Све до Ирака...

Ako je to tada bilo u cilju iskupljenja,sta je sledece sto ih ceka za nove nagomilane grehe?

Доћићемо и до фашизма... до "Бушове доктрине"... има времена


Има ту нечега...
Заправо Америка наслеђује све европске заблуде и диже их на квадрат. Тај "ексепционализам", вера у властиту изузетност (и изузетост из правила која за друге важе) је заправо наслеђен од романо-германске културе која своје садрже прогласила космополитским.
Писали су руски евроазијци о томе, и биће о томе овде посебна тема. То је тај "евопоцентризам" који овде дрма заблуделу омладину.


Наравно, зато смо ту ми!
А они нек се праве блесави и забијају главу у песак.
Можда ће их обавестити да је Коштуница премијер до 2011.
А "несташни" Јочић и даље води полицију


Па не знам... оне слике 9/11 делују доста ефектно...
Сад ме мрзи да их качим
Сваки злочин има на крају своју казну

Историјски развој америчке мисије у спољној политици
Зато што су убеђени да је њихова нација отелотворење универзалних вредности, апологете америчке мисије тврде да су интереси Америке интереси човечанства. Чак и више, тврде националисти, проширењем утицаја америчких вредности, задржавајући контролу над њиховом имплементацијом, Сједињене Државе почињу нову еру човечанства која почиње Америчком револуцијом. Насупрот томе, спољне политике других нација служе само њиховим геостратешким и економским интересима, без било какве велике историјске мисије као што је она америчка која укључује моралне обзире и добробит других.
Према америчкој националистичкој доктрини, укратко, Сједињене Државе могу оправдано ширити своју моћ и престиж на светској сцени, заједно са својом мисијом, јер за разлику од других националних држава представљају вредности које деле сви људи, чак и ако они сами то не знају.
Није међутим ова доктрина од почетка била у свом интервенционистичком облику. Према Џорџу Вашингтону Сједињене Државе не треба да се мешају у европске послове јер тада још нису имале довољно снаге да се наметну као самостални играч. Како би свако уплитање било зависно од савеза са европским државама, Америка треба да се сама развија као пример онога што ће човечанство постати. Неограничена слобода дејства на америчком континенту подразумевала се и тада.
У својој спољној политици, међутим, Вудроу Вилсон је вођен либерално-интервенционистичким амбицијама и тако постаје синоним идеалистичком приступу политици. Сједињене Државе су по њему нација прогреса и као такве имају посебну одговорност (од Бога дату судбину) да свет обликују свет према својој слици. Вилсон се надао да ће Први светски рат трансформисати у прилику да се либерално-демократским линијама обезбеди универзални мир. То је био предлог без преседана у дотадашњем свету. У ограниченој мери ова доктрина се спроводи још у току Шпанско-америчког и Филипинског рата. Полако али сигурно Сједињене Државе се све више укључују у глобалне послове, увек гурајући своје интересе и проширење својих вредности.
Иако је ситуација после Другог светског рата значајно другачија од оне после Првог, сличности перцепције председника Вилсона и Трумана су јасне. У свом инаугурационом говору Хари Труман корак по корак објављује америчке вредности насупрот совјетским: „Те разлике између комунизма и демократије не обухватају само Сједињене Државе. Људи свуда долазе до закључка да оно што спада у те вредности су материјално добростање, људско достојанство и право да се верује у Бога“.
Многи су говорили како су Сједињене Државе напустиле овај осећај мисије после Вијетнамског рата. Ипак, политика Џимија Картера према људским правима, позив Буша Старијег да се креира Нови Светски Поредак, Сомалија, Косово и Интернационални акт о верским слободама говоре о постојању овог осећаја мисије и у пост-вијетнамској ери.
Међутим, ипак није више било зле империје, фашизма или монархија које би биле претња. Тако су у декади по добијању Хладног рата многи Американци тежили изолационизму какав је постојао 1930-их. Терористички напади су све изменили.

australija je osmisljena kao zatvor, te je tamo naseljen najveci sljam svijeta, a pogledaj ih sada gdje su 

   Care, najveći... ma , što bi ti putovao u te pederske zemljice.....buuuuhahahaha...alarm..alarm....tupilo preti!!! kahahahaha
        Možda su prvi doseljenici bili ološ, pored onih koji su bili "istraživači", ali to je bilo pre....mnooooogo godina. Ako ćemo tako, više zatvorenika i ostalih je naselilo Australiju a ne Ameriku.
   Svi znaju da je USA zemlja zasnovana na kinti, i da je to malo surovo, mada nije za njih, ali  za ostale jeste. Uglavnom, Ameri nemaju naciju.  KAd si tamo, ti si Amer. I to je to. Doduše, crncima nije baš tako...

Jedan moj drug se odande vratio,
Kaže, bio je na korak od samoubistva zbog tamošnje duhovne pustoši.
Pritom nije bio u nekoj pripizdini američkoj, a nije ni loše zarađivao.

