Za mnogo šta se nije znalo da postoji, pa je kasnije to otkriveno (crne rupe). Postojie mnoge stvari za koje još ne postoji nikakav dokaz pa se ipak veruje i traga za njima (higinsov bozon npr.)

Ako nemamo saznanje i dokaze o nečemu, to nikako ne znači da to ne postoji.

Istina ,skoro je otkrivena crna rupa koja ima masu od 18 milijardi nasih sunca ,tesko da je kreacija inteligentnog bica.
Sto se tice Hriscanskog biblijskog Boga On je cista Laz i da bi razumeli to postavicu njegovu istoriju i poreklo ,
da vidite kroz kakav progres je dosao svestenickim prepisivanjem tokom vekova .
YHVH ili Yahve je danas jedan jedinstveni Bog za mnoge u svetu koji neznaju bolje i slepo prihvataju dogme
drugih naroda poput nas u Srbiji .
Yahve je bio jedan od sedamdeset sinova Boga Ela koji je namenio svakom sinu upravljanje drugom nacijom ,
Yahveov deo je bio Dzudeja ili Izrael ,kako je on evolvirao ?

Svadjao sam se ceo dan juce sa jednim religioznim tvrdoglavim Afrikancom iz Gane koga poznajem vec cetri godine i koji citira Bibliju kad god mu se ukaze prilika tako da sam na kraju odlucio  da mu posaljem e-mail i pokusam objasnim poreklo "njegovog biblijskog Boga".

