Nesto malo slika...

dobro znam da možem da nađem na guglu ali ipak je bolje ako ti kažeš (nekako domačije mi je) šta je bila ona....

Cuveni nemacki pilot izmedju dva rata. oborila je vise svetskih rekorda. Tajanstveno je nestla u jednom letu. Skoro su uspeli da priblizno nadju moguce mesto pada njenog aviona.

Nije ona nimalo anonimus. Poznata je kolko i Lindberg ili Roul Amudsen... i u to vreme je bila poznatija nego sto je danas Eminem ili Metalika 

Amelija Erhart , Rodjena je 24.07.1898.god i zivela je u pionirsko doba avijacije .
Pustolovnog duha , sklona takmicenju , posvetila se letenju .
Za vreme WWI ona je bila vojna bolnicarka , a nekoliko godina bila je socijalni radnik u Bostonu .

Amelija je postala poznata sirom Sveta kada je , juna 1928.god postala prva zena koja je preletela Atlanski okean .
Dodeljena joj je pocasna titula "Komandant leta" iako je ustvari pilotirao Vilmer Stulc .
Letenje je izvrseno hidroavionom Foker F VII/3M , a Stulca i Ameliju pratio je i mehanicar Luis Gordon .
Avion je imao tri motora Raid-Vajervild od po 300 KS sa po devet cilindara u zvezdi na vazdusno hladjenje , kojima je postizao brzinu od 179 km/h . Foker je svoj let preko Atlantika zapoceo 17.06.1928.god a sleteo je nakon 20 h i 40 min blizu Svensa . Iako Amelija nije zelela da propusti priliku da preleti okean , ipak nije htela da je javnost zbog toga slavi i hvali . U telegramu naslovljenom na predsednika SAD Kulidza , ona je posteno iznela cinjenice :
"Uspeh je u potpunosti zasluga gospodina Stulca koji je kod Valentije samo za milju skrenuo sa pravca , iako je slepo leteo medju oblacima 2246 milja , prosecnom brzinom od 113 milja na cas ."
Ovako stecena slava i nadimak "Ledi Lindi" , kojim su je uporedjivali sa Carlsom Lindbergom , tako su je pogodili da je po svaku cenu zelela da preleti Atlanski okean kao pilot .
Naucila je da pilotira bez znanja svojih roditelja , i krisom je obavila , tokom sledece cetiri godine , preko 1000 casova leta , a izucavala je i letenje po instrumentima i navigaciju .
April 1932 ona je bila spremna da pokusa da izvede taj let jednokrilnim avionom Lokid Vega koji je kupila 1929.god.
To je bio jedan od najbrzih aviona onog vremena . Vega je pripremljen za atlanski poduhvat u hangaru na aerodromu Teterboro u Nju Dzersiju .
Stari motor je zamenjen novim Prat-Vitni Vasp od 420 kojskih snaga . Opremljen je dopunskim rezervoarima montiranim ispod krila i u unutrasnjosti male kabine cime je dolet povecan na oko 5150 km.
Amelija Erhart je poletela 20.maja 1932.god sa aerodroma Harbor Grejs na NJufaundlendu . Nedaleko od obale vec je naisla na sloj guste magle i jaku kisu . Kako se vreme naglo pogorsalo , Amelija je shvatila da avion moze da joj se zaledi , a i komande je nisu slusale , pa se spustila nize . Tako se nasla iznad samih zapenusanih talasa koji su iskakali pred nju u gustoj magli . Zato se popela na vecu visinu i ispravila avion u tom bezbednijem polozaju . Probijajuci se kroz debele slojeve oblaka , Amelija se pouzdavala u svoj ziro-kompas koji je sravnjivala svakih 15 minuta . Avion se dobro ponasao , osim kada se u jednom trenutku pojavio plamen u prigusivacima izduvne cevi . Kada je osvanuo 21.maj izduvna cev se tako tresla da je mogla svakog trenutka da otpane . Srecom , uskoro su se na horizontu pojavila Donegalska brda , ali obavijena u preteci olujni oblak . Da bi ih izbegla , Amelija je skrenula severnije , prateci zeleznicu ka Londonderiju . Uzalud se nadala da ce naici na neki aerodrom , a onda je sletela na jednu livadu , posle neprekidnog leta od 15 casova i 8 minuta .
Amelija Erhart je sada zaista postala prva zena koja je preletela Atllanski okean i stekla slavu tako kako je i zelela .
Uz slavu , stekla je i odlikovanje Avijaticarski krst za zasluge od americke vlade .

