Apologija :: Lobotomija ~ Igre bez granica

Ovo je nastava tacnije drugi deo price
(da podesetim one koji nisu citali prvi je bio Da pozavidi ljubisa)
Malo je duzi ali vredi verujte mi
Ocekujem komentare!!!!

Apologija

Abanan!
Ponovo jaše predavač starostavnih intergalaktickih prerija
fluidnih talasa i senka iz najgorih dubina našeg svetlog kosmosa koja se šeta po ovoj intergalaktičkoj ravni pod imenom Nekron i na kraju naravno (nije Džej) treci ugao našeg mnogougla Jox, još poznat kao nerođeni sin Aristotelov.
   Tek što nas je Baba-Loga ispratila do kapija raja suocili smo se sa novim problemima.Sveti Petar nam je rekao da mi u stvari ne možemo u raj.”Sve vaše ideje moraju biti sprovedene u delo.Materijalni svet bez vaših misli je bespomoćan pred nadolazećim zlom.Jedina nada za spasenje sveta i celog univerzuma jeste vi!Vaše duše će biti ponovo vraćene u tela smrtnika,ali IN GALAXY FAR FAR AWAY, treba da spasete svet kojime vlada ZLA kraljica Natalija (aka Nataša). Da li ste spremni za još jedan izazov?”
Mi smo samo rekli da je pi=tačno 3 i da takav poduhvat uveliko spada u nase mogućnosti.Sveti Petar nam je dao džeparac u vidu karamel bombona i rekao nam je da ocekuje razglednicu kao u paklu našu razrednicu.Sve se to dešavalo rano ujutru kad prvi rajski petlovi postaju rajske ptice.Vreme je bilo da krenemo.Ispraćeni smo uz zvuke himne raja koju je samo za nas komponovao a potom i odsvirao Rej Čarls lično.Pred nama je bio težak zadatak koji je teži od prethodnog.Ali zato bi nas proslavio i u carstvu nebeskom pored Zemaljskog.Sad je kasno govoriti.Reči su se pretvorili u vojsku.Sve nade su andjeli položili u nas.Svi smo poneli sablje a barjaci su se viorili još dugo posle našeg odlaska.Bio je to nastavak Krstaškog rata zasnovan na Hazarskim zakonima.
   Sveti Petar nas je pričestio po najnovijim nebeskim standardima.U nama trojici je vladalo jedinstveno osećanje.Shvatili smo odmah u čemu je veličina podviga Jovanke Orleanke.Neuspeh se ne prašta pa je naše svetlo oružje trebalo da odigra važnu ulogu u našoj svetoj misiji.
   Krenuli smo po staro-Rimskom vremenu ujutru.Poslednja poruka Svetog Petra je bila:Ne smete da izgorite od prevelike želje za uspehom nego treba misionariti hladne glave,kako mi u svetu nebeskom volimo da kažemo.Mnogi tako nisu uspeli,odnosno sagoreli su u predigri-u atmosferi.Mi takve zovemo meteori!To nisu pravi misionari.Oni su mislili da ne treba biti uporan i nisu se nešto naročito preznojili.Zato su oni u paklu osuđeni na večno mučenje.Vaš mnogougao figurativno predstavlja kolektivnu operaciju pred kojom su i najveći uglovi(od 360 stepeni).Idite samo napred i slava.Mi smo prvo morali da svratimo do planete Zemlje da bi se odvikli od atmosfere koja vlada na nebu i opremili savremenim oružjem za bitku sa drevnim zlom.
   A sada malo istorije.Carstvo nebesko se nalazi 36,4353 stepeni zapadno od planete “Q”.Sastoji se iz dva dela.:iz “Raja”i iz “Pakla”.Pakao je ustvari predgrađe Raja.Zato je prljaviji i mnogo ružniji.Tu živi najveći ološ,koji planira da napadne Raj kada im se priključi ozloglašena kraljica trotoara,zla Natalija.Tada počinje invazija a ujedno i smak sveta.To sve u našem mozgu je jer nam je to znanje preneo uzorni radnik Poličetničke akademije.Za njega neki kažu da je loš poznavalac abacede ali on zna znanje-ni više ni manje.To je domar Miša.Naše sve ideje su inspirisane njim.
