znači Srbija može za sedam meseci da vrati 30 milijardi dolara,samo neće nam se  nešto polako vratićemo   
 

i stručnjak ja ponavljam pitanje,ako može odgovor u dolarima.nemoj procente i mesece 

ako je sada Srbija dužna 30 milijardi dolara   
koliko je bila dužna petog oktobra,ako može u dolarima umesto procenata 

ankcije
Nemoj da zaboravis da je te sankcije izazvao sam Milosevic sa svojim koalicionim partnerima, radikalima.

Država namiče milijardu evra i bez solidarnog poreza
Manje plate u upravi, porez na „luksuz“, skuplji impulsi i gorivo
Autor: B. S., J. A. | Foto:FoNet | 08.04.2009. - 08:00


Solidarni porez od juče je i zvanično „ružan san”. Vlada Srbije je usaglasila novi paket mera kojim će se popuniti budžetski jaz od 100 milijardi dinara. Novim planom vlasti su predvidele prikupljanje čak 106 milijardi dinara. Većinu tereta poneće oni koji od države najviše i uzimaju. Tako će 90 milijardi dinara biti ušparano u javnom sektoru, dok će ostatak od 16 milijardi dinara biti sakupljen kroz nove namete na gorivo, dividende i impulse u mobilnoj telefoniji. Juče je ozvaničen i veći namet na luksuz, ali niko iz izvršne vlasti nije mogao da precizira šta je zapravo luksuzni stan, odnosno automobil. Državni službenici ubuduće neće moći da primaju platu veću od 186.000 dinara jer je Vlada limitirala maksimalnu platu na šest prosečnih. Do maja biće usvojen i rebalans budžeta.
 
Premijer Mirko Cvetković juče je izjavio da će ovim paketom mera 85 odsto pokrivanja dela budžetskog deficita ići na teret smanjenja troškova, a 15 odsto na povećanje prihoda i dodao da milijardu evra vredan plan predstavlja najveće prilagođavanje koje je ikada obavljeno u javnim finansijama, uz održavanje stabilnosti.
- Ove mere idu ka unapređenju privrednog ambijenta, kao i ka jednu milijardu evra jeftinijoj državnoj administraciji, a podstiču privredne aktivnosti, javne i infrastrukturne radove - objasnio je Cvetković.

Uštede ministarstava
Uštedama u ministarstvima koja će rashode morati da smanje za četvrtinu Vlada će sakupiti 40 milijardi dinara, što je najizdašnija ušteda u izmenjenom paketu mera.
Ministarka finansija Diana Dragutinović objasnila je da će se ovom merom uštedeti 26 odsto u odnosu na planirani rashod za ovu godinu.
- Svi nivoi vlasti moraju da podnesu teret krize - objasnila je ministarka i priznala da je drugi paket mera nastao pod pritiskom javnosti da se bolje reši problem budžetskog deficita.
Da li će Vladi odgovarati ili ne, tek stručnjaci su jednoglasni u stavu da su diskrecioni rashodi, odnosno oni o kojima Vlada sama odlučuje, ogromni. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ističe da novac curi na sve strane i navodi primer carina i javnih nabavki.
Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove „Dunav hrana grupe”, smatra da ove mere imaju mnogo više smisla nego prethodne.
- Ideja sa solidarnim porezom bila je besmislena jer bi veliki teret podnele najugroženije kategorije stanovništva. Opterećivanje državnog aparata sa druge strane ima više smisla jer je naš javni sektor preglomazan - objašnjava Pribićević.

Smanjenje plata
Smanjenje svih plata većih od 40.000 dinara neto u državnoj administraciji za 10 odsto dok će mesečna primanja veća od 100.000 dinara biti umanjena za 15 odsto. Plate će biti smanjene na razliku od ovog cenzusa, a čvrstu volju države da smanjuje troškove administracija će trpeti do kraja godine. Ukoliko do tada stvari krenu nabolje, plate će im biti vraćene na staro.
Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića, najviši iznos neto plate biće limitiran na iznos šestostruke prosečne zarade u republici.
Brigu ne treba da brinu zaposleni u vojsci, policiji, obrazovanju, kulturi i zdravstvu jer su oni kao društveni sektor izuzeti. U praksi će tako činovnici, ministri, direktori javnih preduzeća i sav prateći birokratski aparat koji prima 100.000 dinara mesečno imati platu manju za 6.000 dinara. Stevanović kaže da su, iako pod pritiskom javnosti, novonastale mere ipak bolje jer se mora štedeti u javnom sektoru.
- Naš javni sektor je preveliki, tako da tu ima prostora da se štedi i narednih godina. Takođe, i otpuštanje u lokalnoj samoupravi je razumna mera jer je mnogo ljudi u ovom sektoru zaposleno preko partijske linije i apsolutno je nepotrebno - kaže Stevanović.