Medjutim , Amelija nije bila naviknuta da se odmara na lovorikama . Svega tri meseca nakon preleta Atlantika , ona je postala prva zena koja je neprekidno letela preko Amerike . Posla je 25.avgusta od Los Andjelesa do Njujorka gde je stigla za 19 casova i 5 minuta , a izmedju 7. i 8. jula 1933. oborila je sopstveni rekord stigavsi na istoj marsruti za 17 casova i 7 minuta .
Amelija je onda odlucila da izvrsi let koji su vec mnogi bezuspesno pokusavali da obave - let dug 3860 km preko Tihog okeana , od Havaja do Kalifornije .
Kupila je novi avion Lokid Vega - a stari je prodala Frenklinom institutu u Filadelfiji za 8.000 dolara .
Za vreme bozicnih praznika 1934.god ona je otisla u Honolulu i tamo cekala na povoljne vremenske uslove .
Vega je dobla jos 2270 litara dopunskog goriva i tako je avion , zajedno sa navigacionom i radio-opremom imao vise od tri tone .
Postavljalo se pitanje da li ce uopste moci da poleti sa piste duge 1800 metara koja je bila prekrivena blatom , ali u 16:30 casova , 11.januara 1935 , Amelija je uspela da poleti nakon dugotrajnog poskakivanja i klizanja aviona . Penjala se do visine od 1500 metara preletela Dajmond Hed , podigla se za jos 600 metara i usmerila se u pravcu severoistoka .
U poredjenju sa teskocama sa kojima se borila pri letu preko Atlanskog okeana let na relaciji Havaji - Kalifornija protekao je mirno . Amelija je zvala Havaje svakih pola sata i motrila na brodove duz svoje marsrute . Posade tih brodova su upozorene da upale sva svoja svetla , kada cuju vegin motor . Avion je do ponoci prevalio vec 1450 km i ubrzo nakon svitanja 12.januara , Amelija je proverila svoju poziciju :
preletla je putnicki brod Prezident Pirs koji je plovio na svojoj redovnoj marsruti iz Honolulua za San Francisko . Njen navigacijski proracun je bio potpuno tacan . Posle dobrih osam casova , oko podne , vega je stigla nad zaliv San Franciska i plannina na zapadnoj americkoj obali . Uskoro je sletela na aerodrom blizu Ouklenda . U vazduhu je provela 18 casova i 16 minuta . Buio je to Amelijin najduzi let .

Jos dvaput u toku 1935. god Amelija je vegom obavila pionirske letove . Aprila je prva letea iz Los Andjelesa do grada Meksika . Let je trajao nesto duze od 13 casova i 30 minuta .
Osmog maja ona je pak izvrsila prvi samostalni let od Meksika do Njuarka u Nju Dzersiju , za 14 casova i 19 minuta .
Oba leta su se zavrsila sa u ono vreme vec uobicajenim slavljima i tak je 1936 Amelija osvojila Harmonov trofej , visoko priznanje Medjunarodne lige avijaticara - delila ga je sa u ono vreme isto tako poznatom avijaticarkom Dzin Baten .
Tokom leta preko Meksickog zaliva ka Nju Dzersiju , Amelija je pocela da razmislja o vecem dvomotornom avionu . Razmatrala je i mogucnost da krene u najambiciozniji pionirski let - let oko sveta po ekvatoru .
Amelija je bila svesna toga da ne krci samo puteve za vazduhoplovstvo vec i za mesto zene u njemu , za pravo zene da leti i upravlja najnovijim avionima sa najmodernijom opremom . To su tada bile karakteristike aviona Lokid 10E elektra sa dva motora Vasp od po 420 KS koji je leteo prosecnom brzinom od 326 km/h . Ovaj avion sa deset sedista , bio je najmoderniji civilni avion onog vremena a 1937 uvela ga je u saobracaj i jugoslovenska kompanija Aeroput .