Izvinite sto text nije preveden,

They are three broad categories of Yahwism, orthodox, heterodox, and syncretistic.Orthodox Yahwism demanded the exclusive worship of Yahweh (although without denying the existence of other gods). The powers of blessing (health, wealth, continuity, fertility) and salvation (forgiveness, victory, deliverance from oppression and threat) resided fully in Yahweh, and his will was communicated via oracle and prophetic vision or audition. Divination soothsaying, and necromancy were prohibited. The individual or community could cry out to Yahweh and would receive a divine response, mediated by priestly or prophetic figures.
Sanctuaries were erected in various places and were used to express devotion to Yahweh by means of sacrifice, festival meals and celebrations, prayer, and praise. Toward the end of the seventh century (BCE) in Judah, worship of Yahweh was restricted to the temple in Jerusalem, while the major sanctuaries in the northern kingdom were at Bethel (near the southern border) and Dan (in the north). Certain times were set for the gathering of the people to celebrate the gifts of Yahweh and the deity’s acts of deliverance and redemption
Everything in the moral realm was understood as a part of relation to Yahweh as a manifestation of holiness. Family relationships and the welfare of the weaker members of society were protected by divine law, and purity of conduct, dress, food, etc. were regulated. Religious leadership resided in priests who were associated with sanctuaries, and also in profits, who were bearers of divine oracles. In the political sphere the king was understood as the appointee and agent of Yahweh
Heterodox Yahwism is described is as a mixture of elements of orthodox Yahwism with particular practices that conflicted with orthodox Yahwism or were not customarily a part of it. For example, heterodox Yahwism included the presence of cult objects rejected in by orthodox expressions, such as the asherah, figurines of various sorts (females, horses and riders, animals and birds, and the calves or bulls of the Northern Kingdom. The "high places" as centers of worship seems to have moved from an acceptable place within Yahwism to an increasingly condemned status in official and orthodox circles. Efforts to know the future or the will of the deity could also be understood as heterodox if they went outside the boundaries of orthodox Yahwism, and even commonly accepted revelatory mechanism such as dreams could be condemned if the resulting message was perceived as false. Consulting mediums, wizards, and diviners was often employed by heterodox Yahwistst
Syncretism covers the worship of Baal, the heavenly bodies (sun, moon, and stars), the "Queen of Heaven" and other deities as well as practices such as child sacrifice: "Other gods were invoked and serviced in time of need or blessing and provision for life when the worship of Yahweh seemed inadequate for those purposes.
In Old Israel & Judah It has traditionally been believed that monotheism was part of Israel's original covenant with Yahweh on Mount Sinai, and the idolatry criticized by the prophets was due to Israel's backsliding. But during the 20th century it became increasingly recognized that the Bible's presentation raises a number of questions: Why do the Ten Commandments declare that there should be no other gods "before Me" (Yahweh), if there are no other gods at all? Why do the Israelites sing at the crossing of the Red Sea that "there is no god like you, O Yahweh”, implying that other gods exist? These observations eventually overthrew the belief that Israel had always worshipped no other god but Yahweh.
Possible evidence of Israelite worship of Canaanite gods appears both in the Bible and the archaeological record. Respectful references to the goddess Asherah or her symbol, for example, as part of the worship of Yahweh, are found in the eighth century inscriptions from Kuntillet 'Ajrud and Khirbet el-Qom, and references to the Canaanite gods Resheph and Deber appear without criticism in the original Jewish text of Habakkuk 3:5. While traditionally these words have been understood to be either Jewish words whose meaning has been derived from characteristics of these Canaanite deitie or references to demons,some interpret these as evidence of Israelite recognition of these gods as part of the military retinue of Yahweh.The "host of heaven" is also mentioned without criticism in 1_Kings 22:19 and Zephaniah 1:5. Though the "host of heaven" has traditionally been interpreted as either the stars/heavenly bodies or the host of angels/heavenly spirits depending on the context, some again have interpreted this term to refer to a pantheon of Israelite gods. The god El is also continually identified with Yahweh.
Israel inherited polytheism from late first-millennium Canaan, and Canaanite religion in turn had its roots in the religion of second-millennium Ugarit. In the 2nd millennium, polytheism was expressed through the concepts of the divine council and the divine family, a single entity with four levels: the chief god and his wife (El and Asherah); the seventy divine children or "stars of El" (including Baal, Astarte, Anat, probably Resheph, as well as the sun-goddess Shapshu and the moon-god Yerak); the head helper of the divine household, Kothar wa-Hasis; and the servants of the divine household, including the messenger-gods who would later appear as the "angels" of the Hebrew bible.
In the earliest stage Yahweh was one of the seventy children of El, each of whom was the patron deity of one of the seventy nations. This is illustrated by the Dead Sea Scrolls and Septuagint texts of Deuteronomy 32:8–9, in which El, as the head of the divine assembly, gives each member of the divine family a nation of his own, "according to the number of the divine sons": Israel is the portion of Yahweh. The later Masoretic text, evidently uncomfortable with the polytheism expressed by the phrase, altered it to "according to the number of the children of Israel
Between the eighth to the sixth centuries El became identified with Yahweh, Yahweh-El became the husband of the goddess Asherah, and the other gods and the divine messengers gradually became mere expressions of Yahweh's power. Yahweh is cast in the role of the Divine King ruling over all the other deities, as in Psalm 29:2, where the "sons of God" are called upon to worship Yahweh; and as Ezekiel 8-10 suggests, the Temple itself became Yahweh's palace, populated by those in his retinue.
It is in this period that the earliest clear monotheistic statements appear in the Bible, for example in the apparently seventh-century Deuteronomy 4:35, 39, 1 Samuel 2:2, 2 Samuel 7:22, 2 Kings 19:15, 19 (= Isaiah 37:16, 20), and Jeremiah 16:19, 20 and the sixth-century portion of Isaiah 43:10–11, 44:6, 8, 45:5–7, 14, 18, 21, and 46:9. Because many of the passages involved appear in works associated with either Deuteronomy, the Deuteronomistic History (Joshua through Kings) or in Jeremiah, most recent scholarly treatments have suggested that a Deuteronomistic movement of this period developed the idea of monotheism as a response to the religious issues of the time.
The first factor behind this development involves changes in Israel's social structure. At Ugarit, social identity was strongest at the level of the family: legal documents, for example, were often made between the sons of one family and the sons of another. Ugarit's religion, with its divine family headed by El and Asherah, mirrored this human reality. The same was true in ancient Israel through most of the monarchy – for example, the story of Achan in Joshua 8 suggests an extended family as the major social unit. However, the family lineages went through traumatic changes beginning in the eighth century due to major social stratification, followed by Assyrian incursions. In the seventh and sixth centuries, we begin to see expressions of individual identity (Deuteronomy 26:16; Jeremiah 31:29–30; Ezekiel 18). A culture with a diminished lineage system, deteriorating over a long period from the ninth or eighth century onward, less embedded in traditional family patrimonies, might be more predisposed both to hold the individual accountable for his behavior, and to see an individual deity accountable for the cosmos. In short, the rise of the individual as the basic social unit led to the rise of a single god replacing a divine family.
The second major factor was the rise of the neo-Assyrian and neo-Babylonian empires. As long as Israel was, from its own perspective, part of a community of similar small nations, it made sense to see the Israelite pantheon on par with the other nations, each one with its own patron god – the picture described with Deuteronomy 32:8–9. The assumption behind this worldview was that each nation was as powerful as its patron godHowever, the neo-Assyrian conquest of the northern kingdom in ca. 722 challenged this, for if the neo-Assyrian empire were so powerful, so must be its god; and conversely, if Israel could be conquered (and later Judah, c. 586), it implied that Yahweh in turn was a minor divinity. The crisis was met by separating the heavenly power and earthly kingdoms. Even though Assyria and Babylon were so powerful, the new monotheistic thinking in Israel reasoned, this did not mean that the god of Israel and Judah was weak. Assyria had not succeeded because of the power of its god Marduk; it was Yahweh who was using Assyria to punish and purify the one nation which Yahweh had chosen.
By the post-Exilic period, full monotheism had emerged: Yahweh was the sole God, not just of Israel, but of the whole world. If the nations were tools of Yahweh, then the new king who would come to redeem Israel might not be a Judean as taught in older literature (e.g. Psalm 2). Now, even a foreigner such as Cyrus the Persian could serve as the Lord's anointed (Isaiah 44:28, 45:1). One god stood behind all the world's history.

