
Da li astrolog treba da se bavim i ostalim occultim, ezoterichnim i hermetickim naukama?
Da li astrolog treba da izbegne smrt ako ima sanse?
Koliko je pozeljno izbegavati lose stvari?

Ja kao astrolog pocetnik imam sledece glediste. Smrt je recimo neizbezna ( mada ne verujem u to). Smrt i sudbina su takodje komplikovani pojmovi da bi olako, utemeljno, gledali na njih. Posebno sudbina. Ona nije ni utemeljena ni relativna. Ona jednostavno postoji, a koliko je mi krojimo je vec filozofsko pitanje pa ce ovde da ga izbegnemo. U sustini mislim da astrolog treba da izbegava smrt samo u sluchaju ako smatra da je to deo njegovog puta, ako smatra da je zavrsio sa ovim zivotom i nema vise sta da radi i trazi, treba da se pomiri sa cinjenicom i da dopusti da umre(pogine i slichno). Lose situacije treba docekati spreman. nikako ih ne izbegavati, treba izvuci najbolje i najfinije znanje koje nam one pruzaju.. sve u zivotu moze da ima smisla ako mi to dozvolimo. Verujem u karmu i verujem da nam je svaka losa situacija prepisana da bi nesto naucili. Takodje smatram da bi astrolog( pravi astrolog) trebalo da se bavi occultnim i ezoterichnim naukama posebno ako astrologiju radi iz ljubavi prema istoj a ne prema novcu. Oni kojima je stalo do novca  nek predvidjaju sitnim dushama sta ce da im se desi i nek im hrane egoe, posto su i sami isti takvi.

eto...
your turn:

Slažem se. Lično više volim da mi astrolog kaže sve što vidi da ne valja. Najviše me interesuje lek za neku nepovoljnu poziciju. Pod devizom "upozoren čovek vredi za dvojicu" mislim da treba sa astrologom razgovarati o "lekovima". U nekim postovima Andjela je upotrebila baš taj adekvatan izraz koji nigde ranije nisam čula.

Hmm to je pitanje malo skakljivo,kao da pitas lekara da li ima leka za recimo Amebe.
Astrolog treba da proceni da li je osoba kojoj
"gleda" kartu sposobna da prihvati tu cinjenicu. Ja licno volim da cujem apsolutno sve sto se tice mene jer se ne bojim buducnosti, ona ce biti takva kakva je a mislim da smrt jako tesko mozemo izbeci ako je "pisano" desice se na ovaj ili onaj nacin.
Mislim da nesrece, i lose stvari mozemo izbeci, povrede i tako to ali smrt tesko.

ali nisi odgovorila, koliko je korisno to izbeci !?

Da bih ti odgovorila na ovo pitanje trebaju mi ko zna koliko života...da u svakome od njih spoznam mnoge stvari: u jednom medicinu, u drugom ezoteriju, u trećem astrologiju, u četvrtom filozofiju,... 

Ja sam početnik u izučavanju astrologije takodje, i zbog toga što tako malo poznajem tu nauku, zbog toga što jako malo znam o medicini, filozofiji...ne mogu da sklopim pametan odgovor na ovo tvoje pitanje 

Mislim da čovek u odredjenoj meri može menjati-kako kažu ''krojiti'' svoju sudbinu, ali da li neke stvari može izbeći tako što će mu astrologija ukazati na njih...ne znam. Mislim da smrt definitivno ne može niko proniknuti: kada će se desiti, kako će se sa sigrunošću desiti... ne..čak kada bi ujedinio sve zanje ovog sveta...mislim da je to nemoguće sa sigurnošću tvrditi..upravo zbog toga što je sudbina možda relativna stvar.
Na bolesti astrologija verovatno može da ukaže, to govori posebna grana astrologije-astromedicina, pa nam neko iskusniji može reći nešto o tome, nešto iz svog iskustva..

I kopirala bih jedan tekstić Sanje Perić:

 Smisao astrologije

Gorana(Milekića) sam upoznala tek kasnije… trebalo je sačekati moj dolazak u Beograd pre trinaest godina. Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Zakazujem horoskop. On, onako ogroman sa bradom i onim njegovim pogledom … sprovodi me do svoje radne sobe. Crta mi natalnu kartu… nikada nije prihvatio kompjutere. Dan danas ih radi ručno, i krug i planete crta… Kako povlaci flomaster osećam kao da povlači skalpel preko mojih slojeva nežnosti, strahova, fantazija…

A pitanja… ma kakva pitanja! Bilo mi je bitno samo da ga upoznam. Nije me zanimalo ni kada ću se udati, ni da li ću imati para u životu, ni da li ću umreti mlada. Sve što me je zanimalo bilo je da se sretnem sa čovekom koji je nesvesno oblikovao moj duh, da vidim sobu u kojoj se taj duh naseo… Ćutimo. Ja sve čekam da počne. A on BAŠ ćuti… i najzad, pita me: “Koje je tvoje pitanje?” “Molim?” promucah kao da nisam dobro čula, jer bila sam sigurna da šta god rekla biće glupo. Ne, ništa od ne bi bio pravi odgovor, i zato ćutim…

“Tvoje pitanje je ko sam ja”.

