Albert Jeger, šef misije MMF za Srbiju
Nema konkretnog roka za novi paket mera
Autor: jelena aleksić | 07.04.2009. - 05:00

Opcija nametanja privremenog poreza od šest odsto na sve prihode, uključujući penzije, činila nam se izvodljivom i uravnoteženom opcijom za popunjavanje jednog dela fiskalnog jaza. Time bi se dopunila ionako znatna kresanja izdataka predložena u javnom sektoru. Imajući u vidu široku poresku osnovicu i udvostručenja praga oporezivanja dohotka, efektivno povećanje poreske stope za prosečne plate iznosilo bi svega dva i po procentna poena, dok bi ljudi s veoma niskim primanjima zapravo bili pošteđeni ovog nameta. Vlasti su nam se kasnije ponovo obratile rekavši da taj porez nije politički prihvatljiv. Mi sada očekujemo da čujemo detalje alternativnog predloga - kaže u intervjuu za „Blic” Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju.

Da li ste zabrinuti zbog promene odluke i činjenice da u Vladi ne postoji konsenzus o novim merama kojima bi trebalo popuniti budžetski deficit? Koji je krajnji rok da Vlada izađe sa programom?
- Mi shvatamo da vlasti aktivno tragaju za rešenjima problema i spremni smo da im na sve načine pomognemo. Posebno bi bilo bitno da se osigura da bilo koje alternativne mere, recimo znatno smanjenje izdataka, ne izazovu suštinske probleme, kao što je nagomilavanje neplaćenih dugovanja. Ne postoji neki konkretni rok: mi ćemo moći da reagujemo relativno brzo čim vlasti donesu odluku i počnu da sprovode pouzdane korake za popunjavanje budžetskog jaza. Naravno, što se brže postigne politički konsenzus, to bolje jer sporovođenje korektivnih mera takođe zahteva vreme i trud.

Šta će se desiti ukoliko se kredit ne povuče u maju, kao što je planirano, već u junu ili julu? Koje su konkretne posledice?
- Najveći rizik leži u tome da bi u tom slučaju kasnile i korektivne mere. Ako se, na primer, mere sprovedu u junu i julu umesto u maju kao što smo se ranije dogovorili, biće potrebno mnogo veće fiskalno prilagođavanje da bi se popunio deficit za celu godinu. U tom slučaju možda će biti potrebne dodatne fiskalne mere.

Da li će dogovoreni kredit biti dovoljan za naredne dve godine?
- Na osnovu naših sadašnjih prognoza, predložena suma stendbaj aranžmana biće dovoljna da se pokrije spoljni finansijski deficit Srbije. Naš program takođe polazi od pretpostavke da glavne strane komercijalne banke ispune svoje obaveze prema Srbiji.

Da li ostajete pri prognozi da će BDP u ovoj godini biti minus dva odsto. Da li postoji bojazan da bi pad mogao biti i veći?
- Kao što sam rekao na konferenciji za štampu 26. marta, mi prognoziramo rast BDP od minus dva odsto u 2009. i nikakvu promenu realnog BDP tokom 2010. Slažemo se da postoje znatni rizici takvog scenarija, posebno kada se ima u vidu da se prognoze za rast i trgovinu u evrozoni i ostale značajne trgovinske partnere stalno snižavaju.

Okvir monetarne politike je zdrav
Kakva je pozicija Srbije u odnosu na region s obzirom na razvoj krize i reakciju vlasti?
- Srbija sada počinje da oseća punu težinu krize, kao i mnoge druge zemlje u regionu. Rangirao bih njen položaj u odnosu na druge zemlje kao mešovit. Pozitivno je to što su srpske vlasti rano uvidele problem i unapred reagovale na njega, između ostalog tako što su zatražile stendbaj aranžman iz predostrožnosti pre nekoliko meseci. Isto tako, okvir srpske monetarne politike je zdrav, a njen bankarski sistem ima značajne mere obezbeđenja kada je reč o kapitalu i likvidnosti, što je od ključnog značaja za uspeh odgovora na krizu. S druge strane, spoljna neravnoteža Srbije veća je nego u drugim zemljama, a nedostatak razvoja privatnog sektora je ozbiljno ograničenje za izvozno orijentisani oporavak od krize. Pod uslovom da se sprovedu smele strukturalne reforme kako bi se pojačao odgovor privatnog sektora, izgledi Srbije za pristupanje EU stavljaju je u dobar položaj za prevazilaženje krize putem održivog rasta.