Zamrzavanje plata i penzija
Zamrzavanje plata u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim preduzećima i ostalim budžetskim korisnicima i zamrzavanje penzija na svim nivoima.
To što oko 560.000 zaposlenih kod države neće imati veće plate do kraja godine nije rastužilo nikoga iz privatnog sektora. Ovu meru pozdravljaju ne samo privatnici već i ekonomisti jer se zna da su plate budžetskih korisnika, uz transfere za penzije, najveći izdaci državne kase. Ne treba zaboraviti da će smanjenje ovih, kao i bilo kojih drugih rashoda, delovati antiinflatorno, zbog čega je manje glavobolje od inflacije koju bi moglo da pogura povećanje akcize na gorivo.
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, pozdravlja novu odluku Vlade i ističe da nije moralno da zaposleni koje plaća država imaju 40 odsto veću platu od radnika u privatnom sektoru.
Sve ostale mere kojima treba da se uštedi preko potrebni novac, kako bi manjak nestao a MMF odobrio dvogodišnji zajam Srbiji, ostale su iste. Naime, i posle protivljenja lokalnih samouprava i upozorenja da bi smanjivanjem transfera pojedini lokali mogli bankrotirati, vlast je ostala pri svome. Budžetski korisnici koji imaju sopstvene prihode moraće, kako je i prvobitno bilo planirano, da smanjuju rashode za 40 odsto, dok će javna preduzeća morati svu dobit da uplaćuju u budžet. U isto vreme, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ostaće bez četiri milijarde dinara.
Ovim se, međutim, ne završava vladina namera da troškarenju u javnom sektoru stane na put jer će se, prema najavama, u narednih devet meseci broj zaposlenih u državnoj upravi smanjiti za 8.000 radnika. Mlađan Dinkić najavljuje promenu Zakona o državnim službenicima, što će budžetu doneti novih 15 milijardi dinara.
Dinkić je objasnio da će se ići na prinudno otpuštanje viška zaposlenih uz otpremnine u skladu sa Zakonom o radu i ukazao da „trenutno u državnoj administraciji svega 30 odsto zaposlenih stvarno radi i preuzima na sebe ceo teret posla”.

Mobilni telefoni
Novim merama uvedena je privremena taksa od 10 odsto na potrošene impulse u mobilnoj telefoniji, što donosi prihode od tri milijarde.
Prve reakcije nezadovoljstva iz „Telekoma” stigle su odmah po objavljivanju novog programa. Iz ove kompanije poručuju da nije do kraja jasno kako ce se primenjivati odluka o povećanju takse na mobilnu telefoniju.
- Dodatno oporezivanje delatnosti koja donosi profit kompaniji, značajno će uticati na bilanse kompanije s obzirom na već postojeće probleme. „Telekom Srbija” će sigurno revidirati ionako restriktivan budžet, a uštede ćemo sprovesti dodatnim ukidanjem investicija i odustajanjem od brojnih sponzorstava u sportu i kulturi - kažu za „Blic” u „Telekomu”.
Oporezivanje mobilnih telefona nije nešto na šta se sa odobravanjem gleda ne samo u sektoru, već i u privredi uopšte.
Veselin Jevrosimović, direktor „Komtrejda”, kaže da je mnogo više od dodatnog oporezivanja impulsa na mobilne telefone država mogla uzeti od suzbijanja šverca istim ovim telefonima.
- Mobilni telefoni nisu luksuz, a država će posle novog nameta imati manje para u budžetu nego sada jer će ljudi jednostavno manje razgovarati - kaže prvi čovek jedne od najuspešnijih srpskih kompanija.

Akcize na gorivo
Za povećanje prihoda u visini od pet milijardi dinara, biće podignute akcize, i to na benzin za dva a na dizel goriva na četiri dinara po litru. U izboru između povećanja PDV-a i povećanja akciza država je odabrala drugu opciju kao manje zlo, iako brojni ekonomisti upozoravaju da je ovo inflatorna mera.
Mihail Arandarenko, profesor ekonomije, kaže da je najvažnije to što je stopa PDV ostala nepromenjena. Zbog smanjenja rashoda u ministarstvima i kresanja plata smanjiće se i inflacija na koju onda neće mnogo uticati povećanje akciza na gorivo, što bi inače poguralo inflaciju.

