Pa, ovako... kao neko ko je u vezi na daljinu iako je rekao da nikada vise u zivotu nece biti u vezi na daljinu... mogu da ti kazem da se mi svim silama trudimo da ne budemo razdvojeni...
Super je i romanticno to pisati jedno drugom pisma preko pola sveta, ali... tu nastaje puno, puno nesporazuma i haosa kao posledica prostog nedostajanja...
Ja, eto... nikada ne bih mogla da budem u vezi za koju znam da ce jos tri godine biti na daljinu... Za mene bi to nedostajanje ubilo svaku drugu emociju... to mi dodje kao lomljenje srca na kasicicu...

Jeste,kako ti mislis da je najbolje,ali nikako nemoj odustati...Kajao bi se celog zivota,a nece te ona varati za to se ne brini,pre muskarci varaju zene nego zene muskarce...

Slushaj, razumem ja tu pochetnu ambicioznost, ali poshto spominjesh (ne)realnost, valja stvari realno i sagledati.

Cucete se u pochetku, shto iz osecaja krivice zbog minulule svadje, shto zbog te pochetne ambicioznosti.
Onda cete da predjete na poruke a to nije nimalo kao glas (makar i preko telefona), a ako josh kazesh da ce moci da to budu svega par poruka, onda je pitanje ko ce kako i kada pogoditi ono drugo odredjenom porukom.
Ti ces normalno nastaviti zivot ovde, ona tamo, uzdacete se u to da ste jedno drugom sve, ali cete se vremenom zapitati da li je i ono drugo jako/slabo koliko i vi sami.

Javice se ljubomora, vidjanje od jednom godishnje bice samo plamichak koji ce da raspali onu pravu zelju za nekim, jer ce vas samo podsecati koliko je zapravo drugacije kada ste zajedno.
Dovoljno je da jedan susret uzivo ne ispadne kako valja, i imash godinu dana da preispitujesh sebe da li vredi nastavljati sa svim tim.

Ukoliko uspe - postoji verovatnoca da tek tada nabasate na prave probleme koji imaju "normalni" parovi u vezi, i da se tek tada prelamate kao svi parovi na pochetku veze, bez obzira shto ste ulozili toliki trogodisnji trud.
Ukoliko ne uspe - kajaces se i prebacivaces sebi svo propusteno vreme koje si "bacio" na nju.

Mozda je najbolje da popricate, vidite, mozda je bolje i da svako produzi sa svojim zivotom, ali da se nakon njenih studija nadjete, i ukoliko oboje budete slobodni, poprichate o tome koja je verovatnoca da nastavite tamo gde ste nekada stali.

Znam da zvuchim pesimistichki, izvini zbog toga, ali to je neka moja realnost iz mog razmisljanja...

Uvek postoji i onaj happy end scenario... s tim shto preporucujem da verujesh u njega, a ne da zivis u njemu, jer ukoliko se izjalovi, to ce onda mnogo tesko psihichki da ti padne...

Au Dzobi.. deluje iskusno sve ovo.. Molim te mogu li da te pitam nesto za savet? Ali na indexu pls.

Uglavnom sam sa devojkom 15 meseci, i bilo je extra, sve do NG, i tu smo se nesto posvadjali,e sad nije to toliko strasno,nego sto je sad daleko,mnogo daleko,dok ne zavrsi skolovanje,znaci jos 3 godine. E sad moj pitanje je,dali veza uopste moze da funkcionise tako, par poruka mesecno,mozda jednom godisnje vidjanje i tako tri godine? Ona kaze da ce sve biti ok, ali meni sve to deluje nerealno. Ne bih pitao da mi nije bitno,a mozda neko ima slicno iskustvo. Hvala unapred.