Altruizam je naklonost i ponašanje kojem je cilj pomoganje drugom u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih.
To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao “nesebično” jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa.
Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtijevaju određeno žrtvovanje ili odricanje.
Stoga bi, prema ovome određenju, altruističko ponašanje bilo jedna posebna vrsta prosocijalnog ponašanja.


Zanimanja poput psihologa, medicinara, vatrogasaca i dr. trebala bi u svojoj osnovi imati altruizam. No, imaju li?
Je li altruizam samo moralni ideal?
Može li čovek raditi u korist drugoga, ne očekivati ništa zauzvrat i ipak ne osećati neku vrstu zadovoljstva što je baš on pomogao?
Je li upravo to zadovoljstvo i, možda ponos, zamena za tuđe "hvala"?

Možemo li se oteti tome da jednog dana ipak očekujemo uslugu (možda sasvim drugog karaktera, nematerijalnu) iako je možda ne zatražimo?

Je li altruizam uopste svojstven ljudskoj prirodi?

Altruizam nije u  ljudskoj prirodi, ali ipak chinimo takva dela, manja ili veca.

ne vredi pomagati ako za to nisi emotivno sposoban
iz mog iskustva ponekad pomazem ne da bih se osecao bolje vec da se ne bih osecao lose sto nisam pomogao
najbolje je prepustiti se podsvesti da nas vodi
jer neko nas moze zamoliti za uslugu koja ce nekome trecem naskoditi, a mi ko naivcine cemo pomoci u tome

Onaj ko nije srecan, nema pravo pomagati drugima. Demosten
mozda ne sasvim bukvalno, al poucno da

Apsolutno ne.

Ovih dana sam se, sticajem okolnosti, naslušala raznih priča. Jedna od njih je da je čoveku pozlilo zbog visokog pritiska, i da je pao i udario glavom o bankinu. I dok je tako ležao u lokvi krvi, njegovi sugrađani (malo mesto je u pitanju, svi se poznaju međusobno) i komšije su prolazile pored njega, okrećući glavu i govoreći da neće da mu pomognu jer je pijan (a čovek nikada nije pio). Tek nakon što je naišla žena (koja mi je i pričala ovu priču), tek su počela dobacivanja, u maniru - šta mu pomažeš, zar ne vidiš da je pijan. Ona je zaustavila kola Hitne pomoći, koja su bila iz susednog mesta, i nisu hteli da mu pomognu, jer kažu da on nije u njihovoj nadležnosti. Tek nakon što se pošteno izdrala na njih, gospoda su se udstojila da sirotog, krvavog čoveka stave u kola i odvedu u bolnicu.

Nakon nekoliko dana, žena pomenutog čoveka je došla u kuću kod žene koja mu je pomogla, i zahvalila joj se što je spasila život njenom mužu, te da su mu bukvalno minuti spasili život. Dok je on ležao u lokvi krvi, a komšije sve to podrugljivo gledale.

Toliko o altruizmu.

Takodje - ja kad pomognem nekome vise to radim da se ne bih osecala kao govno jer sam mogla ,a nisam pomogla .Ljudi su po prirodi nezahvalni i to sam se uverila vise puta ali i dalje pomognem kad god mogu i trudim se da ne ocekujem nista zauzvrat . Ali ne mogu reci da me ne pogodi kad cujem - Ma sta je ona meni pomogla ,pa to je nista koliko je mogla ! Tada dobijes osecaj iskoristenosti ,sto je opet jako lose stanje i kazes sebi da ti tako i treba kad si glupan ...ali opet znas da ce sve biti isto i da ces ponovo uciniti kad god mozes ...
Ono sto je zajebano je kad je covek preterano na usluzi drugima i dodje vreme da ima svoju brigu i svoju porodicu i tada krenu problemi prioriteta .




Kako mislis nema pravo ?

zato  treba samo intuitivno delovati, al ja se bojim prepustiti se podsvesti i uvek nadrljam

 to drugo je od demostena, cuvenog grckog govornika, al ni ja se ne slazem s time bukvalno, smatram da ima pouke, pomozi najpre sebi, pa tek onda drugima
hm, ne jednom sam ulovio sebe kako me posle pomaganja drugih i njihove hvale, umesto lepog osecaja obuzima stid i nelagodnost, jer sam onako nesrecan u centru paznje a to me razotkriva i plasi

Slazem se ali ima ljudi koji misle da je pomoci sebi nesto ruzno i sebicno i nikako ne mogu da predju tu granicu i krenu da sebi pomazu .Mozda je u tom slucaju najbolje da budes od koristi drugima i samim tim ces i biti zadovljan sobom 



To je zato sto si pretarano skroman i ne osecas se dobro kad si u centru paznje .To je skromnost i to je u danasnje vreme vrlina ali treba paziti pa ne otici u krajnost .Ti verovatno znas da pohvalis druge kad urade nesto dobro ,tako isto pokusaj i sebe ...bez stida i nelagodnosti ..zamsili da si ti neka druga osoba .Zasto ti ne zasluzujes pohvale kao i drugi ljudi ? Pa niko nije Bog pa da mu ne treba pohvala drugog !Kako hvalis druge ljude -tako hvali i sebe i pocasti sebe necim lepim kad nesto valjano uradis 

Iako nije svojstven ljudima, kod mene altruizam itekako prisutan. Uvek, ama uvek sam tu da pomognem, nikad ne ocekujuci nista, i zato me uvek i zajebava ko god oce.

Jednostavno, ako mu treba pomoc, ja ne mogu a da ne pomognem. Nekako osecala bih se kao da sam izdala tog kome je pomoc bila potrebna, a samim tim i sebe. Zato se i skolujem da pomazem ljudima.

sve je to tacno kako kazes samo moj problem je drugacije prirode
ja se malo glupiram na forumu a zapravo sam isfrustriran do ludila
kontam da sam zato razumeo demostena
mozda nije trebalo da ovo pisem al da budem iskren sad
zaboravi

Nema zaboravljanja sad kad smo poceli 

A cime si izfrustriran ?