Izvor: Blic

Bobinca napali iz koristoljublja
Autor: T. T. | 07.04.2009. - 05:00


Franjo Bobinac, predsednik uprave „Gorenja”, došao je juče na posao prvi dan nakon incidenta u petak u kojem je zadobio lakše povrede glave, uveren da napad nepoznatih mladića na njega nema nikakve veze sa eventualnom osvetom zbog planiranog smanjenja radne snage u kompaniji, potvrdila je za „Blic” Uršula Menih Dokl, njegov portparol, uz napomenu da istraga još nije otkrila napadače.

„Predsednik je još u nedelju naveče prisustvovao rukometnoj utakmici u Ljubljani u svojstvu predsednika Rukometnog saveza Slovenije”, kaže Menih. Ona napominje da je najverovatniji motiv ostaje napad iz koristoljublja.
Marko Mrzel, direktor „Gorenja” za Srbiju, kaže za naš list da je za incident čuo iz novina i da nije razgovarao s Bobincem o tome, ali dodaje da ne veruje da napad može biti motivisan osvetom. On objašnjava da otpuštanja u „Gorenju” nije bilo i da se za sad tako nešto ne planira ni za radnike ove kompanije zaposlene u Srbiji.
Bobinčev portparol ponavlja da u „Gorenju” nije ni bilo otpuštanja nego samo planskog penzionisanja i neprodužavanja ugovora na određeno vreme.
Ona priznaje da kompanija ima poteškoća zbog krize. „Narudžbe su nam opale 20-25 odsto u odnosi na isti period lane pa smo srazmerno tome smanjili i proizvodnju. Trudimo se takođe da štedimo gde god se može. Uprava je odustala od isplate bonusa, smanjene su plate za 10 odsto, a gledamo da drastično skrešemo sve troškove”, precizira Menih.
„Gorenje” se prijavilo za socijalni program slovenačke vlade i odlučilo na smanjenje radnog vremena za pogone u Sloveniji na 36 sati nedeljno.

Izvor: Blic

INTERVJU - Jovan Ranković Ekonomista
Preti nam bankrot!
Poslednjih godina radimo s gubicima u privredi od 1.100 milijardi dinara. Oni se pokrivaju kreditima kod banaka, od kojih je čak 800 milijardi kratkoročno. Takva dugovanja brzo će dospeti na naplatu

BEOGRAD - Ekonomista Jovan Ranković, bivši savezni ministar finansija, tvrdi da Srbiji preti bankrot ukoliko država hitno ne primeni mere sanacije privrede! U zemlji koja izdržava ogromnu državnu administraciju, gde uprkos krizi plate direktora u javnim preduzećima ne prestaju da rastu, a poslanici pored plata za svoj rad primaju i dnevnice, profesor Ranković apeluje na urgentnu štednju.
- Ovo što osećamo nisu samo udari svetske finansijske krize, iako to vlast želi tako da predstavi, već mnogo domaćih nagomilanih problema. Poslednjih desetak godina radimo s velikim gubicima, koji u privredi iznose preko 1.100 milijardi dinara. Ti gubici se pokrivaju kreditima kod banaka, pa se zaduženje kreće oko 1.500 milijardi dinara, od kojih je čak 800 milijardi kratkoročno! To je pogubno jer takva dugovanja brzo dospevaju na naplatu. Posledice mogu da budu tragične.

