Један од основних разлога зашто се бавим овом темом су управо двоструки стандарди, па ћу пре почетка дати кратак осврт на то. Двоструки стандарди су управо у основи америчког национализма – оно што не важи за друге важи за „наше сјајне“ Сједињене Државе. Како Америка извози своје вредности, а и то ћемо видети како, јасно је да њени апологети широм света примењују ово правило. Америка је један од највећих критичара национализма (наравно, сваког другог осим њиховог). С тим у вези, они који бране америчке вредности и њихову улогу у свету ће нападати националистичке елите (или „елите“) у земљама у којима се налазе. Они неће признати чак ни постојање америчког национализма или ће га некако рационализовати (а видећемо како). С обзиром на глобалну улогу светског полицајца у овом случају отпада клаузула по којој је то њихов проблем – ако ме бомбардују то је и мој проблем, зар не...
Могуће да ће неко посегнути за оном чувеном изреком о Јупитеру и волу. Али ако се држимо универзализма, а видећемо да Сједињене Државе управо то проповедају, онда је и ова синтагма примењива било где. Што приличи Јупитеру не приличи волу. Што приличи странци која има иза себе милион гласача, не приличи странци која има двеста хиљада. Што приличи политички окретном лидеру, не приличи ономе ко се закопава у рововске борбе...
Јасно је да је ово аргумент силе. Као такав он јесте универзалан. Међутим, они који овде проповедају западне (пре свега америчке) вредности, ерго домаћи „Американци“ неће пристати да се то на њих односи. Они неће пристати на то да њихов лидер нема нека права зато што је слаб (у убедљивој мањини, неспособан...) док их други (већина) имају. Значи, ако није ни само сила у питању, а они одбијају аргумент силе, онда мора бити нешто друго што оправдава нечију изузетост из правила која важе за све. То нешто може бити само идеологија, а такво вредновање је чисто идеолошко. Видећемо која је то идеологија.
Локални поклоници Америке се труде да буду Америка у малом. Они тако неће директно примењивати америчке вредности на целу нацију. Ако би то радили њихов став би био здрав патриотизам – рецимо постоји кинески сан о томе да се престигне Америка. Али овде је у питању нешто друго. Поклоници Америке верују да за њих важе другачија правила зато што су они, баш као и Американци, изузетни у односу на своју околину. У Србији постоји и једна друга, негативна „изузетност“ – локални поклоници Америке верују да Србија нема нека права која имају све друге државе. Дакле Србија не може очекивати не само оно што Израел или Сједињене Државе црпе на основу своје „изузетности“, Србија не може очекивати ни оно што важи за остале „нормалне“ нације... Али тиме се нећемо бавити у овом тексту, већ само идеологијом америчког национализма. Локалне примене изван Америке треба имати у виду, онако како сам их поменуо.
Текст се базира на раду „Бушова доктрина и амерички национализам“, који је Пол Мекартни са Рутгерс универзитета припремио за годишњи састанам Америчке асоцијације политичких наука, 28. септембра 2002.

