Koju religiju je praktikovao čarobnjak Simon pre nego što se susreo sa Apostolom Petrom? Odakle potiče religija tog čarobnjaka? Frapante stvari  koje otkrivaju detalje i dokumentovane izveštaje o čarobnjaku Simonu i njegovom velikom krivotvorenom hrišćanstvu!

Lažni religijski sistem ukorenio se u veoma ranom periodu, u vreme kada je pao i prvi novozavetni Dan Pedesetnica (Pentekost) 31. godini naše ere. Još u svojim najranijim poslanicama Apostol Pavle nas obaveštava da "tajna bezakonja, naime, već radi" (Druga Solunjanima 2:7). Taj stih napisan je 50. ili 51. godine naše ere i iz njega se vidi da je već u to vreme delovala zavera za podrivanje biblijske Istine. U kasnijim poslanicama Apostola Pavla i drugih Apostola nalazimo da je ta zavera uzela velikog maha. Iako Apostoli u svojim pismima lokalnim hrišćanskim Crkvama  razmatraju jedan dijaboličan sistem koji je tada izranjao na svetsku pozornicu, nigde se u njihovim poslanicama ne spominje početni razvoj tog sistema!? Apostoli nisu imali potrebe da spominju početak samog tog sistema zato što je to  već bilo spomenuto u Bibliji! Novozavetna knjiga pod naslovom "Dela apostolska" predstavlja ključ koji otvara vrata za razumevanje početaka hrišćanske religije. Ne samo da ta knjiga opisuje začetak istinite hrišćanske Crkve, već istovremeno otkriva korene lažne velike crkve koja se maskirala u hrišćanstvo. I zaista, čudno je i pomisliti da je autor Dela apostolskih mogao da izbegne razmatranje ove, za hrišćanstvo suštinski značajne tematike.

Prvo da se prisetimo dveju stavki koje su nam neophodne da  bismo shvatili ovu materiju:

1) Dela apostolska napisao je Apostol Luka oko 62. godine naše ere - 31 godinu nakon rođenja istinite hrišćanske Crkve! Dela apostolska sadrže sve događaje koji su na bilo koji način ključno uticali na razvoj istinite hrišćanske Crkve. Ta knjiga posebno govori o početnim događajima u istoriji hrišćanske Crkve.
 
2) U Delima apostolskim nisu zabeleženi svi događaji vezani za pravu hrišćansku Crkvu, ma koliko neko smatrao da su oni bitni. Na primer, Luka uopšte ne piše o aktivnostima desetorice izvornih Hristovih Apostola. Da li to znači da tih deset Apostola nisu učinili ništa bitno u istoriji istinite hrišćanske Crkve? Apsolutno ne! Oni su sigurno učinili mnogo silnih dela, ali na osnovu tih ispuštenih događaja vidimo da je Luka zapisao samo one događaje koji su bili apsolutno neophodni za saznanja buduće Božje Crkve.