Put oko sveta :

Za planirani Amelijin let , elektra , nabavljena u tu svrhu opremljena je sa dvanaest dopunskih rezervoara za gorivo po tri u svakom krilu i jos sest u kabini , snabdevena sistemom za unakrsno praznjenje preko prikljucka za upravljanje na podu pilotske kabine . Tako je elektra nosila dodatnih 5450 litara goriva , povecavajuci svoj dolet na 7200 km .
Zahvaljujuci koriscenju automatskog pilota na njenom letu oko sveta Amelija je nameravala da na tom putu od 43000 km u svojoj "Letecoj laboratoriji" ispita uticaj umora na ljudski metabolizam . Tokom takvog putovanja pilot se umori i od stalnog kontrolisanja mnostva instrumenata - u elektri ih je bilo vise od sto . Ovaj poslednji i najopasniji Amelijin let zapoceo je , u stvari dva puta . Elektra , teska pet tona , sa Amelijom i jos dva clana posade , poletela je iz Oklenda 17.marta 1937. da bi uspesno sletela na aerodorm blizu Honolulua . Medjutim , tri dana kasnije , kada je pripremano poletanje na drugu etapu do ostrva Houlend , polomila se desna noga stajnog trapa . Desni kraj krila se vukao po terenu da su sevale varnice i ozbiljno se ostetio , tako da su bile potrebne obimne popravke .
Proslo je deset nedelja pre nego sto je Amelija bila u stanju da ponovo krene . Ovoga puta sa njom je krenuo jedino navigator Fred Nunan .
Elektra je poetea iz Majamija u 05:56 casova 1.juna , nastavljajuci preko Karipskog mora do Portorika . Bez problema su sleteli u San Huan , a iduceg dana nastavili prema Holandskoj Gijani . Odatle su produzili oko zemaljske lopte do Brazila , zatim preko juznog Atlantika do Dakara i dalje preko Kartuma , Karacija , Kalkute , Bangkoka , Singapura i Jave do Australije . Stampa je ceo let pomno pratila do etape od Darvina do Leja na Novoj Gvineji preleteli su duzinu od 45.000 km , za vreme od cetrdeset dana . Glavne probleme im je stvaralo vreme , pre svega u Idiji i Burmi , gde je elektra stigla u vreme monsunskih kisa .

Kada su sleteli na aerodrom u Leju , 30.juna 1937. Nunan nije mogao da podesi hronometre jer je elektrina radio stanica od 500 vati slabo funkcionisala . Problem je bio dosta ozbiljan pa cak i opasan , jer greska od jedne minute na hronometru izaziva gresku od sest kilometara odstupanja sa kursa . Kako su nameravai da slete na ostrvo Houlend , maloj tacki usred Tihog okeana , udaljenoj citavih 4113 km , Nunana je cekao izuzetno tezak navigacijski zadatak , cak i u najoptimalnijim uslovima sa najispravnijom opremom . I pored svega toga , Amelija nije htela da se vrati u Australiju radi popravke radio-stanice . Niko ne zna sta se tacno dogodilo , tek elektra nikada nije stigla na ostrvo Houlend .
Poleteli su sa aerodroma u Leju 02.jula u 10:30 casova , sa gorivom za let od 6400 km a radio-stanica na Novoj Gvineji je u 17:20 casova uhvatila poruku da su preleteli vec 1230 km . Nakon toga veza je jako oslabila , isprekidana velikim smetnjama . Vreme je bilo oblacno i Amelija je javila da je potrosnja goriva visoka i da se bore protiv ceonog vetra Amelijina poslenja poruka uhvacena je na ostrvu Houlend na brodu obalne straze Itaska . Ona je javila da su na 320 km od ostrva , ali veza je bila izuzetno slaba . U to vreme im je sigurno vec nedostajalo gorivo , i kako nakon vise casova nije bilo traga od avijaticara , americka ratna mornarica je krenula u potragu . Potraga je bila temeljita , ali uzaludna . Sa nosaca aviona Leksington poletelo je sezdeset aviona u detaljno pretrazivanje 390.000 kvadratnih kilometara okena .
Nakon sesnaest dana intenzivnog traganja nisu nista pronasli . Prosirile su se price da su Amelija i Nunan kasnije , 1938. vidjeni na japanskom ostrvu i da su pogubljeni kao spijuni .
Medjutim , ovo nikada nije potvrdjeno i nestanak elektre je i dandanas obavijen tajnom .


izvor: tekst nije moj vec je preuzet sa nekog od sajtova

DuleB- jel si jedan od onih koje treba da "prevaspitavam" ovde? Tema je Amelija Erhart. Ako nemas sta da kazes onda nemoj nista da pises.

