Potencijal je kljucna rec ali je isto tako i slobodna volja koja to regulise. Razumemo se mi ...pa evo ti jedan zanimljiv citat koji to ilustruje (na engleskom mrzi me da prevodim)

Divine Dichotomy


I am God.

I am the Goddess.

I am the Supreme Being.  The all of Everything.  The Beginning and the End.  The Alpha and Omega.

I am the Sum and the Substance.  The Question and the Answer.  The Up and the Down of it.  The Left and the Right, the Here and the Now, the Before and the After.

I am the Light, and I am the Darkness that creates the Light, and makes it possible.  I am the Goodness Without End, and the “Badness” which makes the “Goodness” good.  I am all of these things – the All of Everything – and I cannot experience any part of My Self without experiencing All of My Self.

And this is what you do not understand about Me.  You want to make Me the one, and not the other. The high and not the low.  The good, and not the bad.  Yet in denying half of Me, you deny half of your Self.  And in so doing, you can never be Who You Really Are.

I am the Magnificent Everything – and what I am seeking is to know Myself experientially.  I am doing this through you, and through everything else that exists.  And I am experiencing My Self as magnificent through the choices I make.  For each choice is self creative.  Each choice is definitive.  Each choice represents Me – that is, re-presents Me – as Who I Choose to Be Right Now.

Yet I cannot choose to be magnificent unless there is something to choose from.  Some part of Me must be less than magnificent for Me to choose the part of Me which is magnificent.

So, too, is it with you.
I am God, in the act of creating My Self.
And so, too, are you.

This is what your soul longs to do.  This is that for which your spirit hungers.
Were I to stop you from having what you choose, I would stop My Self from having what I choose. For my greatest desire is to experience My Self as What I Am.  I can only do that in the space of What I Am Not.

And so, I have carefully created What I Am Not, in order that I might experience What I Am.

Yet, I Am everything I create – therefore I Am, in a sense, What I Am Not.

Seek to understand this.  There is nothing that I am not.  Therefore, I Am what I Am, and I Am What I Am Not.

THIS IS THE DIVINE DICHOTOMY

This is the Divine Mystery which, until now, only the most sublime minds could understand.  I have revealed if for you here in a way that more can understand.

God

Ево Сатане!



Док је професор ово објашњавао, појави се на главној стази неки човек чудног изгледа. Студенти га приметише и узвикнуше: „Професоре, ево Сатане!“

Док се професор снашао шта треба да значи овај узвик, тај човек, чија је физиономија заиста изгледала мефистофелски, брзо стиже, стаде пред професора и рече: „Ја сам сатана!“ Јеси ли ти тај професор Лазар Милин што лажеш овим младим људима да постоји некакав предобри и милостиви и премудри Бог? Дошао сам да и њих и тебе просветим мојом сатанском истином: Не постоји никакав Бог! А кад би и постојао, такав како Га ви попови проповедате, Он би био прави тиранин који спречава људе да живе како хоће и како воле, супротно од онога како гласи закон телеме, по учењу сатанисте Алистера Кроулија.


Професор: Ма чекај, човече, да се снађем. Откуд ти сатана, кад си очигледно прави човек? А да ниси сатана види се по томе што се сатана никад тако не представља. Он жели и труди се да људи њега што темељитије поричу, да не верују у његово постојање, јер их тако иза бусије лакше лови. Осим тога, ти се изјашњаваш као да си атеист, а демони нису атеисти. Ено пише у Светом Писму да и „ђаволи верују и дрхте“ (Јак.2,19). Према томе, немогуће је да си сатана.


„Сатана“: Е, мој професоре, нит` знаш Свето Писмо, нит` сатанску тактику. Зар ниси прочитао да пише у том вашем Светом Писму да се „и сам сатана претвара у анђела светла“ (2.Кор.11,14). Па ако могу да се претворим у анђела, зашто не бих могао у обична човека? И зар ти није познато да је ваш „Спаситељ“ рекао за мене да сам „лажа и отац лажи“ (Јн.8,44). Па кад је тако, зар је нешто невероватно ако сам ја, сатана, узео на себе облик обичног човека – који добронамерно хоће да каже људима истину о Богу и да их та истина стварно ослободи од ропства некаквом Богу-тиранину, да могу да живе онако како им срце жуди, не плашећи се Бога као каквог невидљивог жандарма. То је наша сатанска истина, коју ми пропагирамо међу људима. Нек они не верују у Бога, а за себе саме, ми демони знамо да Бог постоји. Али није истина што каже ваше Свето Писмо да се ми Бога бојимо. Да Га се бојимо, не бисмо Му са успехом пркосили на сваком кораку. И ваша Библија ме назива господарем света (Јн.12,31).