Ja iskreno verujem da je Bog koncept progresa i evolucije covekove misli i da njegova definicija ne moze biti ogranicena bilo kojim sistemom verovanja ,ukljucujuci pravoslavno hriscanstvo u kom sam rodjen i odrastao.

Regards
Aleks

Јел' теби допире до мозга да је то твоја измишљотина? Ако ти не видиш везу, то не значи да везе нема...

Бесмислено ти је питање, јер очигледно паралелно постоји много ентитета, а не само два. Међутим, истом ентитету можеш да дајеш различите називе. И ентитет може да се састоји из подентитета. Јел' то може да допре до твог мозга?

До твог мозга изгледа слабо шта допире. То што ти зовеш "хришћански бог" је ништа, јер ти под тим појмом подразумеваш ништа. За мене никако не може да буде дефиниција то твоје ништа...

То важи за твоје фантазирано схватање "хришћанског бога". То нико и не спори...

Ајде?

Да ли и ти знаш шта си хтео с овим да кажеш? Не мора само нешто комплексно да има свог творца, него било шта што је створено мора да има свог творца. То је елементарна логика. А шта теби боде очи - то што је нешто комплексније од другог?

Када га апсурдно схваташ (тј. када га не схваташ).


Нетачно. Оде "пример" у канту за отпатке. Бог зна шта ће да уради у будућности само ако је то одредио, а ако није одредио, онда ту нема шта да се зна.


Да се ти не би усрао, покушаћу блаже да ти саопштим шта је узрок твојих проблема. Нема ту ничег нарочито компликованог, немој одмах да се укењаш, него пробај да се сконцентришеш на оно што се говори како би твој мозак успео на задовољавајућ начин да прими информације.

Дакле, овако. Бог је креирао то што је креирао. Међутим, теби се ту одмах сјебало нешто у схватању и шта? Ти уместо да се вратиш мало у прошлост и да пробаш да схватиш где је корен твојих грешака у размишљању, ти си шта? Кренуо да фантазираш! Шта да фантазираш? Да фантазираш да стварност треба да буде онаква каква ти хоћеш да буде, односно да су твоје фантазије стварност. И тако си изфантазирао да је Бог требало да се врати и да уради онако како ти фантазерски мислиш да треба да буде, а неспособан си да направиш једну муву, а камоли мало већи делић Свемира. И онда набрајаш догађаје из Библије и то ти је "доказ" да "бог" није шта? Свемогућ! И то све ти не боде очи?...

Све је онако како је Бог хтео да буде. Поента је у љубави. Да би човек заволео Бога, мора да има могућност да Га не воли. Зато је Бог дао човеку слободну вољу, која не подразумева слободу у сваком смислу, већ могућност избора између онога што Бог понуди човеку да изабере. На том списку избора се налазе и добре и лоше ствари. Човек који воли Бога бира оно што је Бог одредио као добро, а човек који не воли Бога бира оно што је Бог одредио као лоше. Последице доброг избора су добре, а лошег избора су - лоше.  Дакле, Адам и Ева су изабрали лоше па су попили лоше последице. Већина људи из Нојевој времена су бирали лоше па су попили потоп. Ко је добро бирао, тај се добро и осећао. Исто је и данас. А 10 Божијих заповести су путоказ људима шта да чине, односно не чине, да не би попили лоше последице. И то је цела музика...

То да је Бог човек је твоје фантазирано схватање. Ти Бога ниси видео као човека па не можеш да знаш да је човек. И нигде у Библији не пише: "Бог је човек".

Постојање дејства је доказ да постоји оно што производи то дејство. Постојање творевине је доказ да постоји њен творац. То је неспорна елементарна логика. Ако би хипотетички претпоставили да она не важи, онда не би важио ниједан твој закључак...

ПРИЗНАЈЕМ: ПОСТОЈИ БОГ!