Vudpiker- ti si postao genijalna podrska za sve teme ovde! Odlican tekst! Hvala 

@Pilot predpostavljam da si se zezao da je Amelia Nemica al ajde da kazemo da je rodjena Atchison, Kansas.USA
Ne bih preterano sirio pricu ali evo pravog sajta za postovaoce njenog dela http://www.ameliaearhart.com/
Inace skoro je bila emisija na History chanellu posvecena upravo njoj i 70 god od njenog nazalost poslednjeg leta.

Pilot svaka cast za temu zaista sam prijatno iznenadjen jer ovaj pionir avijacije svakako zasluzuje da bude u ovom delu foruma.

Samo bih prilozio listu njenih dostignuca


-January 3, 1921 - Began flying lessons with Neta Snook
-July 1921 - Bought first plane, Kinner Airster (Canary)
-October 22, 1922 - Broke women's altitude record when she rose to 14,000 feet                                                                 
-June 17-18, 1928 - First woman to fly across the Atlantic; 20hrs 40min (Fokker F7, Friendship)
-Summer 1928 - Bought an Avro Avian, a small English plane famous because Lady Mary Heath, Britain's foremost woman pilot had flown it solo from Capetown, South Africa to London
-Fall 1928 - Published book 20 Hours 40 Minutes, toured and lectured; became aviation editor of Cosmopolitan magazine
-August 1929 - Placed third in the First Women's Air Derby, aka the Powder Puff Derby; upgraded from her Avian to a Lockheed Vega
-Fall 1929- Elected as an official for National Aeronautic Association and encouraged the Federation Aeronautique Internationale (FAI) to establish separate world altitude, speed and endurance records for women
-June 25, 1930 - Set women's speed record for 100 kilometers with no load, and with a load of 500 kilograms
-July 5, 1930 - Set speed record for of 181.18mph over a 3K course
-September 1930 - Helped to organize and became vice president of public relations for new airline, New York, Philadelphia and Washington Airways
-April 8, 1931 - Set woman's autogiro altitude record with 18,415 feet (in a Pitcairn autogiro)
-May 20-21, 1932 - First woman to fly solo across the Atlantic; 14 hrs 56 min (it was also the 5th anniversary of Lindberg's Atlantic flight; awarded National Geographic Society's gold medal from President Herbert Hoover; Congress awarded her the Distinguished Flying Cross; wrote For The Fun of It about her journey
-August 24-25, 1932 - First woman to fly solo nonstop coast to coast; set women's nonstop transcontinental speed record, flying 2,447.8 miles in 19hrs 5min
-Fall 1932 - Elected president of the Ninety Nines, a new women's aviation club which she helped to form
-July 7-8, 1933 - Broke her previous transcontinental speed record by making the same flight in 17hrs 7min
-January 11, 1935 - First person to solo the 2,408-mile distance across the Pacific between Honolulu and Oakland, California; also first flight where a civilian aircraft carried a two-way radio
-April l9 - 20, 1935 - First person to fly solo from Los Angeles to Mexico City; 13hrs 23min
-May 8, 1935 - First person to fly solo nonstop from Mexico City to Newark; 14hrs 19min
-June 1, 1937 - Began flight around the world June 1937; first person to fly from the Red Sea to India

Jeste lupio sam... kad radis vise stvari odjednom... hvala na ispravci 

KRALJICA NEBA

Amelija Erhart, prva žena avijatičar na svetu, postavila je mnoge rekorde i upisala visoke standarde, koji i danas "muče" njene kolege pilote

Brže od svih feminističkih pokreta zajedno, Amelija Erhart ubedila je ženski rod da uspesi nemaju polni predznak! Na muškom terenu, u avijaciji, obarala je svetske rekorde i visokim standardima stavila "na muke" buduće generacije i muških i ženskih pilota. Nezaustavljiva želja za letenjem jednu od prvih žena pionira ipak je prerano odnela u večnost...