Професор: Може бити да си ти само сатанист, па си, иако прави природан човек, само преузео улогу сатане. Уосталом шта си да си, човек или сатана, хајде пређи већ једанпут на излагање те твоје сатанске истине намењене нама људима, да Бога нема.


„Сатана“: Па, ево. Пре свега, да Бог као милостиви Отац и праведни Судија постоји, Он би прво уништио мене као свог главног противника и извор сваког зла, јер и Свето Писмо признаје да „свет у злу лежи“ (1.Јн.5,19). А пошто ме није уништио, то за мене значи да је Он слабији од мене, па не може да ме уништи, а за људску логику то значи да Га уопште нема, па не може да уништи ни мене ни моје зло у свету. Или је и сам зао, кад пушта да се толико зло у свету зацари? Ако, дакле, хоће да ме уништи па не може, није свемогућ. А ако може па неће, онда није добар. Ни у једном ни у другом случају нема божанске особине. А кад њих нема, онда нема ни Бога. Јер какав је то Бог без божанских особина?!

Друго, ове моје речи – иако сам ја „лажа и отац сваке лажи“ – нису никаква лаж, јер их потврђује и логичност мога излагања, а и овај свет овакав какав је. Он је препун моралног зла у виду разних греха, исто тако је препун физичког зла у виду разних елементарних непогода, земљотреса, пожара, поплава, суша, олуја, хладноће, ратова, физичког бола, смрти. Ваш људски философ Шопенхауер га је сасвим правилно оценио кад је рекао да је овај свет најгори од свих могућих светова, да је овај свет пакао гори од Дантеовог пакла, да је свет банкрот у свим својим крајевима, а живот посао који ни трошкове не покрива. [84] Ето, то је свет! А ти, као и твој Учитељ Исус Назарећанин, причаш о некаквој благости Божјој која се брине за птице небеске и љиљане пољске. Тандара мандара! Или Бог није Створитељ оваквог света, или је врло немоћан спрам свога противника – мене сатане.

_____________________________________________________________
[84] Цитирано по Радивоју Јосићу, Хришћанска апологетика, Београд, 1954. стр.89-90.



Професор: Рецимо да си баш прави сатана, а не само сатанист. Немој се хвалити како се Бога не бојиш, кад не само из Еванђеља, него и из многовековног искуства знамо да твоји демони, па и ти сам, бежите од крста и имена Христовог, пред ким се демонска маштања и окултистичке варке просто расплину. И немој мислити да те Бог није уништио зато што не може, што си „јачи“ од Њега, него те држи за „коначни суд“ (2.Петр.2,4). Осим тога, ти сам знаш да је непостојање боље него боравак у паклу. Према томе, кад би те Бог уништио, претворио у ништа, ти више ништа не би ни осећао, и то би за тебе била највећа награда. Да ли си ти такву награду ичим заслужио? А закон правде тражи не да будеш уништен, него правично кажњен. Најзад баш кад би Бог и решио да ти уништењем ту милост учини, ти такав какав си у својој охолости одбио би ту милост. А Бог своју благост никоме не намеће силом. Ето, зато те Бог не уништава.

Што се тиче моралног зла у овом свету, оно није Божје дело, него твоје и људи, твојих послушника. И то морално зло или грех јесте суштинско зло и извор сваког страдања, и душевног и телесног. То и ти и тешки грешници, твоји послушници, знате врло добро из личног искуства. А то исто тако из искуства знају и велики и тешки грешници-покајници.

И још нешто, ти сасвим сигурно знаш – ако си заиста сатана – јер си створен пре овог материјалног света, да Бог није створио никакво зло. А видим, ти врло добро знаш Библију. Па зар ниси прочитао у њој да кад је Бог завршио стварање света, „погледа Бог све што је створио и гле, добро беше веома“ (1.Мојс.1,31).

А зло које постоји у овом свету није дело Божје, него твоје (Мт.13,24-25), и оних људи који те слушају. Зато немој своју кривицу да подмећеш Богу.


