Žene u jeziku

Nekim evropskim zemljama bile su potrebne decenije da bi zanimanja i titule počele da koriste u ženskom rodu, a sada takav pokušaj postoji u Srbiji. U Srbiji za sada postoje lekarke, direktorke i učiteljice, ali su manje popularni oblici sekretarka, psihologinja ili borkinja za ljudska prava. Većina oblika u ženskom rodu postoji u rečniku Matice srpske, ali nije odomaćena u svakodnevnom govoru, pa se građanima čini da se izrazi izmišljaju. Nacrt zakona o ravnopravnosti polova i rečnik ženskih oblika zanimanja trebalo bi da pomognu. U srpskom jeziku postoji od 200 do 300 oblika zanimanja u ženskom rodu, ali je opšteprihvaćeno nekoliko. Rečnik „Upotreba jezika na neseksistički način” trebalo bi da pomogne navikavanju da zanimanja koja obavljaju žene i u pisanom i u usmenom izražavanju imaju ženski oblik.

Autorka rečnika, profesorka Novosadskog univerziteta Svenka Savić smatra da približavanje Evropskoj uniji obavezuje na upotrebu politički korektnog govora: „Postavlja se pitanje da li je to u skladu sa srpskim jezikom, a odgovor je - naravno da jeste jer je kategorija roda utkana u sve nivoe jezika. Bilo bi nepravilno reći: ´Profesor je rekla´”, kaže ona.

Ipak, uprkos primeni brojnih reči u ženskom obliku, za mnoge postoje dileme: da li reč sudija treba da ostane i za muški i za ženski rod, da li je bolje reći filozofkinja ili filozofica, ako su već u upotrebi i doktorka i doktorica? Zbog čega neki oblici zvuče loše, na primer ako se umesto borca za ljudska prava upotrebljava borkinja.

„Naša je odluka da predložimo da se u ovoj prvoj fazi selekcije oblika ponude oba, pa da vidimo da li će se kasnije, kroz godinu, dve, pet ili deset, dogoditi neka vrsta specijalizacije oblika ili će neki postati nepotreban”, kaže Svenka Savić.

U medijima, koji dobrim delom utiču na govorni jezik, sada se češće primenjuju i za širu javnost neuobičajeni oblici, ali to nije opšteprihvaćeno.

Urednik u listu Politika Nikola Trkulja kaže: „Ne mislim da će jezička ili leksička ili kakva god ravnopravnost poboljšati položaj žena. Bitnije je da svaka kolegica na poslu ima bolji položaj, status, veću platu od činjenice da li će se oslovljavati sa novinarka, doktor, doktorka.”

Urednik nedeljnog izdanja Večernjih novosti Slaviša Stepanović izjavio je: „Baš danas imao sam jedan problem sa rubrikom koja se tiče upravo najave zakona o ravnopravnosti polova, gde je jedan od sagovornika vojvođanska sekretarka. Ona je baš insistirala da se u tekstu pored njenog imena i prezimena stavi sekretarka. Ja sam to prepravio u naziv generalni sekretar.”

Treba se utešiti činjenicom da su i izrazi ministarka, poslanica i zamenica najpre izazivali nedoumice, a sada su uglavnom prihvaćeni. Cilj celog procesa jeste ravnopravnost, ali do nje je dug put, koji je u Nemačkoj, Švedskoj ili Norveškoj trajao 30 godina. (B92)

Zar samo mom sluhu smetaju izrazi psiholoshkinja, socioloshkinja i slichni?