Ako ovo oružje padne u ruke terorista, svetu preti MASOVNO UNIŠTENJE

Ako ovo oružje padne u ruke terorista, svetu preti MASOVNO UNIŠTENJE Video

Atomskoj bombi bilo je potrebno 10 godina kako bi od naučnog projekta postala stvarnost. Sledeće oružje masovnog uništenja moglo bi biti kreirano puno brže.

Tokom panel diskusije koja se odigrala prošle nedelje u Vašingtonu, specijalni agent FBI-a govorio je o rizicima moćne nove genetske tehnologije - "prodornih gena", prenosi Quartz.

Tehnologija tzv. prodornih gena dopušta naučnicima da "ukradu" evoluciju i da prošire novi gen kroz određenu populaciju neverovatnom brzinom. Iako se ova tehnologija razvija s miroljubivim namenama, kao što je istrebljivanje komaraca kako bi se zaustavila malarija, može se koristiti i za zlo jer je jeftina i dovoljno jednostavna za usavršavanje.

Inspirisano prirodom

Prodorni geni postojali su u prirodi duže vreme. Uobičajeno organizam ima 50 posto šanse da nasledi bilo koji gen od svojih roditelja, ali određeni geni mogu povećati svoje šanse da budu nasleđeni. Geni to mogu da postignu umnožavajući se u roditeljevom genomu. Duže vreme niko nije znao kako da duplicira ovaj prirodni fenomen.

Tačno 2003. godine, profesor evolucione genetike u Londonu Ostin Burt predložio je metodu za kopiranje gena, ali tada nije postojao alat kojim bi se njegova metoda mogla sprovesti.

Međutim, 2012. godine su američki istraživači razvili takav visoko precizni alat za modificikovanje gena - CRISPR-Cas9, otvorivši time potpuno novo područje genetskih manipulacija. Do kraja 2014. godine istraživači u Harvardu razvili su prodorni gen u kvascu koji je bio nasleđen 99 posto puta, umesto 50. U aprilu su istraživači na kalifornijskom univerzitetu u San Diegu pokazali da prodorni geni mogu imati 97 postotnu nasledivost u vinskim mušicama, puno složenijem organizmu od kvasca.

Rizik od zloupotrebe

Genetsko modifikovanje uključuje zamenjivanje jednog gena drugim - kako bi se na primer komarcima dao gen za otpornost na malariju. Uobičajeno, komarac s tim genom ga ne prenese uvek svojim potomcima. Dobro programirani prodorni gen teoretski bi mogao preneti verziju gena otpornu na parazit svim potomcima, a taj bi gen kasnije mogao 'pregaziti' neotpornu verziju, osiguravajući da otpornost nikada neće nestati.

Međutim, prodorni geni bi se mogli koristiti i za izgradnju zastrašujućeg biološkog oružja. U teoriji, terorista ne bi morao napraviti velike količine smrtonosnog virusa i proširiti ga svetom. Umesto toga, mogao bi napraviti šačicu komaraca s genom za proizvodnju otrova pa ga putem prodornih gena proširiti populacijom.

Upravo se zbog ovakvih scenarija sada razgovara o regulaciji ovog polja. Američka nacionalna akademija za nauku, nakon sastanka u četvrtak koji je bio poslednji od šest do sada organizovanih, želi da proizvede izveštaj do sledećeg proleća. UN-ov kancelarija za biološko oružje takođe bliže sagledava implikacije ovog novog otkrića.

Profesor iz Pitsburga Ameš Adalja kaže da "regulacija neće pomoći" u borbi protiv terorista, ako deluju samostalno.

Ne tako brzo

Ostin Burt, koji je predložio metodu za izradu prodornih gena 2003. godine kaže za Quartz da pretnja prodornih gena nije tako velika, a i ne može nastupiti u tako kratkom roku kako se čini.

Prodorni geni funkcionišu samo u vrstama koje se reprodukuju seksualnim putem. Naučnici su postali jako dobri u genetskom modifikovanju mikroba, koji se koriste za izradu sintetičkih droga ili izradu strašnih bolesti. Međutim većina se mikroba reprodukuje aseksualno pa se putem prodornih gena ne mogu pretvoriti u brzo-razmnožavajuće "superbube".

Pokazalo se takođe da trenutni prodorni geni funkcionišu samo jednu generaciju. Tokom nekoliko generacija, prirodne mutacije mogle bi uništiti mehanizam za kopiranje. Uz to, samo nekoliko organizama poznajemo toliko dobro da bismo na njih mogli primeniti prodorne gene. Bioteroristima bi potencijalno trebalo puno vremena da adaptiraju principe koji funkcionišu na vinskim mušicama na komarce ili neko drugo živo biće.

Naučna zajednica bez obzira na to svejedno radi na projektima koji bi čovečanstvo zaštitilo od potencijalnih zlouoptreba prodornih gena. Naučnici su razvili dve vrste prodornih gena za uništavanje već implementiranih prodornih gena, kao i jedan za "razređivanje" nasleđivanja prodornog gena.

Preuzeto sa ...