„Сатана“: Па кад је Бог знао да ћу покварити Његов „веома добро“ створен свет, и да ћу своју кривицу подметати Њему, зашто ме није у томе спречио?


Професор: Бог је пуна слобода (2.Кор.3,17), а слобода зна за добронамерне опомене, но не зна за насилно спречавање. Покрај тог, Бог тебе није спречио да отпаднеш од Њега свакако и зато, да ни ти ни твоји послушници не бисте с правом могли рећи да је Бог тиранин. То ти можеш рећи само лажући, јер си „лажа и отац лажи“ (Јн.8,44).


„Сатана“: Па зашто онда Бог није казнио мене, него кажњава Адама и Еву, а ја главни кривац.


Професор: Сваком својом речју доказујеш да си лажа и отац лажи. У овом твом питању лежи двострука лаж. Прво, лажеш да је Бог казнио Адама и Еву као тобож невине. Адам и Ева нису кажњени невини, него због своје кривице што су послушали тебе уместо Бога. Друго, лажеш да ниси кажњен. Напротив! Кажњен си протеривањем са неба из друштва анђела (Лк.10,18; Откр.12,7-9).


„Сатана“: Па добро, ако је Бог казнио мене и Адама због наше кривице, зашто кажњава цео Адамов род, све људе који нису скривили једући од „дрвета познања добра и зла“! Шта су они криви? Ни лук јели ни лук мирисали, а Бог их шаље у овај свет који је, како Шопенхауер рече, гори од Дантеовог пакла?


Професор: Ништа Богу није сакривено. „Све је наго и откривено пред очима његовим“ (Јевр.4,13). Према томе, Бог зна не само шта бива, шта је било, и шта ће бити, него и шта би било да се дешава под другачијим околностима. Он унапред зна да би сваки од нас, да је био на Адамовом месту, поступио исто као Адам. А ми то својим гресима у свакидашњем животу очигледно доказујемо. Према томе, пошто ми нисмо ништа бољи од Адама, то нам се не чини никаква неправда са Божје стране, што нас шаље у овај свет са могућношћу да уз обилату Његову помоћ стигнемо и у рај.


„Сатана“: Па кад је Бог знао да ће због греха морати да казни и мене и Адама и чак цело човечанство ни криво ни дужно, зашто је, онда, уопште и стварао свет који ће мојим дејством „лежати у злу“, као што тврди ваше Свето Писмо: „Цео свет у злу лежи“ (1.Јн.5,19).


Професор: Зар би ти хтео да се Бог уплаши тебе и твоје злоће, па да због тога одустане од своје намере да створи свет у којем ће и покрај твоје злоће, безбројне милијарде живих бића уживати сласт егзистенције?! Бог се не боји никога, па ни тебе, поготово кад је знао да ће друго лице Свете Тројице, Бог Син, својим богооваплоћењем, распећем и васкрсењем разрушити твоја дела (Јевр.2,14;1.Јн.3,8) и истерати тебе из овог света (Јн.12,31).


„Сатана“: Па је ли ме истерао? Зар не видиш да сам ту? Зар ниси никад чуо колико има људи опседнутих демонима?


Професор: Чуо сам, а и видим те. Али знам, а сигурно и ти знаш, да је твоја моћ над људима сломљена. Само по Божјем допуштењу, и још више по добровољном људском пристанку ти можеш да делујеш у овом свету. Али кад се на тебе положи крст ти бежиш са страхом и трепетом и гневом. Зато народ и каже: „Бежи као ђаво од крста“.

„Сатана“: Па ако ће Бог и мене и грешнике казнити вечном казном у аду, какво је онда добро учинио својим распећем и васкрсењем? Зло ће опет вечно живети, ако не на обновљеној земљи, а оно макар у паклу (Откр.20,10)?


Професор: Зар ти, „Сатано“, не видиш да ће тиме бити остварена вечна правда, а правда не само што није никакво зло, него је она велико добро.


„Сатана“: То ми још нико није рекао.


Професор: Није требало ни да чекаш да ти то неко каже. То је јасно само по себи, и познато је сваком интелигентном духу.


„Сатана“: Па зар ја нисам интелигентан? Зар не знаш да сам ја био први и највиши анђео?


