Mrtvi Mitrovic!!!

Da nisam povezao

Zašto nema Koje u "Andjelima 3"?

Večitog mladića i nepokolebljivog zavodnika Nikole, glavnog junaka prva dva dela serijala "Mi nismo andjeli", u trećem nastavku - nema. "Krivac" je njegov imenjak, glumac Nikola Kojo, koji je odbijanjem da se pojavi u "Andjelima 3 - Rokenrol uzvraća udarac" razočarao brojne fanove.

Nikola Kojo ovih dana snima film "Crni Gruja i kamen mudrosti", a na pitanje zašto ga nema u "Andjelima 3" rekao je da mu se izmedju ostalog nije dopao scenario.

"Razlog su neke zamerke koje sam imao na tekst. A imao sam i neka druga, preča posla. Medjutim, to što se meni tekst nije svideo, ne znači da se gledaocima neće dopasti, jer sam čuo samo dobre komentare posle premijere. Smatram da je glumačka ekipa veoma dobra, ali dijalozi su u globalu loši", objasni je za "Press" Koja kojeg nije bilo ni na premijeri filma.

"Na premijeru jednostavno nisam stigao da odem, tako da još nisam odgledao film i ne mogu da ga komentarišem", rekao je.

Po kuloarima se, još nakon drugog nastavka "Andjela" šuškalo da postoji sukob izmedju Koje i Srdjana Dragojevića. Razlog svadje dugogodišnjih saradnika jeste pokušaj reditelja da lik svog omiljenog glumca iskoristi u marketinške svrhe.

Naime, Dragojević je u okviru kampanje za promociju drugog nastavka kultnog serijala bez Kojine dozvole iskoristio lik popularnog glumca za reklamne fotografije, kojima je bio okićen čitav Beograd.

Nikola se pojavio na bilbordima za "Mekdonalds", "Dunav osiguranje", "krajsler" automobile, "Telefloru", a da za tako nešto nije dao svoj pristanak niti je dobio ikakvu novčanu nadoknadu. Iako su se u medjuvremenu nezvanično pomirili, zbog pretrpljene štete Kojo je čak razmišljao i da tuži Srdjana Dragojevića.

Pored glume, Nikola Kojo se već godinama uspešno bavi ugostiteljstvom (vlasnik je restorana "Violeta, kućo stara"), a letos je ušao i u posao sa TV produkcijom - ekskluzivni je vlasnik prava za jedan od najpopularnijih rijaliti-šoua na svetu - "Gledaj majku, biraj ćerku", koji se već nekoliko nedelja uspešno prikazuje na Pinku.




Izvor: MTS-Mondo

Ma mislio sam ja da tu nečeg ima između njih dvojice...

preterali su ga vise i drugi je gori nego prvi deo a ovaj . . . 

Dvojka je pojam vulgarnosti!

ma, jeli gledao neko A3? kakav je?

Ovi sto su gledali su jako sturi na recima, hajde, ljudi, daje neku malu recenziju od 15-ak recenica...

Evo dacu ja ali tek za vikend kad budem odgledao 

Filmska kritika
Ni fazoni ni fore
Film: „Anđeli 3 – Rock’n’ Roll uzvraća udarac”; režija Petar Pašić; scenario Srđan Dragojević i Dimitrije Vojnov; uloge: Nikola Pejaković, Zlatko Rakonjac, Srđan Žika Todorović, Uroš Đurić, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović..., trajanje: 90 min., proizvodnja: Srbija, 2006.


Šta nam osim urušavanja jednog mita i ikonografije kiča i treša, još donose „Anđeli 3”?
Pa..., svakako spoznaju: da je priča ove takozvane tinejdžerske komedije satkana od niza neduhovitih i dijaloški prilično nategnutih fora i fazona, da je reditelj filma Petar Pašić pokazao da zna da režira muzičke i reklamne spotove pa i ovaj mega reklamno-muzički spot kao rođen za ružičastu televiziju, da glavni glumac Zlatko Rakonjac liči na Eštona Kučera, junaka serije „Vesele sedamdesete” i novog supruga Demi Mur, da jedino folk-zvezdu Svetlanu Seku Aleksić (uz izuzetak Borisa Milivojevića u liku folkerske zvezde Belog) nije „žuljala” uloga, već je pokazala da je prirodna pred kamerama i kada ne peva...

