Art superstar Piter Hejli, spasitelj minimalizma i apstrakcije

Urbani pakao u kome živimo

Sva dela sa izložbe Pitera Hejlija, održane prošlog meseca u prestižnoj londonskoj Vadington galeriji, rasprodata su na sam dan otvaranja. I to po astronomskim cenama. Hejli je definitivno in, iako većina njegovih poštovalaca tvrdi da "ni ne zna šta je na njegovim slikama".

Ako ste ikada rastavljali svoj mobilni telefon, videli ste mali srebrni čip, osnovu planetarne komunikacije. Mali digitalni čipovi neverovatno podsećaju na Hejlijeve slike. Ovaj njujorški umetnik, koga smatraju spasiteljem minimalizma i apstrakcije, debitovao je još sredinom 80-ih, kao superstar njujorškog neo-geo pokreta. Iako se neo-geo vremenom pokazao kao šuplja medijska manipulacija, Hejli je uspeo da opstane kao numero uno umetnik.

Bazične forme su ostale iste - kvadrati, kvadrati, kvadrati... Hejli zadaje efektne vizuelne nokaute sa slikama u vrištećem koloritu koje naliče dijagramima digitalnih čipova ili monotonim arhitektonskim nacrtima blokovskih naselja. I dok je geometrijska apstrakcija prošlog veka bila slavljena kao "najviša forma idealizma", Hejli ruši ne samo aksiome modernizma - Maljeviča, Mondrijana, De stil, Bauhaus, već i Dekartov san da se "geometrizacijom može ostvariti Platonova idealna država".

Godine 1982. Hejli je pisao o svom radu "Moje slike su u stvari slike zatvora, ćelija i zidova. Ovde, idealistički kvadrat postaje zatvor. Geometrija je razotkrivena kao utamničenje." Sve nade u transcedentno, obično povezane sa apstraktnom slikom su odbačene ili pretvorene u vlastitu suprotnost. Tradicionalni simboli viših duhovnih sfera ustupaju mesto jeftinim efektima. Obavezna štuko tekstura Hejlijevih slika je "podsećanje na plafone jeftinih hotela", a tipični fluorescentni kolorit označava niskobudžetni misticizam.

Da bi još više naglasio svoj definitivni raskid sa visokom umetnošću Hejli je pravio seriju zajedničkih izložbi sa Frenkom Kozikom, ocem novog andergraund rok postera. Hejli smatra da nema mesta preteranom intelektualizmu, jer on samo slika geometrizovani urbani pakao u kome svi mi živimo.


Izvor: Glas Javnosti \ S. Đ. M.