Професор: Знам. Али твоја интелигенција је прешла у лукавост и гордост. А народна мудрост каже: гордост, лукавост и глупост расту на истој грани, што се уосталом види из твојих приговора и запиткивања, а нарочито из твоје тврдње да зло које си убацио у овај Божји свет, доказује да Бог не постоји. Напротив! Као што покварен сат сведочи да постоји мајстор који га је начинио, и злочинац или глупак који га је покварио, тако и овај искварени свет сведочи о Богу који Га је створио, али исто тако сведочи и о постојању тебе, који си га покварио.

Тако смо из посматрања света и из Библије сазнали две ствари: да се онај велики Уметник и Градитељ свих светова зове Господ Бог (Јевр.3,4), а покварењак и глупак који је у ту лепоту Божјег света убацио грех, бол, страдање и смрт, зове се ђаво, или сатана (Рим.5,12;1.Сол.2,24).

Најзад смрт и телесни бол који долазе људима на разне начине, па и преко елементарних непогода и ратова нису нецелисходни у оваквом свету који си ти искварио посејавши по њему „кукољ“ (Мт.13,24-25). Телесни бол је сигнал већег зла, сигнал смрти која се приближава. Колико и колико би људи раније умрло да их бол није опоменуо да се лече! А смрт живих бића, у оваквом свету какав је, не само да није нецелисходна него управо служи одржању живота. Јер кад ни једно живо биће не би могло умрети, чиме би се храниле толике милијарде и милијарде живих бића?!

Не знам, „Сатано“, да ли ти је познато да је један научник (Вудраф) израчунао да би једна инфузорија под повољним условима исхране и расплођавања за седам година начинила толику количину масе да би надмашила запремину земље. [85] Смрт је најефикаснији лек против такве бесмислице.

Дакле, свако зло које си ти измислио и убацио у овај Божји свет – чак и смрт које је твоје најмоћније оружје – Бог окреће на добро! У животињском свету смрт служи на одржавање новог живота, а у човечанском она је покрај тога побеђена Христовим васкрсењем. Тим поводом апостол Павле и пише: „Победа прождре смрт“ (1.Кор.15,54). Зато ми на парастосу не ропћемо на Бога због смрти нашег драгог покојника, као што би ти желео, него славимо мудрост и љубав Божју песмом: „Глубиноју мудрости человјекољубно свја стројај...“ („Ти који дубином мудрости све управљаш човекољубиво, и дајеш свима оно што је корисно, једини Саздатељу, упокој и душу слуге твојега...“). Дакле, и смрт је корисна, па према томе, није нецелисходна, иако нам може бити непријатна.

И док је професор, занет у своје мисли, све ово на дуго и широко излагао, а студенти нетремице слушали како ће се завршити двобој професора и „Сатане“, он се полако, полако измицао и удаљио нечујно истом оном стазом којом је и дошао, а професор са студентима отиде у топчидерску цркву да се мало духовно освежи после овог кошмарног разговора.





___________________________________________________________________
[85]С. Металников, Борба против смрти, превео Филип Медић, Београд, 1952. стр. 25-26.



Преузето из: Др Лазар Милин, Бог постоји!, Шид, 2005 године, стр. 33 - 42

Koj bre sotona, ovo je u najboljem slučaju neki đavolčić pripravnik koji poima nema.

Dobro su osmislili taj koncept kako da ta knjiga opsatane vec skoro 2000 godina, svako ko posumnja ili kritikuje bibliju automatski je sluga sotonin a.k.a nepostojeci 

Pa citava ova tema je postavljena tako da se preispituje ne samo koncept biblije nego i citava ideja i vjera u Boga. Bilo iz perspektive hriscanstva, islama ili hinduizma. Pa muslimani su posebo zasuzni za razvoj apologetike. Imaju i oni svoje filosofe i teologe o kojima cemo razgovarai na ovoj temi.

Ali se uvek polazi od toga da Bog postoji. Pozivajuci se na verske knjige i njih uzimati kao dokaz. Nauku srozavati a ipak je koristiti u dokazivanju. Koncept, boli glava.

Lijepo receno light. Apsurd.

Избаците све што има везе са бибилјом и остаће чиста филосфија која је сама по себи потуно убједљива.

i ne postoji Bog...kladio bih da i u tom verme kad su jos verovali ljudi u koboldima i patuljcima, vilama..ni onda nisu svatili suvise strogo da postoji Bog

@Magic Master u Svetim knjigama nema filosofije vec su to uputi za obozenje.Svete knjige su vanvremenske i vanprostorne zato se i zovu Objavljenja.