Koje mere država mora najhitnije da preduzme?
- Sanaciju. Privreda koja ima tolike gubitke mora nekako da se sanira.

Šta nam preti ako se to ne uradi?
- Moglo bi da dođe do bankrota države!

Treba li država da štedi tako što će sniziti plate, skresati državni aparat, smanjiti broj poslanika, ukinuti im dnevnice, rentirati skupštinsku zgradu, prodati deo Vladinog voznog parka?
- Naravno, to jesu mere koje bi mogle da poprave situaciju. Činjenica je da su plate drastično porasle, naročito Vladinim činovnicima, poslanicima i direktorima javnih preduzeća. Kada sam tokom 2001. i 2002. bio savezni ministar finansija, moja plata bila je tek 1.000 dinara veća od penzije, pa nisam ni primao platu. Da sam kojim slučajem sada ministar, zarađivao bih barem deset puta više!

Plate direktora javnih preduzeća su uprkos preporukama za sniženje konstantno rasle.
- Oni moraju da se vrate deset godina unazad i da plate menjaju sa inflacijom, jer je ovo nerealno.

Koliku državu mi uopšte možemo da platimo? Ima li Srbija para za glomaznu administraciju, koja ima više od 30.000 zaposlenih?
- Naš problem je strahovito mala proizvodnja. Nekad smo izvozili 35 miliona pari cipela, dok sada ne izvozimo nijedan! Naše propadanje je počelo od 1993, kada su nam uvedene sankcije. Suština je u tome da se proizvodnja povrati, a to je u ovom momentu veoma teško.

Može li Srbija da obezbedi male poreze, da bude jeftina država?
- Manji porezi znače manje državne prihode, a veliki porezi mnogo ljudi na ulicama. Moja je preporuka da se on s deset odsto podigne na trideset, ali to vlast neće uraditi zato što štiti strane firme i banke koje ovde posluju. Njima odgovara mali porez, jer se onda više profita iznosi iz zemlje.

Da li je izvodljivo da se država izdržava od tekućih poreskih prihoda?
- To je nemoguće. Treba samo da se poveća obim proizvodnje i kapitala, a to znači da dalje moramo da se zadužujemo s niskim kamatnim stopama kako bi došlo do sanacije.

Da li bi vanredni parlamentarni izbori bili dobro rešenje u ovom momentu?
- Svakako.
Izvor: Kurir

Za simijona

loše ste obavešteni na kursevima

dali znaš zašto je zastava uništena pitajte mlađu a gde su a i pare sa kipra?

dali znaš  da njegov ujak (rođeni brat njegove majke) miroslav mišković i dana s nosi pare miri marković koja ga je stvorila?  

dali znaš  daje  novac za republiku srpsku krajinu i republiku srpsku je štampan u beogradu,a kada se on nađe u platnom sistemu srj a ne tamo gde je namenjen onda nastane strahovita inflacija.
kada je sadam husein počeo prodavati naftu za eure ,sad su ga počeli svrgavati jer ako dolar nije svetska valuta vraća se tamo gde je štampan i onda imaš reprizu dešavanja kod nas 1993.
dali znaš  odakle đinđiću avion,66 milona evra u švajcarskoj,fabrika u nemačkoj za zasluge a za iste je dobio i metak sve recipročno učinjenom.

dali znaš  da   u srbiji i hrvatskoj i sada postoje tajni računi za ispumpavanje budžeta (pogledaj www. Necenzurirano. Hr )

dali znaš  da  49% telekoma je prodato 1996 godine za 1700 miliona maraka.
0d 2001-2006 prodato je 1800 preduzeća za 1700 miliona eura koje su potrošene i šta sada

dali znaš  da  se čekalo i imalo para a sada nemamo ni nadu jer je država pred bankrotom to je veliki problem kada duguješ 30 milijardi  dolara

 dali znaš  daga  nije bilo u izobilju ali ga je ipak bilo malo preteruješ dosovac

dali znaš  koliko gladnih ima sada koliko ce ih biti . Hleb je tada bio 3 dinara ,struja 10 puta manje nego sada.


