Америка привреда тоне све дубље

Америка привреда тоне све дубље

Џорџ Сорош сматра да је свет – због посртања америчке привреде – данас суочен са најгором финансијском кризом после Другог светског рата. С тим што господин Сорош Америку и ЕУ посматра као читав свет мада у пракси то баш и није тако.

Кока-кола и хамбургер у центру Париза данас коштају око 25 америчких долара: пребогати Американци, деценијама традиционално заљубљени у град светлости не скривају згражавање колико је Стари континент од прошлог лета постао прескуп за путнике са оне стране Атлантика. Истовремено, амерички гастарбајтери широм света све више се жале да са доларском платом у туђини не могу да подмире трошкове господског живота на који су навикли ранијих деценија.

Америчка радна снага никада није била јевтинија: више од пет милиона држављана САД данас у домовини ради за туђе фирме, под бољим условима него за локалног газду упозорава „Њујорк тајмс”. Истовремено руски, кинески па чак и афрички тајкуни, уз већ осведочене петромагнате са Средњег истока, шопинг на њујоршкој Петој авенији сматрају багателом у односу на тржне центре у Москви, Шангају или Кејптауну.

Најјача привреда света и њен неприкосновени ослонац – амерички потрошач, суочавају се последњих месеци са историјском променом рејтинга на међународној финансијској сцени, и драматичним слабљењем домаће валуте – који „домино ефектом”, на још сасвим непредвидив начин, мењају живот остатка света.

Текући глобални финансијски поредак, наиме, већ деценијама је животно ослоњен на потрошачке апетите америчке нације: Јенки код остатка света годишње наручују робе и услуга у вредности око 9.500 милијарди долара, преноси агенција „Блумберг”.

Било каква осетна промена куповног расположења америчких потрошача директно утиче на ритам привреде свих страних снабдевача тог тржишта. Привреде широм света деценијама су рачунале на неговано незајажљиви потрошачки апетит Американаца. Свет је необјашњиво, чини се данас, прелазио преко чињенице да је укупан спољни дуг САД у међувремену нарастао на фантастичних 59,1 хиљада милијарди америчких долара, колико је износио крајем децембра прошле године!

Не осврћући се много на дугогодишње турoбне извештаје о растућем америчком дугу, азијски тигрови, посебно Кина, Индија, Малезија годинама су код куће развијале индустрије према потребама наручиоца са оне стране Атлантика. Азијска привреда – изузев Јапана – извезла je 2001. године 45 одсто целокупне домаће производње у САД. Већ 2005. године Азија је америчком тржишту испоручила чак 55 одсто целокупне домаће производње.

Играјући на привредну и политичку снагу САД, државни и приватни инвестициони фондови, приватни и спекулативни финансијери, али и банке са све четири стране света уложили су од почетка миленијума баснословне суме новца у некретнине, акције, државне обвезнице, али и високоризичне хипотекарне кредите у САД. Тако су спекулативни финансијери стварали својеврсне финансијске пирамиде на бази новца без реалног покрића. Надмоћни статус прве економије света, САД је почео засигурно да се љуља средином прошлог лета, када је на Вол стриту објављен баснословни крах америчког хипотекарног тржишта.

Да би остварили део „америчког сна” о набавци своје куће, банкари САД су почетком миленијума развили систем високоризичних кредита, познатијих као саб-прајм хипотеке које инвеститорима доносе значајне профите – ако повереник једног дана отплати кредит.

Прошлог лета постало је јасно, широм глобалног финансијског тржишта, да велики број Американаца није у стању да отплати рате високоризичних кредита. Са том спознајом 09. августа 2007. године почео је талас банкрота великих америчких и међународних зајмодаваца, као и темељни потрес међународног банкарско-берзанског поретка, који траје и данас. Ако ствари упростимо, због незајажљиве грамзивости спекулативних финансијера почело је рушење „глобалне финансијске пирамиде“ у чијем су се вртлогу нашле многе претежно западне банке, финансијски као и други фондови.

Наиме, још неутврђени број комерцијалних банака и спекулативних фондова широм света „коцкао се” улажући у америчко хипотекарно тржиште, рачунајући на велике зараде без много рада. Нико ни данас, пола године од објаве краха америчког хипотекарног тржишта, поуздано не зна које су све банке, пензиони и спекулативни фондови широм света учествовали у игри око америчких хипотекарних кредита. Наиме многе банке као и разни фондови крију од јавности своју финансијску пропаст како не би изазвали лавину грађана на својим шалтерима са захтевом да подигну свој новац или продају хартије од вредности. У том скривању праве ситуације здушно им помажу и америчке федералне резерве као и друге институције како би се избегао још већи финансијски колапс. Али се то стање играња жмурки не може дуго одржати и поред неколико крупних интервенција ФЕД-а међу којима је и отписивање дуга од 140 милијарди долара америчким банкама као и стално снижавање каматних стопа.

