Izbegle usred zime izbacuju na ulicu!

Na osnovu sudskih rešenja počelo iseljavanje iz neformalnog izbegličkog centra „Pionirski grad“ u Beogradu. Više od 20 porodica očajno - ne zna kuda dalje


Ljušići na okupu

DOK se spremao za pomen sinu Vukosavu, maturantu, koji je sa još petoricom srpskih mladića mučki ubijen u pećkom kafiću „Panda“, Zvonimiru Gvozdenoviću „dosuta je so na ranu“. Počela su prinudna iseljavanja iz neformalnog izbegličkog centra „Pionirski grad“ u Beogradu, u kom živi već 13 godina.

Više od 20 porodica, ukupno 63 duše, od kojih šestoro maloletne dece, suočilo se sa realnom opasnošću da završe na ulici! Usred zime, četiri porodice već su iseljene na osnovu izvršnog sudskog rešenja, a po tužbi beogradskog Javnog pravobranilaštva koje zastupa preduzeće „Pionirski grad“. Ostali čekaju...

Dve trećine porodica su raseljeni sa Kosmeta, mahom iz Peći, a trećina su izbeglice iz Hrvatske i BiH.

- Naravno da nemam gde da idem sa decom i majkom od 90 godina. Da imam, ne bih bio ovde - ogorčen je Gvozdenović.

Kaže da je svu ušteđevinu, koju je poneo kad je prognan sa Kosmeta, potrošio samo za godinu dana - na kiriju u privatnom smeštaju i spomenik sinu.

- Ja sam samohrani otac - nastavlja Zvonimir. - Sa svojom majkom sam podigao decu. I posle svega, pošto su mi ubili sina, pošto smo ostali bez krova nad glavom i svega što smo imali, sad sam dočekao da me moja država izbacuje na ulicu! I to na godišnjicu sinovljeve smrti! Usred zime čupaju nam prozore i vrata na barakama. Zar je to humano? Isključivali su nam struju, sekli kablove, ljudi su morali po 1.000 evra da skupljaju za druge, a nemaju hleba da jedu. Gde da idem sa majkom? Na ulicu?! Ili da se bacimo svi u Savu?

Ništa manje nije ogorčen ni Zvonko Ljušić, takođe iz Peći. On je 10. decembra izašao iz bolnice, posle operacije, i takođe ga je sačekalo rešenje za iseljenje.

- Imao sam u kratkom roku dve operacije, žuči i slepog creva. Nešto se iskomplikovalo, pa sam trpeo strašne bolove. I sad u tom stanju još treba da završim na ledini... - priča Ljušić. - U porodici radim samo ja, žena prima pomoć od 8.500 dinara, školujemo troje dece, a sa nama je i tast koji je skoro nepokretan. Ima gangrenu u začetku, i nikad ni dinara pomoći nije dobio. Da li mislite da možemo da platimo privatni smeštaj?

U neformalnom izbegličkom centru je, po njegovim rečima, i jedna žena iz Peći koja je šlogirana i ne može samostalno da se kreće. Sa barake u kojoj živi sa sinom skinuti su prozori i vrata, izuzev sa njihove sobe. Vetar fijuče hodnikom. U jednoj od sedam baraka je i iseljenik sa KiM koji ima rak. Ima starih, nemoćnih, dece...



Zvonko Ljušić pokazuje demontirani prozor

- Za 20. novembar bilo je zakazano iseljenje sedamdesetpetogodišnje žene i njene kćerke, koja je zbog pada 12 dana ranije zadobila teške telesne povrede i bila nepokretna - kaže Jasmina Milutinović iz „Praksisa“, organizacije koja pruža pravnu pomoć ovim ljudima. - Postupak za iseljenje vođen je protiv prethodnog stanara, koji je napustio smeštaj 2005. godine, kada su se one uselile. Tek tog dana, kad su došli izvršitelji, ženama je uručeno rešenje na njihovo ime.