Како је водећи светски атеиста др Ентони Флу постао религиозан





Вест која је шокирала велики део научне заједнице. Постоји само један научник у историји који је био назван "икона атеизма" и "шампион атеизма" - др Ентони Флу. Пред бројним камерама др Флу је изјавио: „Сазвао сам ову конференцију за штампу да вас обавестим да сам постао религиозан. Под притиском јасних и недвосмислених научних чињеница морао сам да прихватим да Бог постоји“.

                                     пише: Мирољуб Петровић

 

Постоји само један научник у историји који је био назван "икона атеизма" и "шампион атеизма". Реч јр о др Ентонију Флуу, професору филозофије на најпознатијим светским универзитетима, аутору бројних књига које оспоравају религију, од којих је најпознатија "Бог и филозофија" - књига која је имала бројна издања. Професор Флу је био идол свим светским атеистима а његове дебате са религиозним научницима биле су омиљени програм атеистима широм света. Велики успон атеизма у савременом свету довео је до формирања бројних клубова атеиста, а икона сваког од тих клубова био је проф др Ентони Флу. А онда се десило нешто неочекивано, шокантно...

На недавној дебати са једним религиозним научником др Флу је износио познате атеистичке аргументе, а онда му је супротна страна упутила два питања:

(Прво питање): "Господине Флу, ја у руцим држим Библију. Где је настала ова књига?"

Др Флу је одговорио: "Настала је у штампарији, наравно."

Онда му је религиозни научник приговорио: "У овој књизи се налази информација, што значи да је књига настала у уму писца, а не у штампарији. Да ли се слажете?"

Др Флу се сложио: "Да, у праву сте, та књига је настала у уму писца."

А онда је уследило питање на које др Флу није знао да одговори:

(Друго питање): "Господине Флу, пошто сви живи организми имају у себи веома сложену информацију, записану у генима, у чијем уму је настала та информација?"

Дуготрајно ћутање др Флуа било је шокантно за његове атеистичке симпатизере, па је разговор скренут на другу тему, а поменуто питање остало је неодговорено.

Током девет месеци након дебате др Флу је размишљао о питању на које није знао одговор. Његов мото, којим је учио студенте током више година, гласио је: "Треба следити чињенице без обзира на то куда те оне одведу."

И тако су чињенице одвеле најпознатијег светског атеисту до закључка који је изнео на конференцији за штампу која ће изазвати прави земљотрес у великом делу научне заједнице. Пред бројним камерама др Флу је изјавио:

"Даме и господо, поштовани пријатељи, сазвао сам ову конференцију за штампу да вас обавестим да сам постао религиозан. Под притиском јасних и недвосмислених научних чињеница морао сам да прихватим да Бог постоји. У најновијем издању моје књиге 'Бог и филозофија' писаће да су сва моја досадашња дела превазиђена."

Шок је био потпун. Неверица није силазила са лица и усана армије светских атеиста.

Када је ова вест одјекнула у светским медијима, у исто време кренула је лавина коментара атеиста да др Ентони Флу "није тако мислио", да су медији "лоше пренели његову изјаву" итд. Онда је др Флу поново изашао пред камере и поново потврдио своје јасно опредељење да Бог постоји и да је то научна чињеница која је јасна и необорива.

Али, као што смо сведоци да у овом свету постоји она страна која агресивно приказује светлост као таму, црно као бело, а слатко горко, тако је настављена агресивна кампања у бројним медијима да др Флу није изјавио да је постао религиозан, да га "религиозни фанатици погрешно интерпретирају" и да је атеизам једини прави пут у животу.

Др Флу је онда сео и написао аутобиографску књигу "Признајем: Постоји Бог!“ - Како је најортодокснији светски атеиста променио свој став". У тој књизи он описује своје одрастање у религиозној породици, своје скретање у атеизам под утицајем атеистичке литературе и дугогодишњи рад на месту професора филозофије на бројним светским универзитетима као најватренији промотер атеизма у свету. А онда, уследио је преокрет под утицајем јасних научних чињеница.

У својој књизи др Флу, као маестрални филозоф и логичар, показује како је најпознатији светски еволуциониста, Др Ричард Докинс, потпуно погрешно објаснио феномене у природи, и злоупотребио свој утицај као професор биологије на Оксфордском универзитету. Књига даље обрађује и друга питања у вези с односом науке и религије, и науке и атеизма, и представља прави уџбеник здраве логике и једноставног научног резоновања.

Као религиозан човек, др Флу цитира библијски текст и каже: "Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко."

