Pa za to i služi psiholog.
Razmisli, da li želiš da ostaneš u ovakvom stanju, ili želiš, makar da pokušaš, nešto da promeniš?
U prvom slučaju sigurno ne dobijaš, a u drugom čak i imaš šanse za promenu na bolje.
Izbor je samo tvoj.

Znam ja sve to, nego eto, imam te negativne misli tipa...
Hm, gde da vadim uput, kako ide ta procedura, gde predati uput, kako reci mojima od cega patim a da ne misle da sam lud?
Ne plasim se ja psihologa, umem ja donekle sa ljudima , nego eto silne procedure i nepoznavanje istih.
Mada prezivecu , znam da hocu.

Niko ko je išao kod psihologa/psihijatra je bio lud, samo osobe koje nemogu same da reše svoje probleme (kao ti  ), tako da tvoji moraju da razumeju tvoj problem 

Kad već spominješ negativne misli... one su (tj. njihovo otklanjanje, i zamena za pozitivne, funkcionalne) sastavni deo kognitivno-bihejvioralne terapije.

Što se tiče uputa, on ti nije neophodan.
Psihologa možeš naći u školi, pri studenskoj poliklinici (ne znam koliko imaš godina), ali i u svim domovima zdravlja.
On može izvršiti dijagnostiku, pa te uputiti kod psihoterapeuta određene orijentacije, u ovom slučaju, a po mom mišljenju, KB terapeuta.

A ako pak imaš novaca, možeš ići i privatno. Do njihovih brojeva telefona je relativno lako doći, a ostaje pitanje da li su i koliko oni efikasniji u odnosu na ove koji to rade u okviru rada u bolnicama, domovima zdravlja, itd.

I zapamti, ovo što je rekao i Utopia, ti nisi lud time što ideš kod psihologa.
Nisu svi njihovi pacijenti ludaci; šta više, poznato je da ''pravi'' ludaci slabo reaguju na psihološku terapiju, pa su oni (u najboljem sličaju) hospitalizovani na mračnim i memljivim odeljenjima psihijatrije.