   Dok smo putovali svemirom u nama su se javljali odgovori na hiljade pitanja koja su mučili ljude na zemlji.Mogli smo da organizujemo emisiju koju bi preko kablovske gledali Zemljani.Oni bi postavljali pitanja a mi bismo odgovarali.Morali bi mnogo da plate pa bi se bunili.Mi bi ih smarali da je to jedini način da odgonetnemo surove tajne njihovog života.Samo normalni bi nas pitali:Da li ćete prekinuti vezu ako vam platim? Mi bismo iskusno rekli:Da!Dok bi glupi bez problema platili.Bogatstvo bi nas motivisalo još više jer se time mogu kupiti različite stvari kako na Zemlji tako i na nebu.Kasnije bismo postavili temelje jednoj novoj kulturi i civilizaciji.
   Šalu na stranu,pred nama je ozbiljna zadaća.Putovali smo brzo a razmišljali refleksivno.Da bi nam putovanje prošlo brže nas dvojica prozivali smo Jox-a za slepo crevo ali smo ubrzo prestali jer nam je on rekao da to nije lepo,ali smo opet počeli objašnjavajući mu da bi mu to bilo lepo da je on na nasem mestu a mi na njegovom.Prošli smo pored neke famozne planete,na kojoj tek sad slave novu godinu.To nam je bilo smešno ali smo ipak sve vreme pazili na vremenske promene u galaksiji.Po nekim glasinama “Svemoćni cirkon svemoći” je pravio udare velike talasne dužine pa mi nismo mogli da delimo užine.Sva sreća pa nam je Sveti Petar dao karamel bombone.Sa njima smo svi bili siti kao da nam je odredište Manchester city.Svi smo imali mobilne telefone jer smo očekivali da će ljudi na Zemlji biti očarani time. Pitali smo se i šta da radimo ako nam dečica budu tražila autograme.Naravno za to je bio zadužen predavač starostavnih intergalaktickih prerija fluidnih talasa.

Sad malo pauza,sam sam sebe smorio.

Gotovo,ostao je samo prolazak kroz atmosferu.Svi smo skinuli zapaljiva odela i obuklli smo adekvatnu opremu nadajući se da će nas to zaštititi od prevelike toplote. Predavač starostavnih intergalaktickih prerija fluidnih talasa se potajno nadao da to štiti i od dečice koja traži autograme.
   Sleteli smo.Ispod našeg letećeg tanjira nalazila su se tela bezživotne dečice koja su htela autograme.A pored letećeg tanjira su stajala takođe dečica ali živa.Uplašili smo se da ne počnu da jedu iz našeg letećeg tanjira pa smo ih poubijali.Nismo im dali autograme ali ako ih baš bude zanimalo zasto neka pitaju Svetog Petra.Mi smo kod njega bili povlašćeni,nešto kao 007 koji ima dozvolu da ubija.Ali nas je bilo troje pa smo mi bili 003.Potajno smo priželjkivali još male dečice jer su oni najlakše za ubijanje.Prišao nam je jedan ružni dečak i rekao nam je:”Ja mislim da je Eminem OK”.Mi smo hteli surovo da se našalimo tj. Da zovemo Svetog Petra da ga predloži za pakao ali nismo smeli da uzalud trošimo šalove jer je na Zemlji bio sneg.Jednostavno smo ga ubili na jako svirep način.Tako smo se osećali moćno.Neka deca su pila vodu koju smo mi prethodno zagadili fekalijama.Od fekalija su im izgoreli zubi.Jedno dete je pitalo Jox-a da li sme da obriše usta od njegovu supersoničnu jaknu,ali dobio je metak u čelo.Jedan je hteo da dođe i do mene,prebio ga ortak koji vozi BMW.Neka deca su međusobno delila užine ali mi smo im sve pojeli.Ali treba ići dalje i još mnogo šta,na primer instalacija parnog grejanja.To sve u našem letećem tanjiru je.Nekom detetu smo srušili novonastalog Sneška.On se od straha nije protivio pa smo ga ne ometano ubili.Policija se nije protivila pa smo i nju ubili.Rekli su da ubijamo slobodno decu,jer bi ih ionako oni tukli kad malo porastu.Da se razumemo:Po Jox-ovoj teoriji trebalo je ubiti prvo male stanovnike zemlje.Ako nas Sveti Petar pita zašto smo ubili toliko Zemljana,mi ćemo njega pitati zašto mi nismo otišli na ekskurziju pa će to biti kraj našeg razgovora.Hteli smo da ubijemo i profesora Ljubišu ali bi se posle kajali pa bi to u proseku bilo kao da ga i nismo uBili.Otišli smo u obližnju kafanu da pijemo kao nekad.Tražili smo da nam daju bilo koje piće ali pod uslovom da je vraćeno iz mrtvih.Rekli su da tako nešto ne postoji pa smo i njih ubili zato što lažu ali i zato da im Sveti Petar da takvo piće i vrati ih opet ovde.Ali oni nisu došli jer nisu znali put.Nisu svi kao mi.Videli smo profesora rašologije i objasnili mu naše planove kao što je i on nama objašnjavao državu prava.Rekli smo mu:Profesore mi vas najviše volimo.Sreli smo i Svetog Jovana ali njemu nismo ništa rekli.

