Па управо је Тито штанцао те лажне нације. Зар не? И данас свака има своју државу.

Kolko znam i tada, nacija je bila "Albanac", Kosovar nikad cuo

Косовар је географска одредница која се погрешно користи код нас, а односи се и на Србе са Косова. Иначе становник Косова је на српском језику Косовац, па и Косовљанин, а на шиптарском Косовар, међутим тај арбанашки "Косовар" се некако примио и међу Србима, скроз погрешно.


Твоја констатација да постоје Косовари се односила на албанску нацију са Косова, јер они сами себе тако називају, а да ли ћемо ми то прихватити је нешто сасвим друго. По мени, већи је проблем када Срби своје сународнике са Косова неретко ословљавају са "Косовари".

Pa odrednica ko i Sumadinci, Sremci, Banacani, Pirocanci...

не могу да верујем колико света најжешће пљује своје родитеље
мислим...то су били титови пионири

Imala sam lepo detinjstvo u toj Jugoslaviji... Najlepse moguce...
Imali smo relativno bezbrizan i sredjen zivot. Pravi srednji sloj. Jedino sto nismo imali Golfa, vec smo uvek podrzavali domacu auto industriju
Komforan stan, redovna plata, letovanje - ili u sopstvenoj reziji ili "preko sindikata"... ali i to preko sindikata u odmaralistima je bilo bolje nego danas u hotelima sa 3 zvezdice ili cuvene B kategorije...
Jeste... moji su stekli dobro obrazovanje... posao ne tako lako... cekalo se po par godina... i tada je trebala "veza", da se ne lazemo...
Kulturna scena je bila vise nego zadovoljavajuca, moglo se i putovati... ako si hteo.. Opet na rate ili kredit... ili preko sindikata...
Zivela sam i u istoj drzavi, tj. teritoriji na kojoj su moji ziveli prethodnih 300 godina... ljudi su bili nekako... krotkiji, normalniji, manje psihoticni, iako je i tada bilo sega i svacega... posebno olajavanja i zabijanja motke u zadnjicu po partijskim sastancima..
Jugoslavija je i geografski bila jedna divna zemlja... bas... divna...
Sve u svemu... jedan sredjen zivot...

Ali...

Ako bi mi neko danas predlozio da krenemo sve iz pocetka, rekla bih - Neka hvala.

Kapiram ja to... da je svuda kriza.. u svih 6 drzava ex-Yu... ali .. brate... da se ne zavaravamo, nema nista lose u tome da budemo samo susedi.

Sto 

Srbija nikad jebena smrdljiva Jugoslavija.

Najveca greska je to sto nismo prvi i na miran nacin napustili JUgoslaviju.

Мислим да је главни штос у "југоносталгичарима", који су по мом мишљењу тешки лицемери. Могу да се закунем да су већина њих били ултранационалисти 1991 на свим странама. Зашто тако мислим? Зато што тих љубитеља СФРЈ није било ни од корова 1989, 1990 и 1991, а већина људи је по тој СФРЈ пљувала тада и кукала како у њој ништа не ваља. Осим пар оматорелих генерала и субнороваца, у тренутку распада СФРЈ није уопште било ниједног "носталгичара", а масовно су се цепале партијске књижице и бацале Титове слике у ђубре. Тада су чак Биљана Србљановић и Веран Матић били "четници" (што мали број људи памти).

Дакле, 1991 сви бивши титови пионири постају етнички националисти, па онда пошто су видели да им то не доноси корист и бољитак, сада би поново да буду пионири. Не иде то тако. То вам је као кад проститука ушива химен и после тврди да је девица.  

После оних ствари нема кајања.

Већина њих није носталгична за Југославијом, него за својим детињством и лагодним животом. Да им је на пример Велика Србија омогућила лагодни живот, сада не би имали мира од њиховог србовања.
Дакле, југоносталгичари следе Ubi bene ibi patria, филозофију.

А ко се толико растура од носталгије, нека одгледа домаћи филм "Октоберфест" или чак ону несрећну серију "Бољи живот" па да види како је систем шљакао у СФРЈ, па да му буде јасно да је ово у чему живимо само наставак тог јавашлука, који се само радикализовао до неслућене мере.

Ето, толико од мене.

Управо тако, старији су "југоносталгични" највише за својом младошћу, када им је наравно све било лепше и обојеније, а и ови млађи су носталгични за својим детињством и безбрижношћу, те отуда и та претерана склоност ка идеализовању бивше нам државе и свега што их за њу веже.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века се јесте живело сигурније, опуштеније и боље него што је то данас случај у државама насталих распадом Југославије, тако да и то сигурно утиче на појаву југоносталгије, а и култ вође не бледи тако лако. Поред ових носталгичара који марширају у Кумровцу, у Тивту или у "Цвећари" има доста и оних лицемера средње и старије генерације који јавно делују са просипањем југословенства, а ти исти су активно или прећутно подржавали разбијање државе у коју су се клели. На свим изборима и референдумима по увођењу вишепартијског система у СФРЈ од Словеније, преко Хрватске, БиХ, до Македоније... ти "Југословени" су се попишали по Југославији и дали свој глас за независниост република, јер наравно нису желели да живе у велико-српској држави, морали су јадни на демократски начин да се ишчупају некако из тих канџи зла.

Е сад' када је прошла та национална хистерија и када су сви издејствовали своје атаре, опет би да буду велики Југословени који шире братство и јединство свих народа и народности бивше нам социјалистичке заједнице.