Prvi let

Amelija Erhart rođena je 24. jula 1897. godine u Kanzasu. Ubrzo po njenom rođenju roditelji su se razveli, a mala Amelija sa sestrom detinjstvo provodi kod bake i deke. Razočarana supruga Ejmi zauvek napušta muža 1914. godine i sa devojčicama se seli u Čikago. Kao dvadesetogodišnja studentkinja medicine Amelija je iskusila strahote Prvog svetskog rata lečeći ranjenike u Kanadi. Potresno iskustvo u vojnoj bolnici ubrzalo je odrastanje hrabre devojke.

Kurs letenja

Amelija Erhart veoma je brzo osvojila status zvezde. Kraljici neba, kako su je mediji prozvali, popularnost je donela novac neophodan za avanture u vazduhu. Napisala je knjigu, držala predavanja i kurs letenja ženama i potpisala kolekciju modne linije za "aktivne dame". Promovisala je komercijalne avio letove i zajedno sa kolegom Čarlsom Lindbergom potrošila mnogo novca i vremena na osnivanje Transkontinentalnog vazdušnog transporta (kasnije TWA).

- Tek tamo sam shvatila šta nosi rat. Umesto novih uniformi i ordenja, jedino što sam videla jeste stradanje i očaj vojnika bez ruku ili nogu, paralizovanih i slepih ljudi - ispovedila se kasnije Amelija.

Njen životni put je već bio trasiran humanim pozivima bolničarke i socijalnog radnika kada je otkrila svoju najveću životnu strast - letenje. Panoramsko razgledanje Los Anđelesa iz aviona sa otvorenim kokpitom ostavilo je Ameliju bez daha! Ljubav prema avijaciji izbrisala je sve njene dotadašnje planove i želje.

Bez imalo oklevanja latila se posla telefonistkinje, a zatim i vozača kamiona, samo da bi zaradila dovoljno novca za časove letenja. Ušteđevina od hiljadu dolara obezbedila je mladoj avanturistkinji kartu za šetnju po oblacima. U blizini kalifornijskog Long biča pilotiranju ju je učila instruktorka Anita Snuk. Da nije u pitanju prolazni hobi, Amelija je dokazala kupovinom prvog aviona jula 1920. godine. Letelicu jarko žute boje nazvala je "Kanarinac"!

Šest godina kasnije usledio je poziv koji će zauvek izmeniti Amelijin život. Na inicijativu njujorškog izdavača Džordža Putnama, kapetan Hil Rajli pozvao je Ameliju da se pridruži letu preko Atlantskog okeana 1928. godine. Ali, kao putnica. Vilmer Šulc i Luis Gordon su upravljali avionom, ali Amelija je ušla u istoriju kao prva žena koja je preletela Atlantik. S obzirom na to da nije imala iskustva sa instrumentima za letenje, njena uloga u avionu sa tri motora nazvanim "Prijateljstvo" ovog puta bila je isključivo posmatračka.

Ovaj podatak nije bio od velikog značaja na zemlji. Oduševljena publika i mediji su od Amelije Erhart još tokom leta napravili planetarnu zvezdu. Posle neizvesnog putovanja kroz gustu maglu, "prijateljska" trojka sa trunkom preostalog goriva uspela je da se prizemlji u severnom Velsu, umesto, kako je planirano, u Irskoj.

- Bila sam putnik na ovom letu, samo putnik... Za ceo let zaslužni su Vilmer Šulc i Slim Gordon. Svako priznanje zaslužuju isključivo oni... Mislim da ženama ne nedostaje izdržljivost za solo let preko Atlantika. Samo je pitanje trenutka kada će naučiti umetnost letenja samo na osnovu instrumenata, veštinu kojom je do danas ovladala samo nekolicina muškaraca pilota - objasnila je Amelija.