Sačekali smo zalazak Sunca da ne bismo morali ići sami svemirom.Šteta što nismo našli Intergalaktičkog kauboja.Njegove instrukcije uvek su dobrodošle.Uspešno smo se konektovali (bijektovali)sa svemirom iako je bilo sitnih kvarova jer je neko jeo iz našeg letećeg tanjira.Otisci stopala se poklapaju sa onim iz mesne industrije Karneks koja je posle dužeg vremena nađena na “Zidan”planeti.Ko li je to mogao biti?Svi smo se setili knjige “Ime ruže”u kojoj je niz dokaza bio usmeren ka nekoj osobi koja je debela.Ovde je takođe sneg ostavio jedine dokaze.Poslali smo uzorke preko interneta Svetom Petru,koji od kad je nabavio pentijum 11 ne silazi sa kompjutera.Pitate se kako mi to znamo?Pa mi smo mu instalirali Kanter. Sveti Petar je naučio i da programira pa je stvorio virtuelni program “Matrix”,ali o tome drugi put.U stvari drugim putem putuju misionari ka planeti “Zidan”.Do te planete se teško dolazi.Lakše je naći Aleksandrijsku biblioteku nego tu planetu.Ali mi smo bili jedan život-jedan mnogougao koji rešava sve probleme…
   Odjednom Jox se zapitao:A zašto Sveti Petar sam ne reši sve probleme.Rekli smo mu da bi ga sve vreme ometao Sveti Jovan koji je pola robot-pola veštačka inteligencija ili jednim imenom-terminator.Sva sreća pa ne napada male misionare.On se posvađao sa kraljicom Natašom i potajno je želeo da je mi pobedimo.Tako bi on postao vrhovni poglavar celog univerzuma.Nešto slično kao u filmu Dogma.Mi ga se nismo plašili jer smo znali da je on robot.Eventualnom pobedom nad Natašom on ne bi postao ono što je papa Grgur sada jer bismo mu mi isključili baterije na koje se on napaja.Te baterije se nalaze na Dorćolu a patentira ih Politehnička akademija.Jedino je domar Miša protiv toga ali niko mu ne veruje…
   Vratimo se priči o putovanju.Nas trojica sedimo zabrinuti za budućnost sveta.Celi svet ovisi o nama.Iznenada,pored nas proletela je letelica Kodosa iz Simpsonovih.Mislili smo do tada da su oni nestvarni ali sad znamo da su istiniti kao i ova priča.Prošli smo pored meseca koji je podsećao na čokoladnu bananicu.Svi smo popili zato Ice tea.Videli smo zastavu Nil Armstronga pored koje je pisao tekst preveden na tri jezika: misionarski,svemirski i naravno na Aleksandrijski.Nismo ništa razumeli iako smo znali sve drevne jezike.Nismo se ni trudili jer laže mesec.Ali iz poštovanja prema drugaru Rej Čarlsu,Luis Armstrongu zapamtili smo tekst njegovog prezimenjaka koji glasi:Ko sleti ili oskrnavi prirodna blaga meseca nek umre u samoći.Neki su ipak skrnavili mesec pa je od kruga ostao samo oblik srpa.To je zemljin satelit ali to nije važno za ovu priču ali ne škodi-a čim ne škodi onda koristi.Jedino je nepobitno da taj mesec kruzi oko naše planete Zemlje što ne čini ni Sunce ni bilo koji drugi NLO.