   Zapazite da se geografsko područje u kome se odigravaju događaji iz Lukinih zapisa prostire zapadno i severozapadno od Palestine. Apostol Luka pretresa istoriju hrišćanske Crkve u Maloj Aziji, Grčkoj i Rimu, čime je želeo da nas ostavi sa istinom o tome šta se dešavalo na Zapadu i Severu upravo zato što biblijska proročanstva ukazuju na činjenicu da je lažni hrišćanski sistem ponikao sa tih prostora. Sve ostale aktivnosti Božje Crkve i pojedinosti o radu ostalih deset Apostola i služitelja Crkve spadaju u relativno nebitne činjenice zato što nije bilo određeno da nevolja za pravu hrišćansku Crkvu dođe iz same Palestine, nego iz Rima i okolnih oblasti. Zbog toga nije nikakvo čudo što Luka ne štedi truda da nam saopšti istinu o stvarnim događajima u tim kritičnim područjima, što objašnjava činjenicu da su "Dela apostolska" prevashodno zaokupljena aktivnostima Apostola Pavla. Ove dobro poznate činjenice pomoći će nam da shvatimo generalno stanovište knjige "Dela apostolska".
Sa gornjim činjenicama na umu, pročitajte Lukinu zabelešku o prvom susretu Božjih Apostola sa jednim jeretikom. Nije to bio običan susret sa nekim zemljoradnikom, već susret sa jednim od najvećih ljudi na Istoku u to vreme - čarobnjakom Simonom! Razlog zašto Luka tako podrobno opisuje namere te ličnosti krije se u ogromnom uticaju tog čoveka i njegovih sledbenika na Božju Crkvu u Maloj Aziji i Grčkoj, a naročito u Rimu. Zapravo taj čovek je negde oko 62. godine naše ere (u vreme kada Luka sastavlja "Dela apostolska") zadavao toliko nevolja Istinitoj hrišćanskoj Crkvi, da je Luka morao da ukaže ljudima na činjenicu da taj čovek nije deo istinite hrišćanske Crkve, mada je on tvrdio za sebe da jeste! Svi teolozi shvataju da Luka govori o početku delovanja Simona čarobnjaka zbog zlog glasa i opasnosti koju je taj čarobnjak kasnije predstavljao za hrišćansku Ckrvu. U tom smislu zapazite komentar iz Hastingsonovog rečnika Apostolske Crkve, drugi tom, strana 496: "Nema sumnje da je Luka znao za reputaciju koju je stekao Simon, pa je smatrao kasniju istoriju Simonovog delovanja prirodnom posledicom onoga što se dogodilo na samom početku Simonove veze sa Hrišćanima".
   Ako pretpostavimo da je Luka zabeležio susret Apostola sa čarobnjakom Simonom samo zato da bi ukazao na kriva učenja "simonije", potpuno ćemo "promašiti temu". Mnogi delovi Biblije ukazuju na to da je greška kupovati crkvene darove. Luka izlaže na svetlo dana karakter samog čarobnjaka Simona - to je važna stavka!! Autor knjige "Dela apostolska" jasno ukazuje na činjenicu da Simon nikada nije pripadao Božjoj Crkvi, iako je već oko 62. godine naše ere mnogo ljudi izloženo učenju da je on pravi hrišćanin, poglavar jedinih istinitih hrišćana i Apostol neznabošcima (nejevrejima)!

Šta nam kaže Luka o čarobnjaku Simonu?

Obratite pažnju na činjenice koje nam Luka jasno predočava:

1) Simon nije bio Jevrejin nego Samarjanin (Dela apostolska 8:9). Ne zaboravite da nam Biblija kaže da spasenje dolazi od Jevreja a ne od Samarjana (Jevanđelje po Jovanu 4:22).  

2) Čarobnjak Simon se umnogome koristio demonskim silama kada je izvodio svoja čuda i vradžbine (Dela apostolska 8:9).

3) Celokupno stanovništvo provincije Samarije ("veliki i mali") slušalo je Simona (10. stih) koga su smatrali za najvećeg proroka. Svi Samarjani su verovali u Simona!

4) Samarjani su obožavali Simona kao nešto "veliko" - kao boga: "Ovaj čovek je sila Božija, za koju se kaže da je velika" (10. stih). Zamislite! Samarjani su nazivali Simona bogom u ljudskom telu.

5) Luka nije izostavio da nas obavesti i o tome da je Simon imao čvrsto uporište u Samariji gde je važio za "velikog" čoveka, kao i to da je svoje sile upražnjavao "duže vremena" (11. stih).

6) Luka želi da shvatimo činjenicu da je Simon postao hrišćanin "na papiru". Tekst kaže da "i sam Simon poverova", kao i to da se Simon krstio, što znači da je fizički, spolja "ušao" u pravu hrišćansku Crkvu (13. stih).

7) Simon je čak priznao da je Hristova sila veća od njegove, ali je želeo da veliko Hristovo ime poveže sa sobom (13. stih).

Videvši potencijale hrišćanske religije, Simon je sačekao da autoriteti kao što su Apostoli Petar i Jovan dođu u Samariju, a onda im ponudio novac ne bi li stekao apostolstvo u pravoj hrišćanskoj Crkvi (stihovi 18-21).

Ko ne čita pažljivo taj odeljak u Svetom Pismu može da stekne pogrešnu sliku o tome da je Simon jedino imao želju da kupi Sveti Duh. Da, on je to zaista i hteo, ali su njegove glavne namere išle mnogo dalje! Njegove oči bile su uprte na cilj da postane apostol! Petar je odmah primetio tu Simonovu nameru i rekao mu: "Nema za tebe dela i udela u ovoj stvari" (21. stih).