„Praksis“ je odmah uložio prigovor na rešenje. Takođe, uz podršku 36 nevladinih organizacija, obratio se pismom nadležnima tražeći da se izbegli i raseljeni ne iseljavaju tokom zime iz ovog kolektivnog centra, koji je zvanično zatvoren još 1993. godine. Takođe traže da država trajno reši problem izbeglica. Do sad, međutim, niko ništa konkretno nije preduzeo.

40 NEZVANIČNIH CENTARA Oko 43.700 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i oko 203.500 interno raseljenih sa Kosmeta zvanično je registrovano u Srbiji. Od toga, njih 1.369 i dalje živi u 22 registrovana kolektivna centra, dok skoro isti broj (oko 1.200) živi u 40 neformalnih centara.

Preuzeto sa ...

Veterane po zimi sele iz Pionirskog grada, trećina bolesna, nepokretna i stara!

OD 63 izbeglih iz Hrvatske i BiH i interno raseljenih sa Kosmeta koje država prinudno iseljava 14 su invalidi, teški bolesnici i dijabetičari. Neki su stariji od 70 godina, a petoro je rođeno između 1935. i 1940.



OD 63 izbeglih iz Hrvatske i BiH i interno raseljenih sa Kosmeta koje država prinudno, usred zime, iseljava iz nelegalnog kolektivnog centra "Pionirski grad", njih 14 su invalidi, teški bolesnici i dijabetičari. Ovo pokazuju podaci beogradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Neki su stariji od 70 godina, a petoro je rođeno između 1935. i 1940.

- Od ovih ljudi svi su digli ruke - kaže Jasna Milutinović iz organizacije "Praksis", koja pruža pravnu pomoć ovim porodicama. - Da imaju opciju, ti ljudi bi se iselili odavno, ne bi sigurno ostajali u kolektivnom centru.

Milutinović objašnjava da im je ranijih godina kao neformalna opcija, bez ikakvih pismenih ponuda, nuđen prelazak u kolektivni centar u Krnjači:

- U Krnjaču od početka nije uložen ni dinar i ona je potpuno neuslovna, posebno za stare i bolesne. Osim toga, tendencija je da se svi kolektivni centri zatvore. Nuđeno im je i da sami pronađu seosko domaćinstvo u Srbiji, papirološki čisto, pa da dobiju donaciju za kupovinu. Ovde ima mnogo starih koji ne mogu da plate advokata i sa njim krstare zemljom i traže domaćinstva.

Nuđeno im je i da sami kupe plac, a da dobiju montažnu kuću na poklon. Ali, oni koji su imali za plac, već su rešili stambeno pitanje. Ostali su oni koji nemaju nigde ništa, i njima sada preti beskućništvo. Većina se u anketama izjasnila za socijalne stanove, neki su i aplicirali, ali su odbijeni.

- Međunarodni standardi najstrože zabranjuju izbacivanje izbeglih i raseljenih, posebno starih, bolesnih i dece, po zimi. Zato će država ipak morati nešto da uradi.

U Komesarijatu za izbeglice objašnjavaju da su oni nadležni za zvanične kolektivne centre, u kojima živi više od 1.300 ljudi, ali ne i za 40 neformalnih (u kojima živi oko 1.200 njih).

- Komesarijat obezbeđuje jednokratnu pomoć najugroženijima i imamo stambeni program za 17.000 njih koji će dobiti socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima. Za nelegalne centre nismo nadležni. Mi ih ne iseljavamo, ali nemamo ingerencije ni da im pomognemo - kažu u Komesarijatu.

"ZATVORENO" JOŠ 1993.

"PIONIRSKI grad" kao kolektivni centar zvanično je zatvoren još 1993. Postepeno zatvaranje centara počinje 1996, kada je bilo oko 700. Na dan 1. oktobra 2014. postojala su 22 zvanična centra, u kojima je smešteno 1.369 ljudi, od čega je osam centara na Kosmetu.

Preuzeto sa ...