Porez na imovinu
Što se tiče novog nameta na luksuz, čak ni posle ponovnog većanja vlasti u proteklih sedam dana, i dalje nije precizirano koji će stanovi, odnosno automobili biti označeni kao luksuz. Vlada svejedno računa na tri milijarde dinara od povećanja ovog poreza.

Dinkić: Podsticajni krediti
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da će Vlada Srbije stimulisati banke da iznos povoljnih kredita za podsticanje privrede povećaju za 40 milijardi dinara.
Vlada Srbije će banke stimulisati da odobre 117 milijardi dinara iz sopstvenih sredstava, dok je merama koje se primenjuju od februara ove godine predviđeno 77 milijardi dinara.
Država će ukupno dati 10 milijardi dinara za subvencionisanje, kazao je Dinkić. Ranije je bilo predviđeno da država izdvoji osam milijardi dinara za te svrhe.
Za likvidnost će biti odobreno 80 milijardi dinara, za investicije 17 milijardi dinara, a biće omogućeno i 20 milijardi dinara kredita za građane za kupovinu domaće robe.

Zapošljavanje mladih
Vlada Srbije i agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji zajednički će sprovoditi program podrške nacionalnim naporima za promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama, uz pomoć sredstava iz španskog Fonda za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja. Taj program je omogućen dokumentom koji su juče u Vladi Srbije potpisali potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, v. d. stalnog koordinatora UN Lenart Kocalainen i ambasador Španije u Srbiji Injigo de Palasio Espanja. Glavni korisnici programa, vrednog šest miliona dolara koji će biti sproveden u 35 opština u Južnobačkom i Pčinjskom okrugu i Beogradu, jesu mladi.

Gligorov: Sve je to traljavo
O novim merama štednje nema ništa novo da se kaže sem da je očigledno da porezi nema od koga da se prikupe da će se pokušati sa još većom štednjom. Nisam siguran da će to biti izvodljivo. Plate mogu i da budu manje, ali da li će biti i primanja (jer će administracija i zaposleni u javnim službama da izvrdavaju smanjenje plate) - videćemo. Opštine će probati da povećaju cene svojih usluga - koliko će uspeti teško je reći. Uplata dobiti u budžet zavisi od toga da li te dobiti ima - sumnjam da će je biti. Sve je to traljavo urađeno s ciljem da se nekako zadovolji aritmetika.

Izvor: Blic

Za mrgudin-a

milosevic je gresio ali ne toliko. Sankcije su imale za cilj da srj ostane bez trzista kao kazna zbog toga sto nisu dozvolili da se sfrj raspadne na 6 drzava.
procitaj i po koju knjigu. Na primer pravila cutanja -momir bulatovic, dan izdaje noc prevare -milena arezina.
milosevic je izabran od s. A. D. Podrzavana od 1989-1996 i kada je odstupio od americkih interesa odstranjen je odveden u hag,kao i sto je djindic ubijen,a kostunica marginalizovan.
djindjic je 1997 godine pristao da neizadje na izbore da bi milosevic dobio glasove ds-a,a milosevica je gonzales spasio kada su studenti demonstrirali jer je tada jos igrao po kartama. Kada je prestao da igra smenio je stanisica i to je bio pocetak njegovog kraja.
djindjic je sartid planirao da proda rusima,a hipoteke su imale nemacke banke kojima su sad platile razliku para do 550 miliona dolara a zvanicno su platili 32 miliona dolara. Zbog toga  je bnd pustio djindjica niz vodu,a sad ga je uklonio. U svetu vladaju interesi a potezi se planiraju 50-100 godina ranije ,lobira se  a ne sarmira kako se pezorativno predstavlja. I nema teorije zavere ima interesa. Procitajte protokole sionskih mudraca pa cete shvatiti ko vuce konce i kako stvari funkcionisu.    

[Edit by Belgrade: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

U vezi duga SRJ od 2000 g. samo da dodam sta mi je profesor finansijskog prava na Pravnom fakultetu u NS tada govorio , navodno je dug negde bio oko 6 milijardi dolara , on je to nama pricao negde 2002 g. Ocigledno je da smo se debelo zaduzili od tada , a zasto je to tako trebamo se zapitati .

zna či ako je dug tada bio šest a sada trideset,matematika je čista 
uz to još dodati pare od privatizacije,pa ti vidi 

 

Ti meni preporučuješ knjige Miloševićevih političara. Još samo da si mi rerkao da pročitam sabrana dela Voislava Šešelja. Pa jeli ti znaš ko je ta Arežina. Koristiš se poluistinama, ustvari najmanje istinama, a najviše izmišljotinama i fiksidejama obogaćenim fobijama i teorijom zavera.