Istiniti Apostoli su nakon Hristove smrti odabrani ždrebom za apostolsku službu koju su obavljali (Dela apostolska 1:25, 26). Petar je faktički rekao Simonu da apostolstvo ne može kupiti. Luka ukazuje na to da je Simonova želja bila da bude jedan od apostola - jedan od glavnih ljudi u hrišćanskoj Crkvi. Simon je težio ka apostolskom položaju. Nakon svega, zamišljao je da potpuno odgovara kvalifikacijama da postane apostol, naročito nad Samarjanima koji su ga već smatrali za najvećeg religijskog poglavara tog doba. Međutim Apostol Petar je oštro ukorio čarobnjaka Simona.
 
9) Petar je uočio da je vrač Simon u "gorkom otrovu" i "okovima nepravde (ili "bezakonja")" (23. stih). Obratite pažnju na to da prevod tog stiha ne iskazuje svu snagu optužbe koju je Petar izrekao protiv Simona. Kada se shvati namera sa kojom je Petar izgovorio te reči, taj stih postaje jedan od najvažnijih u celom tom poglavlju zato što u stvari predstavlja proročanstvo!

Petar je znao misli tog čoveka, kao i to šta će on postati jednog dana. Ova činjenica jasno je objašnjena u knjizi Slike Apostolske Crkve autora Vilijama Remzija (str. 60): "Petar je ukorio čarobnjaka Simona oštrim proročkim terminima. To proročanstvo je zatajeno u prevodima. Grčki tekst tog stiha u stvari znači sledeće: "ti si namenjen gorkom otrovu i okovima nepravde (bezakonja)". Drugim rečima, Simon je bio uzrok otrova i pokvarenosti koji su ispunjavali druge ljude."

Ovo objašnjenje jasno ukazuje na stvarno značenje tog biblijskog stiha. Petar je izgovorio to proročanstvo Svetim Duhom, rekavši šta je trebalo da postane od Simona. Langeov komentar kaže: "Petrove reči doslovno znače: 'Smatram te čovekom čiji će uticaj biti poput gorkog otrova i okova bezakonja, ili smatram te čovekom koji je dospeo u takvo duhovno stanje'" (tom 9, str. 148).

Ne samo da je Simon bio veliki neprijatelj istinite Crkve u Petrovo vreme, nego je trebao da postane i neprijatelj prave hrišćanske Crkve u budućnosti. Ovo ključno biblijsko proročanstvo otvara put za razumevanje korena jeresi koju Apostoli spominju u svojim pismima Crkvi. Petar je zasigurno znao da se Simon neće pokajati od svog bezakonog duhovnog stanja. Izvorni tekst 22. stiha je dokaz za ovakvu tvrdnju.

Zanimljivo je zapaziti i Petrovu izjavu o tome da će Simon postati "gorak otrov". Danas ljudi možda ne shvataju tačno značenje takvog izraza, ali u prvom veku naše ere ni za jednog Jevrejina nije bilo dileme o značenju tih reči. Takva figura govora je bila prihvaćena u staro doba iz Starog Zaveta i označava okretanje idolima i bezbožničkim gadovima. Pročitajte Petu knjigu Mojsijevu 29:16-18, gde ćete jasno uočiti tu figuru govora. Kada je Apostol Petar primenio izraz "gorki otrov" na čarobnjaka Simona, time je hteo da kaže da će Simon biti odgovoran za uvođenje bezbožnih verovanja i idola u hrišćanstvo. Kada shvatimo stvarno značenje Petrovog proročanstva, celokupno biblijsko proročanstvo o hrišćanstvu dobija jednu novu važnu dimenziju. Ništa čudno što će kasnije Apostol Juda u svojoj poslanici progovoriti upravo o sledbenicima čarobnjaka Simona i o samom Simonu: "Jer se uvukoše neki ljudi koji su odavno unapred obeleženi  (određeni) za ovaj sud" (4. stih).  

Možemo biti sasvim sigurni da je Petar prepoznao činjenicu da će sotona upotrebiti vrača Simona kao velikog pobornika lažnog hrišćanstva. Kasnija istorija čarobnjaka Simona pokazuje da se Petrovo proročanstvo obistinilo na najosobeniji mogući način.

10) Simon se nije pokajao čak ni posle oštrog ukora koji je dobio od Apostola Petra! Petar je unapred znao da u Simonovom slučaju neće biti pokajanja!

