Američki mesečnik Art njuz ispituje šta je trend u savremenoj umetnosti
Ismevanje monstruma koje je stvorila nauka
Svi istoričari umetnosti se slažu da se danas umetnici pozivaju na razdoblja baroka, gotike ili romanike. Fascinacija smrću, uzaludno žrtvovanje, pozorište bola i beznađa obavezna su aura postmodernog manirizama, pojma s kojim se najčešće vezuje savremena umetnost

Kako uočiti trend i koji su vodeći trendovi u savremenoj umetnosti, pitanja su koje je najtiražniji američki mesečnik Art njuz postavio vodećim teoretičarima umetnosti. Svi ispitanici se slažu da se današnji umetnici uveliko pozivaju na razdoblja baroka (najčešće), gotike ili romanike. Fascinacija smrću, uzaludno žrtvovanje, pozorište bola i beznađa obavezna su aura postmodernog manirizama, pojma s kojim se najčešće vezuje savremena umetnost. Autor teksta naslovljenog "Prelepi mutanti" Kej Larson manirizam danas najčešće vezuje na ledeni antiemocionalizam pop-arta i formalizam 50-ih godina koji je prezirao svaku aluziju na vidljivu stvarnost.

Noćna mora bio-inženjeringa
Post-pop manirizam je evidentan u potpuno artificijelnom, ali šokantno realnom bestijariju Patricije Pičinini, umetnice koja je stekla svetsku slavu na Venecijanskom bijenalu 2003. Noćna mora bio-inženjeringa koja se obistinila! Deca sa borama staraca (aluzija na kratak život svih klonova koji u sebi nose degenerativni faktor). NJeni podljudi, hibridi zveri i humanoidi istovremeno su odbojni i prelepi, tragični i karikaturalniÖmnogo jeziviji u svom superrealizmu od Froda iz Gospodara prstenova? Patricijine gorgone ismevaju evoluciju. One su totemi svih naših strahova od morbidnog fatuma koji nam garantuje prirodni poredak. Hoće li nauka stvoriti monstrume s kojima ćemo deliti krevet? Je li to Patricijina poruka? NJene skulpture se prodaju za 250.000 dolara, a samo fotografije koštaju 8.000 dolara.

ELITIZAM JE PROŠLOST, ZABAVA JE U TRENDU

Konzumentsko - zabavljački aspekt savremene kulture je neizbežan! Elitizam je davna prošlost, a muzeji su in jer je "novi manirizam" potpuno čitak, čak i najširoj publici. Umetnost ovog trenutka je totalni citat. Za umetnicu Kiki Smit manirizam čini perverznost interesantnom. Manirizam je satkan od preterane sentimentalnosti ili nepodnošljive doze nostalgije. "Uvek uzimam prizore iz istorije umetnosti koje onda iznova spajam. Naše vreme je vreme drugog dolaska manirizma", kaže Smit.

Kod Metjua Barnija, umetnika koji je video-art doveo do nivoa holivudske A produkcije, razorna satira je sastavni deo filmova. NJegovi heroji su Bafomet, bog-jarac, Gari Gilmor, serijski ubica ili Džubelo, šegrt koji je ubio graditelja Solomonovog hrama jer je hteo da sazna pravo ime Boga. Mitologija tako popularna i u originalnom baroku i manirizmu koji je u rukavicama ismevao monoteizam u slavu paganstva.

Opsednutost mučenicima
Damjen Herst donosi klanicu u galerije, sa laserom sečenim kravama u tankovima formaldehida. Izlaže i apotekarske ormariće sa opijatima i antipsihoticima kojima daje nazive po pesmama Seks Pistolsa "Anarhija", "Ja želim da budem ja" itd. Za kustosa Muzeja savremene umetnosti u Los Anđelesu, Pola Šimela, umetnici Metju Barni, Majk Keli i Pol Makarti (rodonačelnikom tipično američkog performansa) integrišu performans, video, fotografiju, balet i instalaciju u višemedijsku umetnost. Makarti je 80-ih godina pronašao vezu manirizma i pop-kulture u satiri, nemiru i bombastičnosti svojih performansa, u kojima je sebi sekao prste obučen kao lik iz crtanog filma.

Sva tri umetnika imaju u svom radu elemente karikature i preterivanja. Kej Larson, autor teksta "Prelepi monstrumi" to upoređuje s istorijskim razdobljem baroka - opsednutost mučenicima i emocionalnim previranjima i jakim senkama, poput Karavađovog kjaroskura. Istorijski manirizam, s druge strane, odlikuje izveštačenost, bizarne boje, nelogično shvatanje prostora i nemir koji se probija kroz površni naturalizam. Anketirani su taj senzibilitet prepoznali kao ultimativnu definiciju umetnosti danas. Eksplicitan primer je rad Džefa Kunsa, koji je doveo pop-estetiku do ekstrema, asimilirajući najbanalniji komercijalizam (balon zeke, vitrine sa usisivačima, akvarijumi sa košarkaškim loptama) i doveo maksimu "Umetnost je život" do totalnog apsurda.

Izvor: Glas Javnosti