Инвестиције беже на исток

Крах америчког хипотекарног тржишта покренуо је талас рекордног поскупљења нафте, злата и других сировина. Многе индустријске гране које су радиле у сфери станоградње и грађевинарства уопште драстично смањују своју производну активност па ће ланац привредног заустављања или успорења тек показати своје негативне параметре. Због овакве ситуације у Америци прати и велика бежанија инвестиција са Запада на Исток, упозоравају агенције. Тај спекулативни новац ипак треба негде пласирати, негде где је то још увек сигурније како би се оплодио и цела финансијска криза бар делимично ублажила.

Амерички потрошач је у међувремену, први пут после Другог светског рата, постао штедљивији. Врх америчког финансијског естаблишмента признао је у уторак да располаже информацијама да криза изазвана крахом хипотекарног тржишта није ни изблиза при крају, и да америчка привреда бележи забрињавајући раст негативних сигнала. „Број незапослених у САД је у порасту, све је очитије да целокупна америчка привреда слаби ”, стоји у саопштењу америчке Централне банке, познатије као Федерална управа резерви, пред ванредно и драстично снижавање базне каматне стопе на 3,5 одсто.

„Америци се у лице кези баук рецесије. Ко ће све осетити последице опадања привредне производње у САД и њеног готово угаслог привредног раста, потпуно је неизвесно. Свет се налази на прекретници: нова правила глобалног финансијског поретка постају неопходна”, истиче „Вол стрит џорнал”.

Није чудо што један од водећих светских финансијских спекуланата, милијардер Џорџ Сорош сматра да је свет – због посртања америчке привреде – данас суочен са најгором финансијском кризом после Другог светског рата. С тим што господин Сорош Америку и ЕУ посматра као читав свет мада у пракси то баш и није тако. Рецесија у Америци ће превасходно погодити САД и развијене земље запада као и велике произвођаче робе широке потрошње али могу имати врло позитивне ефекте на земље извознице енергената и сировина.

Америчка рецесија и њене последице по остатак света су главна тема овонедељног самита глобалне пословне елите на Светском економском форуму у Давосу, Швајцарска. Колико лане, учесници престижног Форума исказивали су велико поверење у постојани глобални привредни раст.

Данас, економски оптимизам негују само оне земље Трећег света које су смањивале зависност од апетита америчких потрошача, јачале домаћу привреду, али и бизнис са Кином, Индијом, Бразилом...

Нервоза и на Београдској берзи

Овонедељни пад, упркос чињеници да политика има све већи утицај на Берзу у Србији, брокер М&В Инвестментса Срђан Томашевић не везује за изборе у току, већ за панику која се са светских преселила на европске берзе и утиче и на београдску.

У претходних пар дана акције на берзама у Британији, Француској и Немачкој изгубиле су седам-осам одсто на вредности. Истовремено су инвеститори на Прашкој берзи у последње две недеље изгубили готово целу прошлогодишњу зараду, док је Варшавски индекс WIG20 од почетка године забележио пад од целих 15 одсто. Слично су се кретали и индекси већине берзи у региону.

Криза се појавила због забринутости да постоји опасност од рецесије у САД, а многи аналитичари страхују да су економски проблеми са којима се Америка суочава већи него што се претпоставља, рекао је данас за Бету Томашевић.

На Београдској берзи пословање је данас обележио видан пад промета, уз наставак снажног силазног тренда. Индекс који прати кретање 15 најликвиднијих компанија од почетка седмице изгубио је 6,6 одсто на вредности док је општи BELEXline пао за 4,26 одсто. Томашевић је подсетио да је BELEXline на садашњем нивоу последњи пут био средином марта прошле године, док је BELEX15 био испод 2.100 индексних поена пре готово годину дана.

Све три компаније са А листинга забележиле су значајне минусе. Пиротски Тигар (ТИГР) предњачи падом од 5,25 одсто, београдски Енергопројект (ЕНХЛ) јефтинији је за 3,8 одсто, док је бечејска фабрика Соја Протеин (СЈПТ) дан завршила са минусом од 2,5 одсто. Индекс најликвиднијих акција на Београдској берзи BELEX15 пао је за 2,06 а општи BELEXline за 1,21 одсто, јавила је јуче Бета.

Министар економије Млађан Динкић најавио је да ће се на Берзи ускоро понудити на продају државне акције „Тигра”. Наиме, држава ће заједно са Пензијско-инвалидским фондом, новој емисији акција „Тигра” придружити свој удео од 34 одсто и понудити га грађанима на Берзи.

Приметно је и да је учешће страних инвеститора све веће на страни продаје акција а интересантно је, како је рекао брокер М&В Инвестментса, изразито велико учешће странаца у трговини обвезницама, где су имали удео од 94,2 одсто. Бета

Неки други берзански стручњаци сматрају да је колебање на београдској берзи плод тога што је навећи део наше привреде у власништву страних компанија па се потреси на глобалном тржишту неминовно осећају и код нас. Међутим то неће имати битног утицаја на саме грађане који и не тргују хартијама од вредности нити имају неку озбиљнију штедњу у светским размерама.