Zaključak: Simon je dakle mislio da zaslužuje da bude Apostol, ako ne i vodeći Apostol u pravoj hrišćanskoj Crkvi. On je krštenjem fizički postao navodni "član" hrišćanske Ckrve. Bitno je ne zaboraviti da se pre krštenja nije pokajao od svoje greške. Nema ni najmanjih indicija da je napustio svoje verovanje o posedovanju božanskog prava da bude Apostol. Namerno je ostao u svojoj grešci - kao i njegovi kasniji sledbenici - a sebe je nazvao "hrišćaninom"! Zbog kasnijih aktivnosti tog nazovi-Apostola, Luka je bio prisiljen da ukaže na njegov sraman početak i otkrije šta je Petar prorekao  za njega. Identifikacija pravog početka velikog lažnog crkvenog sistema sa ovim Simonom otvara čitav novi horizont u shvatanju krivotvorenog hrišćanstva koje je započelo da deluje već u prvim godinama postojanja istinite hrišćanske Crkve.

Verovanja čarobnjaka Simona i Samarjana

Harnak, jedan od najučenijih istoričara rane crkvene istorije i autor dela Istorija dogme u sedam tomova, priznat je kao jedan od vodećih svetskih autoriteta u pitanjima crkvene istorije. Evo šta nam on saopštava:
"Dugo pre pojave hrišćanstva kombinacija religije iz asirske i vavilonske religijske filozofije ustoličila se u Siriji i Palestini, a naročito u Samariji... Ta religija je sa svim svojim mnogobrojnim tumačenjima prodrla čak do istočnih obala Mediterana" (prvi tom, str. 243, 244).
Obratite pažnju na autorove reči o tome da je vavilonska religija naročito prodrla u Samariju!! Kako i ne bi? Samarjani su poreklom uglavnom bili Vavilonci. U Drugoj knjizi o carevima 17:24, Biblija nam kaže da je većina Samarjana dovedena iz Vavilona i okolnih oblasti u Samariju. U Knjizi Jezdrinoj 4:9-19, prorok Jezdra nas informiše o činjenici da su u Samariju uglavnom došli ljudi vavilonskog porekla. Oni su stopili svoja vavilonska verska verovanja sa nekim učenjima Starog Zaveta, ali suštinski se nikada nisu odvratili od svojih vavilonsko-haldejskih religijskih učenja. Ako iko sumnja u to da su Samarjani upražnjavali totalni paganizam pod plaštom služenja Jahveu (biblijsko ime za Istinitog Boga), neka pročita jasne optužbe u nadahnutoj Reči Božjoj (Druga knjiga o carevima 17:24-41). Teško da postoje optužbe jasnije od ovih!

Kratka istorija Samarjana

Pet vavilonskih plemena preseljeno je u oblast koju su pre njih nastanjivala severna izraelska plemena sve do njihovog neslavnog poraza koje su pretrpeli od Asiraca. Asirci su porobili Severni Izrael, a plemena koja su naselili u pustu samarijsku zemlju donela su sa sobom svoje vavilonske i asirske bogove. Nakon izvesnog vremena lavovi su počeli da kolju nove stanovnike, što su oni protumačili kao kaznu koja ih je sustigla zbog toga što ne slave boga svoje nove zemlje, ne shvatajući da postoji samo Jedan Veliki Bog koji nije ograničen ni na jednu zemlju. Samarjani nisu imali dovoljno pameti da shvate da je Istiniti Bog te zemlje poslao Izraelce u ropstvo zato što su obožavali liveno zlatno tele i uveli feničansku religiju u svoju zemlju. Zatražili su od asirskog kralja da im pošalje izraelskog sveštenika koji bi ih podučavao pređašnjoj religiji te zemlje ne bi li to zaustavilo pohod lavova na njihova naselja. Izraelski sveštenik koga su poslali Asirci nije podučavao Samarjane religiji Severnog Izraela. Ne zaboravite da sveštenici Severnog Izraela nisu bili Leviti zato što su u vreme cara Jerovoama pravi Božji sveštenici bili prisiljeni da potraže utočište u Jerusalimu i Judeji na jugu (Druga knjiga dnevnika 11:14). Jerovoam je uspostavio svoju verziju religije u kojoj su se Izraelci klanjali izlivenim zlatnim teladima u Danu i Vetilju (Prva knjiga o carevima 12:28-30), a proslavu Svetih Praznika pomerio je sa sedmog na osmi mesec. Taj car je unapredio najniže ljude u Izraelu koji nisu pripadali levitskom plemenu u sveštenike (Prva knjiga o carevima 12:31). Sva ta Jerovoamova dela predstavljala su otvoreno kršenje Božjeg zakona. Od vremena tog cara do trenutka kada je Izrael odveden u ropstvo, većina Izraelaca uopšte nije obožavala Istinitog Boga! Oni nisu priznavali Jerusalim i Božji hram u Jerusalimu, tako da je paganizam nadugačko i naširoko osvojio i zavladao Severnim Izraelom. Kada su doseljeni Vavilonci koje su napali lavovi u Samariji zatražili da dođe sveštenik iz prethodnog naroda - dobili su ga! Ali taj sveštenik bio je jedan od negdašnjih obožavalaca teladi u pobunjenom Izrealu, skoro isti paganin kao i sami Vavilonci! Sveštenik iz Izraela učio je Vavilonce, koji su se sada zvali Samarjani, da prihvate pređašnji kult Severnih Izraelaca. Podučavao ih je da sa strahopoštovanjem pristupaju Jahveu kao "Bogu te Zemlje", pa su na kraju Samarjani odabrali sebi  ime "Jahvin Narod". Ali njihova religija predstavljala je otvoreni paganizam - mešavinu izraelskog kulta zlatnih teladi i vavilonstva - baš kao što će čarobnjak Simon kasnije revnosno prisvajati Hristovo ime iako je  nastavio svoje paganske gadosti!
Zapazite šta Bog kaže o konačnom stanju tadašnjih Samarjana: "Tako ovi narodi bojahu se Gospoda (nazivajući sebe Božjim Narodom) i idolima svojim služ& i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih čine do današnjega dana onako kako su činili oci njihovi (Vavilonci)" (Druga knjiga o carevima 17:41). Ti ljudi su nazvali sebe obožavaocima Istinitog Boga, a u stvari su bili vavilonski idolopoklonici!

