Александар Шапић (рођен 1. јуна 1978. у Београду) је српски ватерполиста. Многи га сматрају најбољим офанзивним играчем на свету.

Као саставни део репрезентације Југославије, Шапић је освојио златну медаљу на Светском првенству у Монтреалу 2005. На прошле две Олимпијске игре, освојио је сребрну медаљу у Атини 2004. и бронзану у Сиднеју 2000.
Постигао је и велике успехе на клупском нивоу. Након што је прошао све селекције у ВК Црвена звезда, Шапић је прешао у ВК Партизан децембра 1991, након што је затворен базен његовог претходног клуба на Новом Београду. У својој првој години у Партизану, Шапић је дебитовао у сениорској екипи против Јадрана из Херцег-Новог са само 13 година и са Партизаном осваја Куп Југославије.

Након годину и по дана у Партизану, као доказани играч се вратио се у Црвену звезду у сезони 1993/1994.

Наредних седам сезона Шапић је провео у ВК Бечеј, где је освојио шест првенстава Југославије и шест купова Југославије. Такође је предводио тим до наслова победника Купа европских шампиона, постигавши 5 голова против загребачке Младости. Такође је те године био најбољи стрелац Купа европских шампиона са 39 голова у сезони.

Због финансијских проблема који су касније довели и до гашења ВК Бечеј, Шапић је у лето 2001. прешао у италијанску лигу и провео три сезоне у Камољију.

На Европском првенству 2003. у Крању, Шапић је у финалу постигао победоносни го за Србију и Црну Гору против Хрватске. Такође је постигао највише голова на првенству.

У лето 2004. Шапић је прешао у Савону.

Шапић је био најбољи стрелац Купа европских шампиона 2000. и 2003, као и најбољи стрелац на Олимпијским играма 2000. са 18 голова.

Осим својих великих играчких способности, Шапић је познат и по свом темпераменту.

На Светском првенству 2003, он и Дејан Савић су кажњени од стране ФИНЕ због инцидента након полуфиналне утакмице са Италијом. Шапић је добио деветомесечну забрану играња, а Савић шестомосечну. Шапић је имао мању улогу локалног силеџије Гангуле у филму из 2004. “Кад порастем бићу кенгур”.

Крајем априла 2005, током реванша финала Купа ЛЕН против његовог бившег клуба Партизана, Шапић је дошао у сукоб са гостујућим навијачима, који су га прозивали и вређали током меча.Такође је предводио свој клуб у освајању првенства Италије те сезоне. 2005. Шапић се оженио удовицом убијеног бизнисмена Средоја Шљукића.

У сезони 2005/2006. Шапић је већ био један он пет најплаћенијих играча у овом спорту када му је крајем сезоне руски ватерполо клуб Штурм понудио 300.000 долара по сезони (огромна сума у условима ватерпола), што би га учинило најплаћенијим играчем на свету.

На крају сезоне 2005/06, моћна Савона у којој су поред Шапића играли и Тамаш Кашаш, Богдан Рат и Виктор Јеленић је стигла до фајнал-фора Купа шампиона који се одржавао у Дубровнику, али је изгубила 8:9 у узбудљивој полуфиналној утакмици од домаћина Југа.

24. маја 2006. је потписао уговор са Штурмом. Услови уговора нису објављени, али се верује да су највећи у историји ватерпола.

На крају сезоне 2005/06 Шапић је власник још једног значајног рекорда: од 1995. (11 узастопних сезона), Шапић је увек био најбољи стрелац у било ком тиму и лиги у којима је играо.

Са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу на Европском првенству 2006. у Београду.



Izvor: Wikipedia