Развој науке бацио је ново светло на безбројна чуда природе која потврђују тврдњу да је овај свет створен и да није могао настати случајно, како тврди савремена теорија еволуције. Археологија, геологија, астрономија и друге научне дисциплине показале су да постоји потпуни склад између савремених научних открића и извештаја датих у Библији. Творац не само да је створио овај свет, већ је човеку дао јасна упутства за квалитетан и успешан живот, записана у Библији.

Чињеница је да не постоји штета коју човек може да изазове а коју Творац не може да исправи. Истински религиозни људи, као др Ентони Флу, свесни су те чињенице и храбро наступају у одбрани онога што је истинито и животно важно. Онај који је створио човека у стању је то поново да учини, и након његове смрти, а за оне који су упорни у побуни и деструкцији не постоји ниједан доказ који би могао да их покрене у позитивном смеру, као што Творац каже: "Овима могу и мртви да устају из гробова, али неће веровати."

 

 

Ускоро књига др Флуа и на српском!


Извор

Prvo. Meni je fascinantno kako Srbi tek sad otkrivaju Flua, tipa koji je umro pre godinu dana.  (Za to se možemo "zahvaliti" onom kretenu Miroljubu Petroviću koji pokušava da uvede srednji vek i uspešno profitira na tome od drugih kretena... i koga pravoslavna crkva ne može da smisli i smatra ga sektašem. xD )

Drugo. Što se tiče Flua. Mislim da je već objašnjeno da je demencija užasna užasna stvar. 
Pred smrt se ljudi vataju sa svaku slamku.
A i lepo se zaradi na tim knjigama.  Ne dešava se svaki dan da se neko poznat posere po svemu onome što je čitavog života radio.

Treće. Ovo se savršeno slaže sa onom teorijom da su "ljudi stvorili boga". 
Postojanje boga je počelo da bledi.  I bog je počeo da nestaje. (ne verujem da će svako ceniti koliko ovo stvarno komično zvuči  ). Ali jedan čovek, jedan ateista, poznati, se predomislio! Jeej. bog ponovo postoji! 
(zaključak je da taj bog postoji onoliko koliko ljudi veruju da on postoji. taj bog sam po sebi ne može nikako postojati sem ljudi koji su ga stvorili. A to ni nije bog. )

Četvrto. Naravno da bog postoji moroni!  Ali glavna je fora što taj bog nema veze sa bilo čim što bilo koja religija propoveda.  Niko nema pojma šta je bog. (što u praktičnom smislu dovodi do toga da bog ne postoji)
Samo što retko ko se odmakne od prve rečenice i većina nastavi da veruje u svoje nebuloze. 

Shvatio si da ces i ti da omatoris, pa si ubacio ovaj pasus da se ogradis, ako budes poceo da pises gluposti pod stare dane, priznaj 

Ne baš. 
Moje poimanje boga ne uključuje bilo šta (u bilo kojoj formi) što će mi potencijalno oprostiti (ili neće) za ono što sam uradio za života posle smrti.

Takav bog za mene ne postoji. 

Vodih neku diskusiju sa jednim iz tvoje "sekte"  i ovo mi je fascinantno. Verovanje u visu silu, a opet traziti dokaze da ista postoji. Nekako, ne moras biti clan bilo koje religije da bi verovao u nesto a samim tim sto verujes u bilo sta(makar to bio hrast ispred tvoje kuce) znaci da si vernik. Zasto onda biti skeptik o visoj sili ako vec neka vrsta vere postoji? 

Projektuješ se.  Ti zapravo veruješ u "neku neobjašnjivu" silu? (skroz opičeno verovati u nešto što umeš objasniti svojim rečima šta je uopšte. )

Gde sam ja rekao da verujem u višu silu?  Posebno... gde sam ja rekao da verujem? 
Ja sam rekao da znam da bog postoji. 
Postoji razlika između verovanja i znanja. I to me razlikuje od vernika.

I za to dokaze mogu uvek čak i ovako virtualno da pružim. 

Ali s obzirom da ne znam šta je bog, niko ne zna zapravo šta je bog...  on u praktičnom smislu ne postoji.

Takođe sam poprilično siguran da on nema veze s onim što religija objašnjava da je on.

I ne, to ne funckioniše po principu, verujem u ovu pikslu ispred mene, vernik sam i zašto onda biti skeptik.
(stvarno me iznenađuješ. ovo je Tepačenkova logika   )
Jer na isti način ako si nekad zgazio mrava, ja mogu komotno reći da ti podržavaš sve ubice na ovom svetu, koje su pobile gomilu ljudi, dece itd.




Zašto ti ne veruješ u "Solar Temple"... ako već neka vrsta verovanja postoji?