Vrlo je bitno znati koje su bogove i boginje doneli preci vrača Simona u Samariju. Stanovnici grada Vavilona klanjali su se Sukot-Benotu, Huti Nergalu, Emaćani Ašimu, Avljani Nibhazu i Tar-taku, a Sefarvimljani Adram-Melehu i
Anam-Melehu. Prvo božanstvo, boginja Sukot-Benot, zapravo je Semiramida u obliku boginje Venus! Poslušajte reči komentatora Džonsa u knjizi Pravilna imena u Starom Zavetu koji kaže da to ime znači "šatori kćeri", a to su u stvari: "Kapele načinjene od zelenih grančica koje suVavilonci, koji su dovedeni u Samariju, podigli u slavu boginje Venus i mesto gde su se njihove kćeri prostituisale sa bogomoljcima te gadne boginje. Takav beše običaj Vavilona, majke kurve, pa su to činili i njeni sinovi u Samariji".
A Nergal kome su služili Huti? U enciklopediji autora Mek Klintoka i Stronga nalazimo da ime tog boga znači "veliki čovek", "veliki junak", "bog lova", ili Lovac. Drugim rečima, ističe se u toj enciklopediji, taj bog je oblik Nimroda. Lovca-boga slavio je narod Huta pošto arapska tradicija kaže da je Hut bio specijalan Nimrodov grad (tom VI, str. 950). Potom Ašima kome su služili Emaćani. Džons navodi da je reč o velikom paganskom bogu za izmirenje greha, odnosno bogu koji na sebi nosi krivicu svojih obožavalaca. Tako vidimo da je bog Ašima u stvari paganski iskupitelj - čuveni egipatski bog Oziris ili umirući Nimrod. Avljani su obožavali Nibhaza (boga Hadesa) i Tar-taku "majku bogova". Ta boginja je navodno majka asirske rase, odnosno, kao što Džons otkriva, Semiramida. Peto vavilonsko pleme klanjalo se dvojici istaknutih bogova, Adram-Melehu i Anam-Melehu. Džons navodi da je prvi "bog vatre", Sunce, ili fenički Val, a drugi "bog stada ovaca" - na grčkom Hermes (što znači "Dobri Pastir"). Ovi bogovi i boginje su očigledno glavna vavilonska božanstva, a istovremeno predstavljaju bogove i boginje koje Rimokatolička Crkva danas obožava kao Hrista, Mariju i tako dalje.
   Čarobnjak Simon je odrastao u takvom društvu izmešane religijske prakse. Samarjani su sebe nazivali  narodom Istinitog Boga, ali su u religijskom smislu bili predani Vavilonci. Sam Simon bio je sveštenik samarjanskog naroda, a njegova titula na njihovom jeziku bila je "Magus". To je haldejsko-persijska reč koja znači "sveštenik". Tako u susretu Apostola Petra sa Simonom Magusom nalazimo stvarnu vezu istinitog hrišćanstva i haldejskog sveštenika za koga je prorečeno da će uneti svoj lažni duplikat istinske hrišćanske religije u istinitu hrišćansku Crkvu. Sada ćemo videti kako je čarobnjak Simon uspeo da prenerazi rimski svet svojim planovima da osnuje jednu univerzalnu religiju pod plaštom hrišćanstva.

