da li bi neko mogao da mi preporuci neku knjigu u vezi toga ili neki verodostojan izvor

imas onu Istoriju SAD od Henrija Bensford Parksa, koju ima skoro svaka kuca jer je falicna 

pokusacu da nadjem to 

Имаш Историју америчког  народа, Пол Џонсон, није лоша.

То за немачки је тачно, само није био у питању баш један глас, али врло тесно је победио енглески, а Немаца је било много у Америци, што се и данас види по именима градова, али и неким презименима. Замислите само како би се "немачка" Америка у 2. св. рату понашала!

ovo je zanimljivo a ja sam citao da su inspiraciju trazili u Franuskoj revoluciju i ta prica cak ima i kuca ista kao ona bijela u nekom mjestu u Francuskoj

pa u to sumnjam posto je Americki ustav donet pre francuske revolucije

@Arbus_Di da veoma zanimljivo i meni je to palo na pamet 
a sto se tice grckog nekako mi je to ne izvodljivo 

Izbijanje Francuske reolucije ubrzala je finansijska kriza koja je zahvatila cijelu državu. Da bi obezbjedio veća novčana sredstva kralj Lui XVI (1774-1792) je sazvao Skupštinu državnih staleža, koja se nije sastajala više od 150 godina. Ali kralj nije dobio podršku trećeg staleža koji je sebe proglasio Narodnim skupštinom (7. maja 1789) kojima se pridružilo i niže sveštenstvo. Da bi osujetio izgradnju ustava kralj je počeo da okuplja vojsku zbog čega je 12. jula došlo do prvih sukoba između građana i vojske. Padom Bastilje 14. jula otpočela je Francuska buržoaska revolucija. Kada su u seljačkom pokretu buknula uporišta feudalne vlasti u unutrašnjosti, na sjednici Skupštine u noći 4. avgusta 1789. proklamovano je da je feudalni poredak ukinut, a donesena je Deklaracija prava čovjeka i građanina. Međutim kralj nije htio da prizna Deklaraciju zbog čega su mase 5. i 6. oktobra opkolile dvor i natjerale kralja da pređe u Pariz, gdje je prešla i Skupština. Skupština 1791. godine donosi Ustav na osnovu koga je Francuska postala ustavna monarhija s tim da je kralj imao pravo suspenzije odluka Skupštine. Izvršena je centralizacija zemlje, a radi pokrića dugova, konfiskovana su crkvena imanja. Revolucija je razbudila politički život u zemlji (jakobinci i kordeljeri).

Francuskoj prijeti spoljna opasnost od Koalicije evropskih feudalnih država (Pruska, Austrija, Engleska). Ona Francuskoj objavljuje rat s ciljem da vrate apsolutizam i kraljevu vlast i da spriječe moguće revolucije u svojoj državi. Nakon otkrivanja kraljeve saradnje sa Koalicijom, kralj i njegova porodica su zbačeni sa vlasti, uhapšeni i pogubljeni. Nakon toga osnovana je revolucionarna skupština - Konvent, koja je proglasila republiku. Jakobinci su 31. maja 1793. izvršili državni prevrat i zaveli "jakobinsku diktaturu". Glavnu riječ u unutrašnjoj i spoljnoj politici vodio je Komitet javnog spasa sa Robespjerom na čelu. On je nastojao zavesti još veću diktaturu, ali je naišao na otpor. U Konventu je stvorena zavjera protiv jakobinaca i zavjerenicu su 27. jula 1794. uhapsili robespjera i njegove drugove. Sutradan su Robespjer i njegovi saradnici giljotirani. Tako je završena jakobinska diktatura.

Buržoarskom revolucijom uništen je feudalni poredak u Francuskoj i uspostavljeni su kapitalistički i društveni odnosi. Za Francusu je glavna tekovina Revolucije bila integracija francuse nacije.

evo ti Francuska revolucija

Устав Сједињених Америчких Држава (енгл. The United States Constitution) је највиши закон у САД и уједно најстарији устав на свету. Донешен је на Уставној конвенцији у Филаделфији 17. септембра 1787. године. Њиме су САД из лабавог савеза држава претворене у федералну државу. Устав је формално ступио на снагу 21. јуна 1788, а почео се примењивати од 13. септембра 1788, нови државни органи су почели са радом 4. марта 1789. године.

Устав је до данас на снази, а састоји се из преамбуле и седам великих чланова или параграфа. Допуњен је са 27 амандмана. Првих десет амандмана чини Закон о правима (енгл. Bill of Rights). Устав је увек био радо читан од стране обичних грађана због краткоће и ретке јасноће излагања.

Организација власти је заснована на принципу тројне поделе власти - на извршну, законодавну и судску власт. Према уставу САД врховну законодавну власт врши председник САД, законодавну Конгрес, а судску Врховни суд.

Устав оставља државама чланицама велике надлежности у грађанском, кривичном и процесном праву.

evo ti americki ustav

upravu si

Amandmani nisu deo ustava. Donosenej istih propisuje sam ustav, a prvih deset (koji su doneti brzo posle donosenja ustava) cine Bill of Rights (bil o pravima)

I amandman - zabrana ustanovljavanja drzavne religije i sloboda govora, stampe, sakupljanja i podnosenja peticija;
II amandman - pravo na posedovanje i nosenje oruzja;
III amandman - zabrana smestaja vojnika u privatnim kucama bez saglasnosti vlasnika;
IV amandman - zastita od neprimernog pretrazivanja i oduzimanja licnih predmeta;
V amandman - pravo na odgovarajuci sudski postupak (due process of law) i zabrana oduzimanja privatne imovine bez naknade;
VI amandman - pravo na brzo sudjenje i pravo na odbranu;
VII amandman - pravo na porotno sudjenje;
VIII amandman - zabrana utvrdjivanja prekomernog iznosa kaucije i okrutnog kaznjavanja;
IX amandman - zabrana da se prava predvidjena Ustavom koriste tako da narusavaju prava drugih;
X amandman - garancija da sva prava koja nisu preneta na federalnu drzavu, pripadaju drzavama - clanicama narodu


eto.. ja sam nasla u ovom prevodu, ovako napisane... da li je tacno tako.. ne znam.. ali eto cisto da imas uvid