Znam ovakve tekstove i 'strucne opservacije' psihologa, ima ih na kilo. Ma... bez veze... ispade da ako ljudi stavljaju svoje zelje ispred tudjih zelja, svoj zivot ispred tudjih, da kao ne vole nikog. Ne slazem se takvim 'strucnim zakljuccima. Ispada da samo ako pomazes drugima, ako mislis na druge, ako su ti vazniji drugi da onda ko si cool i super osoba. A ako se trude da prvo postignu za sebe(ma ne nego ce da mu bude blizi i vazniji  neko drugi,bas da vidim takve nesebicne u stvarnom zivotu), da ugode sebi, ili ako se trude da rade najbolje ono cime se bave, da su 'agresivni'. Moje misljenje je da je Prirodno da svako prvo brine o sebi i za sebe. Nije dzabe u narodu izreka:'tudja ruka svrab ne cese'. Pa ko ce da brine o necijim zeljama, potrebama i o necijem zivotu, ako covek sam o sebi ne brine. Mozda ima i takvih koji ce provesti zivot stavljajuci samo druge na prvo mesto a bezati, ustrucavati se od svojih zelja i svojih potreba(samo eto da ne bi slucajno ispali 'agresivni' i 'sebicni'). Mislim kakva 'agresija'....?, nije mi jasno zasto se u ovakvim 'psiholoskim opservacijama', tako ofrlje stavljaju takve 'etikete'. Ako nam nasi zivoti i nase zelje nisu na prvom mestu i ako nismo u stanju ili se ustrucavamo da se za njih izborimo, onda treba da se zapitamo jesmo li dostojni zivota ili beskicmenjaci. I koje jos toliko blesav da svoja umeca, i svoje vrednosti unizava i drzi negde tamo u nekom prosecnom zapecku, samo eto da ne bi ispalo da je  'bolji vredniji pametniji od drugih'. Ako neko vredi, moze i ume, onda to ne treba da skriva ili prikriva nekakvom isfoliranom skromnoscu. l ljudi su cudo, ne vole kada neko strci, samo bi da ga povuku na dole u kaljugu svojih prosecnosti i mizerije. Svojih malih sitnih zivota, svojih skromnih ocekivanja, skromnih zelja i prohteva. Umesto da svako tezi da bude bolji, jos bolji, da napreduje. Prvo za sebe, jer ako ne umemo, ako ne mozemo prvo za sebe, e vala necemo onda moci ni za druge. Smatram da skromnost nije vrlina, i nesto je bas ne svrstavam na listu vrlina. Narocito ako nema razloga da se bude skroman. Ne treba naravno biti ni umisljen i busati se bez realnog pokrica. Al tamo gde neko zaista vredi cemu to taktiziranje i povlacenje pred drugima, ustrucavanje. Nema logike za takve skromnosti. To je protivprirodno. Ok, ne treba bas po svaku cenu postici sve, ne treba bas gaziti po drugima. Treba i pomoci, ali..dozirano. I  onima koji to umeju da uzvrate i da zasluze. Ljudi su takvi da ce ako im nesebicno date mali prst ocekivati i celu ruku pa obe ruke, sve. I jos ce vas na kraju optuziti da niste dovoljno asertivni i nesebicni.

Mislim da si pobrkao termine "asertivnost" i "altruizam".

Termini "asertivnost" i "altruizam" nemaju baš mnogo dodirnih tačaka.

Asertivnost je ostvarivanje svojih prava bez povrede prava drugih. I te kako je izvodljivo u praksi. Možeš da odbiješ nametljivu osobu, da iskažeš svoje mišljenje i zaštitiš svoja prava, a da pritom nikoga ne uvrediš i stvari ne spustiš na lični nivo. To je veština komunikacije koja se uči.

Altruizam je nesebično pomaganje drugim ljudima onda kada nam to ne donosi direktnu korist. Kao fenomen vrlo je istraživano u psihologiji i prilično retko se sreće u realnom životu u svom čistom obliku.