Осећај мисије
Американци као нација су дефинисани уверењем и осећајем мисије по којој изједначавају своје интересе са интересима човечанства. Међутим, актуелна администрација (и не само она) има јак печат унилатерализма у свом деловању и даље се базирајући на универзалистичкој реторици. То је не само морално проблематично, него и опасно лицемерно.
Терористички напади су обезбедили моменат у националној колективној свести у коме су национални идентитет Америке и њена спољна политика размотрени према наведеном осећају мисије, на начин који је био одсутан од окончања Хладног рата. Бушово повезивање националног идентитета и спољнополитичких циљева тако је било типично америчко уз често коришћење моралистичких принципа.
Како су Сједињене Државе центар униполарног система, оне не могу више наћи морално оправдање у својој неупрљаности поквареним светом, као што је био случај у ранијој историји. Уместо тога, сматра се есенцијалним прихватање чињенице да се њихов однос према спољном свету изменио од првих дана републике, када су постављени темељи америчког идентитета.  Тако амерички стил спољне политике рефлектује идеолошку и културолошку интерпретацију нације и њеног места у свету. Ова интерпретација полази од тога да Сједињене Државе уживају универзални значај због својих универзалних врлина и покретања прогреса човечанства. На тај начин Американци додељују себи трансцеденталне вредности и дефинишу себе као изузетак из светских правила. Кисинџер је у својој Дипломатији из 1994. дефинисао два конфликтна импулса до којих је водило америчко осећање изузетности – егземпларизам, или жељу да се остане изван светских збивања и служи углавном као пример и виндикационизам, нагон да се свет мења тако да личи на Сједињене Државе. Дијалектика је међутим неумитна, па су након столећа успешног ширења америчких вредности, Сједињене Државе изузетак само у претераном ослањању на властиту силу.
Више него у било којој другој нацији, Сједињене Државе су преокупиране осећајем да је њихово формирање било са одређеном сврхом, веровањем да је постојао разлог за креирање нове земље. Стварањем Сједињених Држава, Американци су манифестовали уверење да је њихов национални револт против Велике Британије био догађај са заиста револуционарним последицама и да циљ није био само постићи правду за себе, већ и покренути нову еру човечанства у којој ће људи владати сами собом. Укратко, Американци верују да Сједињене Државе представљају нови развој у људској историји, партикуларну заједницу од универзалног значаја. Примера ради, председник Теодор Рузвелт 1905. каже од успеха америчко експеримента не зависи само добробит Америке, већ и добробит човечанства.
Другим речима, амерички национални идентитет је базиран на веровању да је њихова нација већа и значајнија од било које индивидуалне групе која јој припада и да принципе који повезују ову нацију деле сви људи, било где. Међутим, на спољној позорници Сједињене Државе не могу умаћи чињеници да су и саме партикуларни ентитет, без обзира на своје универзалистичке претензије. Једна држава међу многима. Као резултат, америчка спољна политика повезује обе ствари – претпоставком да су амерички национални интереси и веће добро човечанства једно те исто!
Такође, представља се нада да ће цео свет једном функционисати по америчким принципима, чак и ако Сједињене Државе, као водећа фигура и управљач новог поретка, задржавају право да не поштују тај поредак. Непотребно је рећи колико је ово „решење“ тензија које настају између одвојености нације и универзалистичких претензија фантастично арогантно, што је факт који Американци веома споро препознају.
Веровање да су Сједињене Државе судбински предодређене да остваре обећање светске историје се још назива „амерички ексепционализам“ – уверење да су Сједињене Државе квалитативно другачије у односу на друге државе. Објективна основа оваквог схватања нације као изузетне је у својој природи идеолошка. У оквиру овог ексепционализма је претпоставка супериорности која укључује право и капацитет да Сједињене Државе предводе друге нације.
Постоје две основе оваквог америчког идентитета
1)   америчка грађанска религија
2)   просвећеност.

Ова прича се наставља...

Америчка грађанска религија
Социолог Роберт Н. Бела дефинише америчку грађанску религију као „заједничке елементе верске орјентације коју већина Американаца дели ... која је имала кључну улогу у развоју америчких институција и даље обезбеђује религиозну димензију целог ткива америчког живота, укључујући и политичку сферу“. Историјски, то је мешавина национализма и протестантизма.
Два најзначајнија историјска догађаја која се рефлектују на америчку грађанску религију су Америчка револуција и Грађански рат. Оба догађаја имала су јаку поруку искупљења, први од корупције Старог света, други од колективних греха самих Сједињених Држава.
Инаугурације америчких председника често садрже религијске мотиве који су генерално у складу са протестантским уверењима и миришу на централне мотиве америчке грађанске религије – као што су „изабрана нација“ и „предодређена судбина“. Добар је говор на инаугурацији Џорџа Вашингтона  како ниједан други народ не може рећи да је Невидљива Рука учествовала у догађајима више него у Сједињеним Државама. „Сваки корак којим смо напредовали до независне нације изгледа да је био обележен неким знаком делатности провиђења...“
Укратко, америчка грађанска религија представља заједнички садржалац главних верских вредности нације и историје америчког народа, и она комбинује те елементе у националистичку филозофију. То омогућава Американцима да реториком која се позива на трансцендентно кажу како су Сједињене Државе изузетак и Американци имају предодређену судбину. Само постојање, и још више снага, ове религије показује како се крсташки морални дух качи на амерички национализам и како народ Сједињених Држава дефинише себе као део те мисије.