Taj momenat ispostaviće se kao veoma bitan, jer u godinama koje su došle, u našem već učiteljsko-djačkom odnosu, isprepletenim sa dugim razgovorima do jutra i u pauzama izmedju proje, kafe i Bil Withersa, putujući sa njim, gledajuci ga kako radi horoskope svojim klijentima, naučila sam ono zbog čega sam se možda negde odlučila da se astrologijom i bavim. Ko sam ja je zapravo pitanje “Ko je čovek?”

Osudjen na život čovek se bori sa sudbinom, al samo naizgled. Borba sa sudbinom je pre svega borba sa samim sobom, što se ogleda u potrazi za onim što je sama bit čovekova, što on zaista jeste… Od kada se rodi osudjen je na okruženje koje će ga u većini slučajeva odgurnuti od onoga ko je on. Da li će to biti roditelji, učitelji koji ne umeju da prepoznaju istinsku vrednost jednog mladog bića koje je i tada spremno da se bori za sebe, ali bespomoćno da se odupre navali sredine koja ga ograničava i tera da samog sebe zaboravi. Tako se dešava da zaboravimo ko smo. Da zaboravimo da smo nekada imali istinsku strast spram knjiga ili ma čega, zaboravimo da smo nekada znali šta je pozitivan nemir onoga koji traga za saznanjem, koji se sa intelektualnim nemirom budi, bez potrebe sa hranom, snom, jer istinska i jedina prava hrana dolazi mu kroz spoznaju duha. Ili, o potreba tela, našim istinskim nagonima.

Neko je rodjen sa potrebom za permanentnom revolucijom, konstantnom promenom, koju njegova besna volja radosno podržava, i što je zanimljivo, samo u tom času promene, rušenja i stvranja, ovakav čovek zaista može biti srećan. A mi ga vidimo danas gde pognute glave ali sa nezadovoljstvom i strahom trpi, guta i gundja verovatno, zaboravivši ko je i da je samo u tom malom koraku kada će se pobuniti, dati otkaz ili zanegirati sve to što ga muči i razdire spasenje njegove sudbine i njegovog bića.

Na drugom kraju vidimo nekadašnjeg strasnika, il još gore - strasnicu koja je sa šesnaest umela da voli poput kakve zrele žene, spremna da se žrtvuje vodjena neutoljivom gladi libida koja samo istinskoj snazi se predate može, koja svoje vrelo života nalazi jedino u toj praiskonskoj borbi polova. A eto je gde stoji pred nama danas, ubedjena da nije moglo drugačije, dok u sebi zanos i dalje priziva. Taj isti zanos i san njenog tela i zapravo vrele krvi koji će joj se i ostvariti u liku kakvog čoveka, kad tad, koji joj brak može uništiti. I onda čujete tetke iz komšiluka kako pričaju o njoj, kako joj se rugaju ne shvatavši da je ona upravo u tom času strasti koja neće trajati jer opet, sredina će se isprečiti, produžila sebi život.

Da ne pominjem tek one silne muškarce koje su vodile viteška snaga i pravda nošena krilima vere. Koje je jedna pomahnitala strast osvajačka, koja se životu radovala na svakom koraku i u život druge ubedjivala, da vredi, da ga ima samo ako mu se predaš, ako se ne bojiš, jer se života svakako ne treba bojati nekada uveravala da je sve moguće samo kao se želi i ka tome cilja. Kojima je biti hrabar i svoj bio imperativ, dok danas evo ih kako nervozni i ljuti unose nemir što sebi što drugima, pitajući se šta se desilo sa njihovom verom, gde su nestali svi ti ciljevi, žene, zemlje koje su tako očajnički želeli da osvoje.

Reći ćete, psihologija kaže drugačije. Sve u svoje vreme, mladost je iluzija a starost razočarenje… ali ne. Svaki čovek je rodjen sa svojim potrebama koje će u njemu večno živeti samo ako ih prihvati i učini da traju. Strasnik se može bit ii sa 80, umetnik i bez fakulteta i td… Ali, kako odbaciti pa prihvatiti? Kako odbaciti sve ono što imamo a vrednost nije, kako prihvatiti ono pozitivno što će nam verovali ili ne zaista produžiti život, i učiniti da večno traje. To je tajna čovekova. Tu je i smisao astrologije. Da se izadje iz vremena koje nam nepošteno nameće sredina, socijalno okruženje, vaspitanje, i živi u jednom večnom stanjom sa potrebama koje su prave vrednosti.

Ali na žalost, kako bi Goran rekao, “tek smo ponekad naša imaginacija, a horoskop je u 99% slučajeva idealizovana slika bezbroj mogućnosti”. Te uloga astrologa zapravo nije u osvescivanju kako mnogi tvrde, niti u tumačenju a još namanje u prorokovanju. Njegova jedina svrha je da ohrabri i učini snažnijim one aspekte čovekovog bića koji zanegirani ili zaboravljeni negde na dnu nesvesnog spavaju.