   Nije bilo vremena za gubljenje.Obećali smo sebi ako izvršimo misiju uspešno otićićemo zajedno na MEDENI MESEC.Bili smo i dalje zabrinuti.Na našim licima ove bore urezaše bele zore.Lepa sela lepo gore a u svemiru nema ni gore ni dole.Takodje ovde nema ni sela ali nisu ni toliko potrebna jer ovde nema ljudi.Trebaju li paunu sva ona pera?Da mu ne trebaju ne bi ih imao u onolikom broju.To su baš savesne ptice.Na drugoj strani postoje ptice koje nikad ne polete.Mi ne spadamo u njih jer smo se uzdigli mnogo iznad naše vrste.Takođe nećemo se spuštati na nivo robota.Njihovo vreme je prošlo.      Bili smo ubrzo pred planetom Zidan.Popili smo poslednje pivo,B vitamin i uskliknuli:”AMIN”.Sleteli smo na planetu i imali smo šta da vidimo:Neki obesni klinci su se potpisali na dvorac koji je bio nešto poput našeg aerodroma. a na jednom zidu je pisalo:MILANE!To je bio najgori vid nekulture na koji smo mi naišli u zivotu. Konektovali smo se sa letećim tanjirom jer nam je trebala struja da bi personalni kompjuteri ispravnije radili.I pored toga što Nekron nije ljubitelj vesterna nismo mogli. a da se ne setimo filma “Tačno u podne” i pobede slabijeg nad jačim protivnikom. Mi bismo bili Gari Kuper da nismo bili slični Džejms Bondu ali uloga nam je bila slična kao slavni kauboj. Međutim oni su bili čuvari stoke,a njihove borbe sa indijancima bile su najobičnije legende.Nisu bili kao mi.Jox je rekao: Da, takvi kao ja dvaput umiru na dan.To je bila strahovita žrtva sa njegove strane.Strašhnija od sudbine njegovog slepog creva.
   A sad,malo ozbiljno.Uplašili smo se misije koja je pred nama.Bili smo prepusteni sami sebi.Nekron je predložio da dignemo ruku na sebe ali mi smo mu rekli da ima toliko stvari zbog kojih vredi živeti.To su: knjiga, čovekov najbolji prijatelj, muzika, muz i zena prijatelja mog.Hteli smo da se kladimo koće pobediti,ali nije bilo vreme za šalu.Pogotovo ne u ovako važnom momentu.Trebalo je napraviti plan napada odnosno selekciju delatnosti koju svako od nas treba da izvrši koliko god to bilo teško.Nije tu bilo neke filozofije.Trebalo je zarobiti Natašu ili joj jednostavno uzeti skalp jer to je suština svega.Morali smo biti složni pa smo pevali: Ko se zadnji smeje dragi najsladje se uvek smeje, koga lažna ljubav hladi(robote) njega mržnja greje!
   Obukli smo ratnu opremu i krenuli smo ka dvorcu u kome se nalazi Nataša. Dvorac je bio sacinjen od čokolade. Da se nismo zasitili karamel bombona pojeli bismo ceo dvorac.Čokolada je bila od otrovnih sastojaka.
Začudili smo se zašto su nam na ulazu davali karneks paštete. To je bio novi dokaz u slučaju fabrike sa Zemlje Karneks.Nije bilo teško zaključiti lopov je bila lično Nataša. Nekron je rekao: Lopova uvek osetim i dodao je: Čuvajte se prevariće nas kao sudbina starog lopova, ako ne pazite. Istog trenutka smo ga poslušali. Pored karneksa na ulazu su nam dali još hrane. Pošto smo bili gladni bez razmišljanja smo otvorili činiju, uzeli sarmu pojeli pihtiju. Predavač starostavnih intergalaktickih prerija fluidnih talasa se setio da pihtije ne voli ali dobroj borbi ne može da odoli. Rekli smo Jox-u da on sačeka da nas dvojica obavimo zadatak, jer je mogao da trajno povredi slepo crevo. On je rekao: “Nije meni moga slepog creva žao ja bih za drugare i svoj zivot dao” i on bi tako i u slučaju našeg poraza postao moralni pobednik kao Srbi na Kosovu polju protiv Turske. Takva osobina krasi samo njega jer je Banović Strahinja jošuvek u mislima Zemljana, pa je on u proseku jošuvek živ. U svetu Matriksa to je Neo a u našoj misiji to je glavom i bradom Jox. On je pravi dečak! Tako smo mogli sva trojica poći u borbu protiv ozloglašene kraljice za kojom je Sveti Petar podigao poternicu. Tada je predavač starostavnih intergalaktičkih prerija fluidnih talasa predlozio Nekronu: “Bolje je za Jox-a da ga mi ubijemo nego Nataša”, a on mu je rekao: “Smaracu!” ili kako mi to volimo da kažemo: “MILANE!”. Tešili smo se da uvek ima nepovoljnijih situacija.Na primer, da nas je poslao u Tursku da se borimo to bi bila nemoguća misija.Da se razumemo, i ova misija je u neku ruku nemoguća ali treba ipak ostati realan. Ovaj poduhvat treba da izađe u javnost i da podučava ostale ljude kako se treba uvek boriti za pravdu. Kao što kaže himna Bože pravde tako i mi sudelujemo u ovdašnjoj priči.