O čemu je film ? U najkraćem: seks, droga, folk i rok u odurnom ambijentu, kao još jedno zamešateljstvo Đavola i Anđela koji su isprovocirali suočavanje Dorijana (Nikola Pejaković), sredovečne folk-zvezde, a nekadašnjeg rokera 70-ih, sa Markom (Zlatko Rakonjac), mladim rokerom koji sanja da snimi demo u vremenu u kojem neprikosnoveno vladaju turbo-folkeri i zvezde Grand šoua i Pink televizije (ovde i kao koproducentu filma). Sve je tako „umuljano” da se ponešto kaže i za i protiv sveopšteg srpskog muzičkog trenda, a da se koproducent ne uvredi i ne oseti krivim za nametanje kvazimuzičkih vrednosti i gotovo monopolskog uticaja na formiranje muzičkog ukusa ovdašnje populacije. Čiste komedije je malo, dominiraju geg i prizeman štos, isprazni pasaži i elementarna neduhovitost, nesimpatični junaci za koje se teško vezuje i navija. Kada ih ne vole oni koji su ih stvorili, što bi ih volela publika.

Na osnovu viđenog moglo bi se zaključiti i da su koscenaristi Srđan Dragojević i Dimitrije Vojnov sličnog mizantropskog mentalnog sklopa, s tim što onaj stariji u tandemu (Dragojević) valjda pokušava da se podmladi ili nadoknadi propušteno iz mladosti, a onaj mlađi (Vojnov) da po svaku cenu pokaže koliko je starmali, iako toliki teret njegova pleća još uvek ne mogu da podnesu. No, kako je mladom Vojnovu ovo ipak scenaristički debi u formatu celovečernjeg igranog filma, sreću ne treba kvariti. Konačni sud o njegovom talentu, potencijalu i vrednostima kao scenariste, može se doneti tek nakon što se pojavi sa kakvim samostalnim, nadamo se i zrelijim delom.

Što se scenariste i producenta Srđana Dragojevića tiče, on je očigledno tokom boravka u Americi vrlo dobro naučio šta znači product placement (plasiranje sponzorskih proizvoda i brendova u filmu) i kako ga što bolje iskoristiti u domaćem filmu. Za to osvojeno znanje i njegovo ekspertsko primenjivanje u praksi, zaslužuje čestitke. U „Anđelima 3”, u odnosu na „Anđele 2”, čak je nadmašio sebe. Film vrvi od upotrebe domaćih i stranih proizvoda i robnih marki na svim mogućim i nemogućim mestima u filmu. Od hamburgera iz najpoznatijeg svetskog lanca brze hrane, muzičkih haj-faj uređaja, auto-guma, kozmetičkih proizvoda i automobila, do popularnog domaćeg energetskog pića od kojeg se ne spava već bulji k′o sova buljina... Svega je u tolikoj meri, da postaje svejedno šta u međuvremenu rade glumci, šta se u priči dešava i koja se muzička numera trenutno izvodi (a ima ih i dobrih i kvalitetnih). Tako prestaje ono što se smatra filmom i nastaje mutantski reklamno-muzički spot koji se gleda u bioskopu. I eto novog žanra u srpskom filmu!

„Anđeli 3” miljama je udaljen od svih vrednosti Dragojevićevog diplomskog filma „Mi nismo anđeli”. Njegovi usiljeni nastavci štete mitu i o tom filmu i o njegovom autoru. Zaista ne bi valjalo da jednog dana na pomen Dragojevićevog imena neko kaže: „Je l′ to beše onaj što je celog života snimao Anđele”. Vreme je da se ide dalje.

Dubravka Lakić

Izvor: Politika