I baš zato teško je biti astrolog i biti bezgrešan. I nikada astrologom se ne može zvati neko ko neće terati na akciju koja možda podrazumeva i tudju žrtvu ako je to za samu osobu bolje. Treba reći “razvedi se”, “napusti roditelje”, “napusti posao”, “imaj ljubavnika”, “ne obijaj stanove u ulicama u kojoj je bolnica, ili policija il ma kakva zatvorena institucija, već najbolje će ti biti da obijaš one koji su na brdu” recimo… A danas, astrolozi nešto kao proriču i onda se ogradjuju, pa kažu “moraš sam doneti odluku”, pa kažu “možda bude tako..” Zato astrolog ne može biti svetac. Jer neko će imati ruku najtalentovanijeg hirurga, a neko drugi lopova. A astrologija kao jedina koja tajnu vremena može raskrinkati jer zna da vreme ne postoji već samo potrebe postoje, koje u čoveku čekaju u vremenu da budu otkrivene.

Onda kada ih susretne i prihvati, trenutak postaje večnost!

p.s. I da podsetim na astrološku etiku 

Shto astrolog dobija na kichmi zbog znanja?

Dobija muchninu,kad vidi nechiju loshu kartu,klijentu normalno,nemoze reci ono shto vidi,kijent odlazi,kako tako utjeshen,a osobi koja se bavi astrologijom,(malo je pravih astrologa)ostaje slika duboko urezana u glavi.

Ima opcija,kad se vidi,pa ja bash ne mogu reci smrt,al predispozicija za neki jako losh dogadjaj u zivotu,koji ce biti pojachan tranzitom,ja onda kazem,pa nije bash vrijeme za srecu,pripremi se a neku negativnu energiju,pokushaj to amortizovati..zavisi na koji se sektor zivota odnosi...

Mislim da bi jako bilo pozeljno da svako od nas ima svog lichnog astrologa,al kako ga pronaci,onog pravog,da bude astropsiholog,da dobro zna astro medicinu....da se razumije u sinastrije,u ljubav ,pa i od ljubavi se moze umrijeti
Bar duhovno,kad dusha umre...shto ostaje...

Prvo, slazem se sa vecinom tvojih zakljucaka, posebno sa onima u vezi toga da li astrolog treba da se bavi drugim disciplinama.

No, uticanje na ono sto spozna...nosi posledice.

Ako je spreman da se uhvati u kostac sa njima, ako je svestan sta to znaci, ako zna Na Koji Nacin, ali pre svega ako je svestan posledica, kojih ce biti, onda svakako.

Ako je to u njegovom interesu, sto je tesko spoznati, a pocetniku prakticno nemoguce.

P.S. Vec sam pisao nesto slicno ovome na temi 'Slobodna Volja'

Kakve posledice? Moze da ucini dobro delo i da upozori coveka, bitan je nacin na koji to saopstava. Recimo da ne kaze: "Umreces", nego "moras da pazis na sebe, pa sad u zavisnosti od toga sta je pretnja..."
Precutkivanje je mnogo tezi greh, nego upozorenje, opet, bitan je samo nacin.
Ima jedan deo u knjizi "Istocno od raja" na temi Odlomci, gde se kaze da pas otrovan strihinom moze da se spasi jedino odsecanjem repa, jer nalet adrenalina bi delovao kao protiv otrov. U protivnom, sigurno bi uginuo.. Dakle, dragi moji koji imate Znanje, upotrebite ga u dobrotvorne svrhe, molim vas.
Inace jedan od razloga sto sam uopste pocela da ucim astrologiju je i taj sto sam imala utisak da mi astrolog nije rekao ono sto treba da cujem, sto mi pripada da znam.
Ne volim da mi pricaju bajke, vec kako da izlecim lose predispozicije. Zar to nije korisnije?
Dakle, dragi moji koji imate Znanje, upotrebite ga u dobrotvorne svrhe, molim vas opet.
A od sudbine se i onako ne moze daleko pobeci, mozda samo pokusati. Dajete sansu korisnim savetima, to je moje skromno misljenje.

Ovo sto je Makishon napisala je jako interesantno.
Ja stvarno ne bih volela da mi neko prica nesto lose sto vidi u natalnoj.
Sa Andjelinim misljenjem se apsolutno slazem. Trebalo bi naci licnog astrologa, od kog uvek mozes dobiti dobar savet.
Mada mislim da ipak od sudbine se ne moze pobeci. Mozda kada bi smo i znali da nas nesto lose ceka, mozda bi smo to i mogli da prebrodimo. Ne znam odgovor na to pitanje, a volela bih da ga saznam
pozdrav

Uvek me je kopkalo ono što je nedokučivo, ali astrolozi uglavnom ne zele da pričaju o smrti.Ako neko želi, neka mi kaže šta mi je zapisano o tome u natalnoj karti?
Rođena sam  09.05.1979. u 10.30h u Beogradu