Е равен мислио сам да си нормалан кад оно ти пропагираш анархизам. О боже! 

Анархија је живот који сада живе пси на улици! И то је све, нема филозофије!

Anarhija = totalna sloboda, al je nemoguce stici da nje (barem tokom nasih zivota), jer je ovcama uvek potreban pastir+pohlepa+zelja za moc+lazne ideologije+sva sranja u drustvu.

Al ne klonite duhom.

Imam teoriju po kojoj ce zadnj stadijum razvoja drustva biti upravo anarhija, i njoj trba teziti.

pozdrav za  Ravena_claw3190900 odlican tekst i vratio si mi veru u anarhiju, i vreuj mi ima nas mnogo, NeTalentovani za anarhiju

Nista ja ne propagiram, samo vrsim malo ispitivanje javnog mnenja.

Миланче види се да си клинац. Каже анархија је тотална слобода.
Шта ти то значи? Јел то оно идеш улицом и пријебе ти се нешто и ти слободно извршиш неки противприродни блуд?! Слободно!
Или је то оно идеш улицом и не свидиш се неком лику и он те звекне? Слободно!

И нико да каже које су то нормалне слободе ограничене у садашњим системима?!

Pa neki od njih zive bolje nego vecina stanovnika Afrike......

Gledaj stvari malo s filozofske strane. I nisam slucajno stavio da ce to biti zadnji stadijum razvoja drustva, jer posle toga kraj, nema vise. U prirodi coveka je da tezi slobodi, a kad dodje do te apsolutne slobode nastupa kraj(hipoteticki). to ti je ono kao citav zivot se boris za nesto i kad ga ostvaris pitas se "sta sad".
I nisam napaljeni klinac koji se pali na Sex Pistols i sl.

A sto se tice "normalnih sloboda" procitaj pazljivo Ravenov tekst.

pa i noam chomsky je anarhista!!!

Ko su beogradski anarhisti

Na ulazu u knjižaru "Beopolis“, u Makedonskoj ulici u Beogradu, stoje dve kutije za dobrovoljne priloge i svako ko je u njih ubacio nešto novca dobio je knjigu ili disk kojima se propagiraju anarhističke ideje: država, hijerhija i novac su suvišni. Akciju vode beogradski anarhisti, zanimljiv skup pojedinaca malo poznatih „pravovernoj“ beogradskoj javnosti.

Ukupno u Beogradu živi oko 200 anarhista organizovanih u nekoliko desetina grupa i mnogi ih smatraju „samo budžakom kulturne alternative“. Članovi su većinom studenti sociologije i umetničkih fakulteta, mada se nadje i poneko sa fizike, psihologije, lingvistike, pa čak i menadžmenta.

Tri najverovatnije vodeće i najuticajnije anarhi grupe su Anarhosindikalistička inicijativa ASI, „Ananrhija/Blok45“ i „Kontrapunkt“. Novinar „Blica“ našao je anarhiste na Zemunskom keju, u klubu „Zmuc“, gde povremeno svraćaju.

"Pola veka političkog totalitarizma onemogućilo je da se razvije mišljenja koje nije u okvirima vodeće političke scene. Naša anarhistička scena je zato potpuno neorganizovana. Dok je u Španiji anarhizam narodni pokret, a u Nemačkoj prisutan u svim slojevima društva, kod nas su anarhisti malobrojni, uglavnom obrazovaniji mladi ljudi", objašnjava Miloš Rančić, jedan od beogradskih anarhista.

Anarhiste nije lako sresti, mada se ne kriju, a najteže je sa njima dogovoriti se za vreme sastanka. Sve je slobodno, pa i poimanje vremena. Nema nikakvih ograničenja ni u čemu, pa sastanak dogovoren u 18 sati počinje oko 20 ili kasnije. Pravo je čudo kako se medjusobno sreću na sastancima, a prava sreća što većina od njih i dalje pristaje da nosi mobilne telefone. Ipak, veoma im je važno da šire svoje ideje.

Svi veruju da ljudi mogu da žive bez hijerarhije i nasilnih podela, poput podela na države ili na polove, i zato se, pre svega, zalažu za ukidanje države i kapitalizma. Njihovi sajtovi su prepuni kritičkog angažmana koji prkosi “zakonima gravitacije”. Po idejama koje šire, oni su isti kao i u ma kojoj drugoj zemlji u svetu, ali su po broju onih koji u svet bez granica i novca veruju, različiti, odnosno nekoliko stotina hiljada malobrojniji.

"Postoje tri anarhističke struje kod nas. ASI su predstavnici tradicionalnog anarhizma, Anarhija/Blok 45 anarhoprimitivizma, a Kontrapunkt novijih tendencija. Nekima je cilj da državu ukinu nasilnim prevratom, drugima revolucijom u glavama ljudi, a treći žele samo da predstave ono što smatraju valjanim", kaže Rančić.

Kako kod anarhista nema nikakvih podela, pa ni na ženske i muške poslove, u zemunskom klubu „Zmuc“, gde smo sreli neke od njih, večera je bila gotova i pre nego što je prva devojka stigla. Zajednički obroci nisu strani anarhistima, a na meniju su većinom boranija, krompir ili kupus, jer su mnogi od njih vegetarijanci. Anarhisti su začudjujuće tolerantni prema „ostatku sveta“, pa u njihov klub zalaze i „drugomisleći“.

U zemunskom klubu „Zmuc“ ne postoji cenovnik već svako ostavlja onoliko novca koliko smatra da je tu pojeo i popio. Pokušavajući da se uklope u postojeći sistem, sve što anarhisti proizvedu, od knjiga do CD-eova, prodaje se po niskim cenama ili po sistemu „koliko daš“.

Izvor: Blic