Zašto antidepresivi ne deluju na neke osobe

Lidija Novaković 08.05.2008.

Naučnici su dugo tragali za odgovorom na bitno pitanje: zašto neki ljudi uopšte ne reaguju na pojedine lekove i u njihovom organizmu ne dolazi do odgovarajuće hemijske promene?

Odgovor se možda krije u - genima.

Na Londonskom univerzitetu naučnici su došli do sledećeg zaključka: u mozgu se dešavaju genetičke promene, kojima se mozak štiti od nepoznatih supstanci. To se može odraziti i na uzimanje antidepresiva. Potrebno je da doktor uradi jednostavan test da bi mogao da prepiše odgovarajući lek. Ovakvo testiranje pomoglo bi doktorima i da prilagode odgovarajuću dozu svakom pacijentu i smanje neželjene efekte leka na minimum.

Dakle - nije poželjno da se antidepresivi prepisuju svima po sličnom obrascu, već preporučivanje ovih lekova treba da se personalizuje, tj. prilagodi svakom pojedinačnom pacijentu. U tome doktorima najviše može pomoći genetski materijal pacijenta čija precizna slika može da se dobije testiranjem.

Sudeći po podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je glavni razlog samoubistva. Depresija danas pogađa oko 121 milion ljudi širom sveta.

Ranija istraživanja bavila su se vezom između genskih mutacija i dejstva antidepresiva, ali bez diferenciranja lekova, tako da nije bilo nekih korisnih otkrića.

Jedan nemački tim naučnika istraživao je kako se tri najčešće prepisivana tretmana antidepresivima odražavaju na promene u genu ABCB-1. Baš ovaj gen veoma je značajan, jer štiti mozak od molekula koji ne pripadaju kodu proteina nazvanog P-gp, koji sprečava strane supstance da prodru u tkivo mozga.

Ovo istraživanje urađeno je na eksperimentalnim životinjama - miševima, kojima je ubrizgan gen ABCB-1, a potom tri različita antidepresiva. Otkriveno je da protein u mozgu blokira dejstvo prva dva leka, ali ne i trećeg. Zaključeno je da taj konkretni genetički sastav može da primi na pozitivan način samo jednu vrstu leka, a ostali antidepresivi u tom slučaju su beskorisni.

Posle nekih genetskih promena, organizam može pozitivno reagovati na drugačiju vrstu lekova nego ranije.

Čak 30% ljudi ne raguje na antidepresive, bar ne na one koje su im lekari prepisivali. Precizan genetički test pomogao bi da se ovaj problem reši.

Kao i na mnoga druga pitanja, odgovor je i ovog puta - u genima.

Izvor: Krstarica

Nijedan...sve je to fuckin' placebo otrov...
Sve je stvar tvoje svesti. Samo ti znaš u čemu je problem

Ne znam da li znas da se ponekad marihuana tretira kao antidepresiv...
Tako da je ovaj tvoj post prilicno paradoksalan. 

Ako nešto ne volim, to je stalno i stalno pominjanje fuckin' marihuane u bilo kom kontekstu, u bilo kom mom postu.
Kažem ti lepo, kulturno, da su to sve gluposti koje ti sjebavaju ne samo mozak (sa sve osaćanjima), nego i ostale organe.
Ne verujem da je ikome potreban antidepresiv, jedino ako nije stvarno prs'o, tačnije, ako nema neku ozbiljnu psihičku bolest, kada može da naudi drugima.
Depresija, depresija, depresija. Jbt, svi su depresivni, odličan izgovor za sve. I nagutaš se lekića, sve ti lepo, a za godinu dana zaboravljaš kako se zoveš.
Uzmite nešto i radite, čistite, perite, usisavajte...nema depresije, znači lekovi nisu potrebni.
Nije svako bedak stanje depresija, jer da jeste, većina nas bi već davno visila sa nekog drveta...
Žene i depresija, dve najbolje prijateljice