Oduševila predsednika

Iako je smatrala da ne zaslužuje pažnju kojom su je mediji nesebično zasipali, čvrsto je odlučila da će ovaj podvig ponoviti u pilotskoj uniformi. U međuvremenu, sa obe strane Atlantika - širom Velike Britanije i SAD - držala je predavanja i govore. Njeni nastupi su brižljivo "pokrivani" novinskim člancima pod dirigentskom palicom Džordža Putnama. Potrudio se da Amelijin lik ne izbledi iz sećanja mnogobrojnih fanova širom sveta. Putnamu nije, međutim, na umu bio samo poslovni uspeh svoje zaštitnice. Oslobođen bračnih obaveza prema supruzi Doroti 1929. godine Putnam je više puta zaprosio Ameliju. Da je odvede na ludi kamen pošlo mu je za rukom tek dve godine kasnije.

- Zanimala me avijacija, kao i njega. Oboje volimo prirodu... Počeli smo da se oslanjamo jedno na drugo, ali bilo je to isključivo prijateljski, ili sam ja bar mislila da je tako. Možda nisam sebi htela da priznam da sam zaljubljena - pričala je Amelija o počecima romantične veze sa Putnamom.

Njihov brak je bio krajnje nekonvencionalan za tadašnje vreme. Amelija je verovala da partneri dele podjednaku odgovornost i zadržala svoje prezime. U otvorenom braku nije bilo prostora za muško-žensku podelu uloga. Zvanje supruge nije je omelo u dokazivanju na tipično muškom terenu - u letenju. Uz podršku muža i oduševljene javnosti počela je da obara rekorde "nebu pod oblacima". Postavila je novi svetski rekord u visini letenja, uzdignuvši se pet i po kilometara iznad zemljine površine. U maju 1932. godine ostvarila je želju koja joj je već duže vreme zaokupljala misli - da kao pilot preleti Atlantik! Od Lindbergovog pionirskog osvajanja okeana avionom pet godina ranije, bila je prva osoba koja se upustila u istovetnu avanturu. Uzletela je iz Njufaundlenda praćena usklicima i pozdravima brojnih navijača. Pošto nije pila čaj i kafu, na dugom putovanju održavala se budnom udišući mirišljave soli. Termos supe i sok od paradajza bili su joj jedini "prijatelji" na transatlantskom putešestviju. Skrenuvši sa zacrtanog kursa Amelija se prizemljila posle 14 sati i 56 minuta na jedno polje u severnoj Irskoj. Dok je izlazila iz aviona, prišao joj je jedan meštanin. Upitala ga je:

- Gde se nalazim?

Čovek je odgovorio:

- U Galagerovoj ravnici. Dolazite izdaleka?

- Iz Amerike - odgovorila je "prva dama" neba začuđenom prolazniku.

Mlada avijatičarka imala je mnogo razloga za slavlje posle ovog putovanja jer joj je pošlo za rukom da obori nekoliko svetskih rekorda. Ne samo da je bila prva dama koja je sama preletela Atlantik, već je postavila novi rekord u dužini letenja među ženama, a u preletu Atlantika bila je brža od slavnog prethodnika! Džordž joj se pridružio u Londonu, i posle nekoliko nedelja turneje po Engleskoj srećni par je stigao u Njujork na paradu koja je priređena u njenu čast. Predsednik Huver uručio joj je Specijalnu zlatnu medalju Nacionalnog geografskog društva, a usledila su i mnoga druga priznanja i počasti. Recimo samo da se u Amelijinom džepu našlo nekoliko ključeva od kapija gradova u kojima je proglašena počasnom građankom. Nagradu Žene godine primila je u ime "svih žena". Međutim, ironiji naklonjena francuska štampa članak o Amelijinim dostignućima završila je pitanjem - "Da li ume da umesi kolač"? Dovitljiva heroina je odgovorila:

- Primam ovu nagradu u ime svih žena koje mese kolače i onih drugih koje se bave stvarima koje su podjednako važne, ako ne i važnije od letenja. Na kraju, primam je u ime svih žena koje se danas bave letenjem. - ovim rečima se zahvalila Amelija.

Zaostavština

Među Amelijinom zaostavštinom, koja je nedavno izložena u Perduovoj galeriji, našla se rukom ispisana poruka koju je Erhartova poslala pred fatalni let. Sačuvano je pismo u kome joj se Elenor Ruzvelt poverava da je dobila dozvolu za letenje, ali joj predsednik ne dozvoljava da leti! Među pismima mnogobrojnih fanova našla se poruka jedne domaćice sa farme i molba za autogram koji je poslao jedan dečak. Da je u to vreme još uvek bilo teško diviti se mladoj avijatičarki i odvojiti se od strogih patrijarhalnih načela, svedoči pismo jednog poštovalaca koji veliča njene letačke sposobnosti, ali joj oštro zamera što nije postala majka.