Ovde sam da bih vam rekao da optužujem belog čoveka.
Optužujem ga jer je najveći ubica na svetu.
Optužujem ga da je najveći kidnaper na svetu.
Optužujem ga da je najveći robovlasnik na svetu!
Nema mesta na ovo svetu gde bi taj čovek otišao ... i da kaže da je stvorio mir i harmoniju.
Svuda gde je otišao ...stvorio je pustoš.
Gde god je otišao, uništavao je.
Ne može poreći ove optužbe.

Ne mozeš poreći optužbe!
Mi smo živi dokaz tih optužbi!

Ne vidimo američki san.
Osetili smo samo američki košmar.

Ti nisi amerikanac.
Ti si žrtva Amerike!
Poruka svim Srbima koji u ovom trenutku prolaze kroz proces nasilne asimilacije i konacno postaju Amerikanci.

Iz filma "Malcolm X".

p.s.Umesto belac citaj Amerikanac.

Бушова доктрина
Председник Сједињених Држава има велику могућност да обликује јавно мњење и та могућност је још више повећана током великих криза. Као главнокомандујући оружаних снага и „искључиви орган владе“ у спољним пословима, како је то карактерисао Врховни суд, председник има повећане могућности у спољној политици, посебно током рата.
Тако није чудно што су најјаче изјаве америчког идентитета долазиле од председника током ратова. Задатак председника Буша био је прилично изазован пошто су терористички напади дошли потпуно неочекивано. Перл Харбур се са тим не може поредити јер нацизам и јапански империјализам тада већ нису били новост. У овом случају, председник је имао одговорност да интерпретира догађаје, увери људе да су довољно јаки да издрже олују (без обзира на њено трајање) и обећа освету.
Говори председника Буша током кључног викенда и касније до 20. септембра имају два кључна циља. Први је Буш лако постигао осликавајући свет у манихејским бојама где Сједињене Државе представљају „добро“, а њихови непријатељи „зло“. Други циљ је био припрема јавности за одговор његове администрације.
Терористички напад описан је као напад на слободу већ 12. септембра: „У свакој генерацији, свет је производио непријатеље људске слободе. Они су напали Америку зато што смо ми дом и бранитељ слободе.“ Каније Буш додаје како терористи „не могу поднети слободу и зато мрзе Америку“.
Скицирајући Америку и њене непријатеље тако апстрактном и моралистичком четкицом, Буш није оставио сивих зона у којима би могао деловати, рискирајући тако да га свет схвати као лажова или геополитичку будалу. Међутим, он је тада говорио оно што је амерички народ хтео да чује. Та тензија између геополитичких потреба и потребе америчких државника да користе националистички речник набијен идеолошким фразама је иронична трагедија америчке политике.
Председник Буш 19. септембра упозорава против оних који би окренули религију против религије. Овакви коментари су постали неопходни после напада на Американце муслиманског или арапског порекла (па чак и на Сике) које су чинили они белци који су помислили како је почео верски рат. Сугестија светог рата произилази из Бушове изјаве како ће  „Овај крсташки поход дуго трајати“. Међутим, јасно је да ово има везе пре са „крсташким“ духом који је америчка спољна политика одувек водила него са историјским Крсташким ратовима.
Међутим, узимајући у обзир америчке националистичке митове, може се прихватити и став муслимана и осталих који су увидели хришћанску димензију рата против тероризма. Даље, имајући у виду ерозију америчких слобода после напада, у име националне безбедности, поставља се питање „слободе“ која се брани Ратом против терора. Најзад, не постоје докази изван маште Американаца да су терористи напали Сједињене Државе зато што оне представљају слободу, толеранцију и саосећање, али актуелна анализа Ал каидиних мотива никада није била тачка у председничким говорима.
Тако долазимо до Бушове доктрине: „Наша одговорност пред историјом је јасна: да одговоримо на те нападе и очистимо свет од зла“ (14. септембар). У свом националистичком жару, Буш је обећао још више – он неће очистити само мрежу иза пилота самоубица, он ће очистити свет од самог тероризма. И Сједињене Државе неће нападати само терористе, већ и оне који су им помогли. Користећи прилику обнове националне мисије он је крајње последице остави потпуно отвореним. На типично амерички начин креирао је стратегију која иде знатно даље од бављења последицама које је 11. септембар директно проузроковао.
„Свака нација и сваки регион стоји пред одлуком“, рекао је Буш. „Или сте са нама или сте са терористима.“ Као и свако морални проблем, очигледно, амерички глобални рат против тероризма не толерише неутралност. Приказујући свој нови мото „са нама или против нас“ са традиционалним универзалистичким конструкцијама америчког национализма Буш описује како се рат против терориста води за добро човечанства.
Буш приказује овај конфликт као судбину света. Са једне стране је Ал каида, „непријатељ слободе“ са циљем да „промени свет и успостави своја радикална уверења свуда“. На другој страни Сједињене Државе и њихова идеја како свет треба да изгледа: „Докле год су Сједињене Државе одлучне и снажне, неће бити нове ере терора. Ово ће бити доба слободе широм света...“
Вишеструко повећање производње хероина у Авганистану и стотине мртвих свакодневно у Ираку говоре сасвим јасно како изгледа та слобода...

Комплетан текст
http://www.polisci.ucla.edu/menu/people/papers/Bush_Doc_Amer.pdf

п.с. Добро запамтите Гамбинов пост