Просветитељство и амерички национални идентитет
Просветитељство је било интелектуални покрет  који се базирао на бескрајној вери у људски разум. Рационалност људи би производила политичку визију која би индивидуи дала практично неограничену слободу – након што би се индивидуе уклопиле тако да, под вођством науке, прогрес људске расе доведу до савршенства. Верујући да ће људски разум природно спроводити универзалне законе осим ако је замрачен сујеверјем које су створили сами људи, мислиоци просветитељства сматрали су да је разум једина исправна основа правде и моралности. Како сви људи могу размишљати, сви су слободни да одлуче како ће живети и управљати својим друштвом, и потребно је да имају једнака права на такве одлуке.
Иако је на једном нивоу природна слобода човека циљ по себи, ултимативни циљ ове слободе је прогрес. Ако су људи слободни, они могу достићи савршенство, као индивидуе и као раса.
Био је потребан свеж почетак вођен применом оваквих идеја, са одбаченом праксом прошлих времена, која ће бити замењена новим светским поретком базиранима на разуму. Како су националне и верске лојалности производиле мало шта осим сујеверја и крвопролића, било је нужно њихово одбацивање.
С обзиром на те наде, није тешко претпоставити како су ти мислиоци видели Америку као континент tabula rasa, и нацију која је рођена тамо. Америка је била земља искупљења која је одбегла од европске корупције и обновила природне слободе. Слободни да експериментишу са новим моралним и социјалним учењима, Американци су били „прво легло човечанства“ из чијег ће примера произаћи слобода и братство људи. За те оптимисте, а обе стране Атлантика, Сједињене Државе су биле инструмент који ће остварити највише наде човечанства. Због недостатка феудалних традиција могли су тихо и без већих проблема изградити форму демократске владе и друштва.
У најпознатијем акту америчке просвећености, Декларација независности,  Томас Џеферсон оправдава одвајање америчких колонија од Велике Британије не само на специфичне разлоге који су дигли колонисте против краља Џорџа III, већ примењује и принципе природног права из Локове теорије социјалног уговора. Џеферсон користи дату му прилику да у националистичкој декларацији Сједињених Држава рађање нове нације симболички повеже са принципима просвећености.
Слично њему, Буш описује Сједињене Државе истовремено користећи универзализам и ексепционализам речима: „Од тих дана 1776, слобода је имала свој дом и свог бранитеља. Као ниједна друга земља, Америка је послала поруку човечанству, да су сви рођени да буду једнаки и слободни.“ Даље, Сједињене Државе су изузетне пре свега зато што је Бог на њиховој страни „Данас, као и много пута пре, Америка носи наде света. Још од дана оснивања, велике наде Америке никада нису биле саме. Оснивачи су смерно прихватили мудрост и благослов Божанског Провиђења. Ми увек можемо живети с тим истим уверењем и Бог ће увек пазити на Сједињене Државе Америке.“ (говор преко радија, 6. јул 2002.)

Џабе се малтретираш. Неће ово дотаћи "европејце". То ти је превише "клерофашистички" и "неонационалистички" текст. 

bravo!
otrkio si Ameriku! 

Grafit koji je napravljen 1999. za vreme bombardovanja:
Kolumbo,jebem te radoznalog!

Ti Evropljani koji su naselili Ameriku, da su nešto valjali, ostali bi u Evropi.

Можда је прави наслов требало да буде "Амерички фашизам".

Tiranija obolelog Big Foota.

Замисли како те гљивице смрде...

Kao kuhinja McDonalds restorana...