Dinamična istorija hrišćanstva počinje zapanjujućom pričom o tome kako je čarobnjak Simon - koga Dela apostolska označavaju kao lažnog proroka - osnovao svoju vlastitu univerzalnu crkvu! Mag Simon je bio vavilonski sveštenik, član zajednice koja se naselila u zemlji Severnog Izraela nakon što su Asirci odvukli deset severnih izraelskih plemena u ropstvo. Bog nam kaže da su ti Samarjani, kako su ih tada zvali, tvrdili za sebe da su istinit Božji narod, a istovremeno su praktikovali mnogobrojne bezbožne obrede koji potiču direktno iz Vavilona (Druga knjiga o carevima 17:41). U takvom religijskom ambijentu rodio se čarobnjak Simon koji u tom okruženju započinje svoju religijsku službu, a Samarjani ga konačno proglašavaju za "nešto veliko" (za velikog čoveka), "silu Božiju, za koju se kaže da je velika" (Dela apostolska 8:9-10). Simon je tačnije proglašen za Samog Boga, a za sobom je povukao ceo samarjanski narod u svoju religiju tako da su ga svi  slušali dugo vremena (stihovi 9-11). Kada je uočio potencijale hrišćanstva, Simon se potrudio da kupi apostolstvo u pravoj hrišćanskoj Crkvi za šta ga je Petar oštro ukorio!

Čarobnjak Simon i NJEGOVA univerzalna Crkva

Nakon Petrovog odbijanja da mu proda apostolstvo, vrač Simon počinje da uobličava svoju vlastitu "hrišćansku" crkvu u kojoj je on poglavar, osmišljenu s ciljem da u potpunosti obori Istinitu Crkvu Božju. Simonova ideja bila je da sjedini vavilonsko učenje i neka Hristova učenja, a naročito da uzme Hristovo ime i da tako stvori jednu univerzalnu crkvu, ali crkvu sa temeljima u vavilonizmu! Crkveni istoričar Harnak piše da je Mag Simon "proglasio doktrinu u kojoj je čudno i nakazno jevrejska vera pomešana sa vavilonskim mitovima kojima su dodati neki detalji iz grčke mitologije. Usled proširenja religijskog horizonta, sve dubljih religijskih osećanja i najzad mahnitog sinkretizma (mešavine religijskih verovanja) koji je imao za cilj da stvori univerzalnu religiju, služba tajni  stekla je Simonu brojne pristalice" (prvi tom, str. 244).
Simon se može svrstati među glavne grupe takozvanih hrišćana (kako je sebe nazivao) koje Harnak naziva "odlučnim antijevrejskim grupama... Oni su imali sve veći uspeh u kritikovanju Starog Zaveta smatrajući da je nemoguće spasiti Stari Zavet u univerzalnoj hrišćanskoj religiji. Takve grupe su pre svega povezale tu univerzalnu religiju sa kultskom mudrošću Vavilona i Sirije" (prvi tom, str. 246). Imajući u vidu tu pozadinu shvatićemo zašto je Petar onako oštro ukorio čarobnjaka Simona zbog njegovih vavilonskih ideja. Petar je prorekao da će taj čovek biti "gorak otrov i okov nepravde" za Istinitu hrišćansku Crkvu.
Simonov stav bio je krajnje pokvaren! Biblija pokazuje da je on delovao uz pomoć demona i da je na kraju sebe nazvao "hrišćaninom". Doktor Mek Gifert o čarobnjaku Simonu kaže: "Njegovi napori da se takmiči i nadmaši Isusa najverovatnije su započeli posle njegovog kontakta sa hrišćanima, o čemu piše apostol Luka. Njegov religijski sistem predstavlja očiti sinkretizam jevrejskih i orijentalnih elemenata" (Hejstingov Rečnik Apostolske Crkve, drugi tom, str. 497).