Ako trazis nekoga
nekoga za setanje
onda ja sam covjek za tebe
imam sedam milja duge korake
lake kao oblake

Ako trazis nekoga
nekoga za plakanje
onda ja sam rame za tebe

Uzmi me
to je sudbina
ima zena koje zakljucaju srce poput dragog kamena

Ako trazis nekoga
nekoga za cuvanje
onda imam ruke za tebe
i za tvoje vrelo celo, dlanove
meke kao jastuke

Ako trazis nekoga
nekoga za zauvjek
onda tvoj sam covjek oduvjek

Ako si sama, ako si nocu
probdela sate, videla zoru,
seti se mene, seti se tada
ulice moje levo od parka,
kucice trosne, vrata od stakla.

Ako si sama,a ko na uglu
ugledas klupu, osetis tugu,
seti se mene, seti se tada
ulice moje levo od parka,
kucice trosne, vrata od stakla.

Zeleo bih da imena nasa
ponovo stoje
na kori divljeg kestena.
Da usne moje osete tvoje
u senci naseg kestena...

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...