dali znaš  od koga smo izdati svi ste bezali dok smo mi bili vojnici,iz rsk i rs su mladi bezali a ko je trebalo da ih brani ,trgovali ste pa je bihać okružen ceo rat dobijao oružije trgovalo se. Kad je mladić otišao iz knina priča je završena.


dali znaš  da  ako (ni)si izgubio-la razum ,informisaću te bonstil je izgrađen radi kontrole nabuko naftovoda aa kcionari su između ostalog olbrajtova,holbruk i drugi

dođi sebi



[Edit by Mikele: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

ma uvešće vlada paket mera,i ni brige 
a evo i izračunali su da se samo 250 000 porodica suočava sa siromaštvom,što nije alarmantno 
evo gosn Cvetko smatra da je najlakše povećati akcize za gorivo i takse za mobilnu tel. da bi građani što lakše ušli u krizu 

 

verovatno imaju u razmatranju i šešeljev predlog zakon o porezu na luksuz 

nek nam je BOG upomoć

U utorak je ozvaničen i veći namet na luksuz, ali niko iz izvršne vlasti nije mogao da precizira šta je zapravo luksuzni stan, odnosno automobil.

a pazi ovo

Državni službenici ubuduće neće moći da primaju platu veću od 186.000 dinara jer je Vlada limitirala maksimalnu platu na šest prosečnih

 

ako vam je za utehu,nemojte se nervirati jer

nama nema spasa 

Mora to tako. Ako je narod gledao kako Sloba "vraća dostojanstvo" 10 godina, što ne bi i kako Tadić "zapošljava, diže ekonomiju i sl". Rezultati će na kraju biti isti, samo što ćemo sad još gore finansijski da najebemo. U principu, mi smo naše zakopavanje odavno završili, a ekonomska kriza će samo to da overi. Sa srpskom ekonomijom je posao bio gotov kad je Dinić postao ekonomski genije. Kad neko kao odgovor na rat i 8 godina sankcija ponudi tržne centre i bankarske filijale, šta sad ima da se iščuđavamo. Al neka ... biće za stručni literaturu materijala, kako se u nekoj zemlji Srbiji neko "setio" da ekonomiju diže unutrašnjom trgovinom i uvozom. Ili o prevari stoleća, kako se pljačka i živi na račun potomaka. Ili kombo oba, bem li ga, po nečem će ovo da izađe na glas.

Ovi su izgleda zaboravili da je jedan od razloga za dešavanje 5. oktobra bio skidanje Šešeljeve takse za mobilne telefone, ukidanje TV pretplate i drugih zahvatanja iz dzepova građana.Pošto je preskočen 6. oktobar, verovatno će se desiti 7. oktobar, ali ne boljševički.

i sloba je imao podršku u narodu igrajući na kartu nacionalizma 
obećavao pa izdao
obećavao pa izdao...
i na kraju završio kako je završio

e a ovi igraju na kartu evropske unije
obećavali pa slagali
obećavali pa slagali
e tu tri taćke

Pametniji su ovi, nema da laješ mnogo i talasaš. Sloba je mislio da malo pripusti tu demokratiju, al kod ovih tih grešaka neća biti. Evo sad zakon, sužavaju mogućnosti za otvaranje novih stranaka. Kolač podelili, ne trebaju im nova gladna usta. Naučili lekciju od autsajdera Krkobabića. Tek neko da stvarno hoće da promeni stvari u državi, pojeo bi ga mrak, i to demokratski što reče Petar Božović u Crnom Bombarderu. Ovo da se ubaciš u politiku radi love, to nekako i može. To oni ne odobravaju, al razumeju.

Dug je sada niži nego pre 5. oktobra, jer je povoljniji "debt-to-GDP ratio."