U jesen 1934. godine Amelija je najavila mužu Džordžu da je njen sledeći podvig transpacifički let od Havaja do Kalifornije. Na desetine pilota izgubilo je do tada život u pokušaju da pređe ovu rutu. Amelijin let ostao je upamćen kao prvi u kome je civilni avion bio opremljen dvosmernom radio vezom. Ne samo što je uspela da stigne do cilja, Amelija je postavila novi rekord, kao prva osoba koja je letela sama sa Havaja u unutrašnjost kopna. U Kaliforniji ju je dočekalo na hiljade razdraganih obožavalaca. Među brojnim čestitkama iz celog sveta našlo se i pismo predsednika Ruzvelta:

- Opet si uspela i pokazala da je avijacija nauka koja nije rezervisana isključivo za muškarce - zadivljen je bio Amelijinim uspesima američki predsednik.

Predsednikova supruga, Eleonor Ruzvelt, imala je priliku da se lično uveri u kvalitete neustrašive avijatičarke pridruživši joj se na jednom letu! Iste godine, Amelija je postavila rekord u brzini leta od Los Anđelesa do Meksiko Sitija i od Meksiko Sitija do Njujorka.

Kobni let oko planete

Malo ko se posle ovih uspeha iznenadio Amelijinim planovima da obleti Zemljinu kuglu. Ako je do tada istrajala u volji da ženu oslobodi tradicionalne uloge, sada je odlučila da čitavom čovečanstvu otvori nove vidike. Avion "Loked Elektra 10A" izabran je za naporno putovanje oko planete. Za asistenta je izabrala Frederika Nunana, bivšeg navigatora koji je poznavao pacifičku oblast kao svoj džep. U prvoj turi trebalo je da sa Holandskih ostrva krenu put Havaja 17. marta 1935. godine. Nažalost, pre nego što se "Elektra" odlepila od zemlje Amelijino putovanje je završeno! U udesu na samoj pisti avion je veoma oštećen. Ni Amelija ni njen kolega na svu sreću nisu stradali. Ovaj zloslutni start nije obeshrabrio mladu avijatičarku. Posle popravke aviona 1. juna 1937. godine Amelija je sa kopilotom Fredom Nunanom ponovo krenula na put oko sveta. Nakon nekoliko sletanja u Južnoj Americi, Africi, Indiji, severoistočnoj Aziji stigli su do Lia u Novoj Gvineji 29. juna. Prešli su 22.000 kilometara, a preostalo im je još 7.000. Amelija je postala internacionalni heroj, a svet je slavio njenu nesvakidašnju hrabrost i rešenost. Međutim, ubrzo pošto su poleteli iz Nove Gvineje sreća joj je okrenula leđa.

Pre nego što se "Elektri" izgubio svaki trag iznad Pacifičkog okeana, Amelija je radio-vezom poslala dve uznemirujuće poruke da je van kursa i da nema dovoljno goriva da se domogne krajnjeg cilja - Oklandskih ostrva! Predsednik Ruzvelt poslao je devet vojnih brodova i 66 aviona da pretraže teren. Istraga nije dala nikakav rezultat i Amelija je proglašena mrtvom 5. jula 1937. godine. Izostanak materijalnih dokaza o uzroku nesreće išao je na ruku mnogobrojnim teorijama koje su se plele oko tragičnog nestanka najslavnije avijatičarke svih vremena. Neki su tvrdili da se avion srušio u neposrednoj blizini ostrva, drugi da su "Elektru" oborili Japanci, a bilo je i spekulacija da su avion sa posadom oteli vanzemaljci! Od ove teorije, ipak, neverovatnije zvuči ideja da je Amelija završila kao zarobljenik Japanaca, a zatim se tajno vratila u SAD gde je kao domaćica u njujorškom predgrađu doživela duboku starost! Danas, Amelija Erhart ostaje upamćena kao simbol samosvesne žene koja je nadahnula milione dama da se bore za ostvarenje svojih snova.

ANA DRAGOVIĆ
Press

Dobar tekst