   A sada, dugo čekani sukob se približio kao vihor nad nemoćnim malim kamionima. NE, nismo mi kamiondžije već ozbiljni pisci dalje istorije sveta. Pravimo paralelu između zemaljskog sveta i nebeskog, i zaključujemo da nam jedinstvena prilika omogućava da steknemo slavu neograničenih razmera. To se nesme propustiti već to treba iskoristiti na najbolji mogući način. Imali smo digitalni fotoaparat koji ovekovečuje sve naše doživljaje. Šteta što ne radi u nebeskom svetu. Zato smo zamolii oblake da zamole nebo da zamoli Svetog Petra da zamoli profesora BOGdanovića da privremeno napravi magnečenje sistema pa da nas aparat radi. Ali shvatili smo da Isus jedino može da nam zada lakšu zadaću a ne ovako tešku kao Sveti Petar. Ipak naštimovali smo mi sami aparat jer nam je leteći tanjir opremljen High-tech tehnologijom ali ne onom koju koriste roboti sa Zemlje. Nastavili smo put. Pevali smo poznatu pesmu: “Deda Mraz,Deda Mraz sekire nam daj,da sečemo Nataše da im dodje kraj”. Samo je pijani predavač starostavnih intergalaktičkih prerija fluidnih talasa pevao: “Put putuje Latif Aga…”
I dok ja ovako pišem gluposti mi smo stigli do kraljice Nataše. Nismo mogli da je pobedimo strategijom dodir leđa o leđa-ruka led ledena. Samo je Jox imao hrabrosti da izvrši zadatu misiju. Ali nastao je novi problem, Imperija uzvraca udarac. Zato je Jox pristupio starom triku koji je malo ko izveo, a pogovo uspešno! Okrenuo je koplje naopako i hladnokrvno je prišao Nataši. Ona je mislila da se on predaje i da želi da je daruje rubinima, dijamantima i začinima sa dalekog istoka. Jox je iznenada potegao nož iz Space-suit-a nož i poučen Miloš Obilićevim ubistvom Murata, mističinim pokušajem ubistva Milke i Arapinovim postupkom , iz dela Stranac, zabo je nož u Natačin stomak. Odmah je straža prisla Jox-u da ga ubije. Desilo se nešto čudno u tom trenutku, pošto je Jox zabo nož Natasi, igrom slučaja baš u slepo crevo. Jox-ovo i Natašino crevo su se bijektovali poput dve neparne funcije ili kao neki cambis pa je Jox-ovo slepo crevo postalo zdravo. Straža nije smela nauditi Jox-u jer su u njegovom slepom crevu bile osobine Natasinog (Natasino slepo crevo je prva grupa a Jox-ovo druga). Taj datum je po Gregorijanskom kalendaru (ljubavi) bio na dan pada Rimskog carstva a po datumu Zemljana 01.01.0. godine misionarske ere dok u matrix-u datumi su imaginarni kao i sam program. Nataša je izdahnula u najgorim mukama jer je to i zaslužila. Mi smo bili sada kao i ona mrtvi (isti igraci). Pa smo njenu zlu dušu odveli Svetom Petru. Jedino još Milka od živih osoba zna na koje nebo grešnice idu.
`   Sveti Petar se obradovao našem dolasku i uspešno obavljenom zadatku. Natašu je poslao u raj!?-govoreći da bi se u paklu prključila teroristima koji hoće da osvoje svet. Svi su dobili ono sto su hteli, a mi misionari pogotovo. Organizovan nam je doček na kapiji raja kakav dolikuje herojima. Takav doček nije imao ni Kanjoš Macedonović i kasnije su u raju svi pričali da je tih dana bio jako utučen.
   I tako dok su svi slavili, predavač starostavnih intergalaktickih prerija
fluidnih talasa    se iskrao van, jer samom je sebi suvišan. Dok niko nije gledao on je otišao na Zemlju medju žive ne pevajuci više Put putuje Latif-aga. Pevao je Otišao-vratio se…



Braca Grim