Aprilski radovi u voćnjaku

 
AKO to nije učinjeno u martu, voćnjak se đubri azotnim đubrivima koja pospešuju vegetativni porast. Nedostatak azota može da prouzrokuje slab porast letorasta i slabo formiranje cvetnih pupoljaka, a zametnuti plodovi opadaju u velikom broju.


* U većim voćnim zasadima korov se uništava herbicidima, a u manjim plitkom obradom zemljišta do 10 tak cm. Tako će voćnjak biti čist od korova, a zemljište će sačuvati u voćkama neophodnu vlagu. Pokorica se uništava a zemlja obogaćuje kiseonikom.     

* Sadnice posađene u proleće obavezno moraju da se zalivaju. Najosetljivije su kajsija, breskva, ribizla i leska, jer njihova vegetacija počinje najranije.

* U proleće posađene sadnice moraju se prekratiti. Za sve špalirne oblike sadnice se prekraćuju na 40-60 cm, na 60-70 cm jabuka na slabo bujnim podlogama, kruška na dunji, zatim dunja, višnja i breskva u slobodnom uzgoju, a šljiva, kajsija, trešnja, jabuka i kruška na sejancu na 70-100 cm. Orah se prekraćuje na 120 cm. Za neke uzgojne oblike (vretenasti grm) sadnica se samo malo skrati, a za lepaž, buše tomas i maršan ostavi se cela.

* U zasadu jagoda početkom aprila treba rasturiti 2-3 kg KAN-a po aru (100 m2), pa onda zemljište oprašiti na 7-8 cm dubine. Na početku cvetanja jagoda se štiti od pegavosti lišća.

* U malinjaku se, ako rezidba nije obavljena, uklanjaju svi dvogodišnji izbojci koji su u prethodnoj sezoni doneli rod.

* U prvim godinama posle sadnje vršne lastare jabuke i kruške treba prorediti. Na vrhovima grana, uz glavni temeni, ima još nekoliko pupoljaka koji se zahvaljujući položaju razvijaju veoma bujno i obrazuju „buket“. Da bi se ovo izbeglo, u fazi bubrenja pupoljaka oni se uklanjaju.

* Na mladim stablima gotovo svih voćnih vrsta uklanjaju se lastari koji se razvijaju iz spavajućih pupoljaka na korenovom vratu, deblu i debljem delu osnovnih grana. Ova pojava češća je kod šljiva kalemljenih na bujnim podlogama, kao što je npr. džanarika. Izbojci se uklanjaju sasecanjem do osnove.

* Prolećno kalemljenje sprovodi se u rastilu na već posađenim podlogama, zatim „iz ruke“ na nesađenim podlogama i prilikom prekalemljivanja voćnjaka. Prolećno kalemljenje je tzv. kalemljenje na zrelo, jer se izvodi zrelim kalem grančicama. Za praksu su interesantni samo neki načini:     

* Prosto spajanje (kad su podloga i kalem grančica iste debljine).

* Spajanje sa strane (kad je podloga deblja od kalem grančice).

* Kalemljenje na isečak (kad je podloga deblja od kalem grančice).

* Kalemljenje pod koru primenjuje se kad je podloga deblja od kalem grančice, najčešće pri kalemljenju odraslih podloga u kruni ili pri prekalemljivanju voćaka posle kretanja vegetacije, jer se kora tada lako odvaja od drveta, što je i osnovno za ovakvo kalemljenje. Ovaj način prekalemljivanja daje najbolje rezultate.

Izvor: Novosti