Albanac predsednik Makedonije??? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Албанац председник Македоније?
Имер Селмани, бивши министар здравља, једини је кандидат за председника Македоније за којег би гласали и Албанци и Македонци

Од нашег дописника
Скопље – Кад је почетком прошлог месеца у Македонији „отворен конкурс” за председничке кандидате, уз дилему ко би на пролећним изборима заменио актуелног председника Бранка Црвенковског, постављено је и питање дали би то могао бити и један Албанац.

Оно је свакако произашло из планетарне дебате која је у везиса избором Барака Обаме за председника САД, а македонску дилему о могућности да шеф државе постане припадник најбројније етничке групације, дакле Албанац, одагнала је анкета Центра за истраживање и креирање политике из Скопља. Она је показала да чак 54,5 одсто анкетираних грађана Македоније не би имали ништа против да председник буде припадник било које националне мањине који испуњава „све потребне критеријуме”.

У потоњим јавним дебатама и политичари и аналитичари су резултате те анкете означили „зрелошћу демократије” у земљи која, иначе, још кубури са нарушеним међуетничким односима.

Ових дана, међу најозбиљније кандидате за шефа македонске државе увршћен је и Имер Селмани, доскорашњи министар здравља и лидер недавно основане Нове демократије. И ма колико било претенциозно, истина је да је управо Селмани „разлог” поменутог исхода анкете, јер су неалбанци и у претходним анкетама и дебатама њега издвајали као политичара какав је потребан Македонији.

Селмани се прочуо као градоначелник „незгодне” скопске општине Сарај, која је пре њега била прибежиште криминалним групама и епицентар нереда у време избора. Шефу његове тадашње партијеАрбену Џаферију није промакла политичка умешност наочитог доктора, па је овога најпре увео у уже руководсто Демократске партије Албанаца, а затим га промовисао за министра здравља у првој влади премијера Николе Груевског.

Селмани је као министар на првој конференцији за новинаре задобио симпатијемакедонске јавности. Маркантан и урођене скромности, министар здравља је ставом, елоквенцијом и искреношћу на јавним наступима освојио све добронамерне грађане, посебно Македонце, приморавши их да забораве да је Албанац.

Његовом имиџу мултинационалног политичара кумовали су његови сарадници, али и руководиоци здравствених установа јавним похвалама његовим захватима у расцепканом и корумпираном здравству.

Управо такав Селмани засенио је своје партијске шефове Џаферија и Мендуха Тачија тако и толико да га је овај потоњи ставио на листу за одстрел. Селмани је признао да није задовољан аутократским понашањем лидера Тачија и да ће уколико овај не коригује ту своју ману напустити партију.

Разлаз је уследио два месеци после таквој јавног признања министра Селманија, који се није, како се претпостављало, приклонио табору противничке ДУИ партије и Алију Ахметију већ је са истомишљеницима основао нову партију. Тиме је двоструко наштетио Тачију, пољуљао је његов ауторитет неприкосновеног наследника Арбена Џаферија и што је још важније преполовио је чланство њихове заједничке партије.

Све остало је след околности које су се тако наместиле да се Имер Селмани сада помиње као један од најозбиљнијих кандидата за председника Македоније.У изјави за овдашње медије искрено је признао да је затечен „кандидатуром”, да никада није размишљао о функцији председника државе, али да ће „размислити пре него што о таквој могућност искаже свој суд”.

Није на одмет напоменути да је управо Имер Селмани једини од четворице „истакнутих” кандидата за председника Македоније за којег би без зазора гласали и Албанци и Македонци, али и припадници других националних мањина. Сви који националну и нарочито партијску припадност не доводе у везу са функцијом председника државе и свих њених грађана.

Миле Раденковић
[објављено: 10/01/2009]

Sta se desilo sa starom Srbijom i kada smo mi digli ruke od zalutale nam brace Makedonaca? Mi smo i dalje jedina svetla tacka na u njihovom okruzenju na koju oni gledaju. Sami su previse slabi da bi se oduprli svim izazovima koji ih pritiskaju, realno su mucenici i ne mogu da ne pomisli tako im i treba kada su hteli da se odvoje od nas, a opet zao mi ih je