NASILJE U PORODICI

Država godišnje podnese 1.000 krivičnih prijava za nasilje u porodici, od toga su 64 puta žrtve nasilja bila deca

BEOGRAD - U Srbiji za godinu dana država podnese 1.000 krivičnih prijava zbog nasilja u porodici. Zlostavljanje dece prijavljeno je 64 puta, ali to, prema rečima stručnjaka, ne pokazuje pravo stanje u srpskim porodicama. Mirjana Maričić, psiholog iz Gradskog centra za socijalni rad na Paliluli, kaže da je zanemarivanje i zlostavljanje dece jedno od najčešćih oblika nasilja u porodici.
- Zanemarivanje dece češće je u siromašnim porodicama, u kojima roditelji nemaju visok nivo obrazovanja. Zanemarivanje podrazumeva da su deca prepuštena ulici, ne idu u školu, nemaju odgovarajuću zdravstvenu negu. Zlostavljanje, fizičko, emotivno i seksualno, podjednako se događa i u obrazovanim i u neobrazovanim porodicama, ekonomski situiranim i onim siromašnim. Razlika je u tome što je kod ovih drugih vidljivo, jer se oni obraćaju Centru za pomoć, a kod onih materijalno obezbeđenih zlostavljanje je prikriveno - objašnjava Maričićeva.
Interesantno je da je 2004. godine više punoletnih ljudi optuženo i osuđeno za zanemarivanje i zlostavljanje dece nego što je podneto prijava. Naime, optuženo je 77 punoletnih osoba, osuđeno ih je 67, a podnete su 64 prijave.
Snežana Jovanović, direktorka Gradskog centra za socijalni rad na Paliluli, kaže da je kod nasilja u porodici obično reč o više isprepletanih pojava.
- Mnogo puta se dogodi da se neko obrati Centru za socijalni rad sa jednim problemom, a da naš tim u razgovoru otkrije dodatne probleme. Inače, kod nasilja u porodici, obično su u pitanju kombinacije više pojava. Na primer, zlostavljanje je obično kombinovano - emotivno i materijalno, decu uništavaju i psihički, ali im ne daju ni novac. Neretko se otkrije i fizičko nasilje nad decom. U tom slučaju mi dodatno reagujemo, kao i sud kad otkrije neku prikrivenu pojavu - kaže Snežana Jovanović.
I pored svega toga, smatra ona, malo je pokrenutih krivičnih postupaka za nasilje u porodici, jer se ono teško dokazuje na sudu.
- U proseku imamo jedan slučaj nasilja u porodici nedeljno. To je samo na jednoj opštini u Beogradu. Šta se dešava u celoj Srbiji, mislim da niko ne zna, jer ne postoji tačna statistika o broju slučajeva nasilja u porodici. Razlog za to je što radimo po zastarelom sistemu iz 80-ih godina, tako da ne registrujemo pojedinačno pojave zlostavljanja ili zanemarivanja. Kad nam se dete javi, naš tim treba da prepozna šta sve ono sa sobom nosi. Tako registrujemo samo osobu, a ne i pojavu - kaže Jovanovićeva.
I. DUGALIĆ

Dečak godinama zlostavljan

Najdrastičniji slučaj sa kojima su se susreli radnici Gradskog centra za socijalni rad na Paliluli, prema rečima Mirjane Maričić, bio je slučaj sada već trinaestogodišnjeg romskog dečaka, koga su muški srodnici godinama zlostavljali.
- Dečaka smo pokupili sa ulice i slučajno ustanovili da su ga srodnici dugo zlostavljali. Sad ima 13 godina, a izgleda kao da ima devet. Ispostavilo se da ga je majka napustila kad je imao dve godine i da je od svoje pete godine bio kod rođaka. Oni, međutim, nisu brinuli o njemu, već su ga držali da bi za njih prosio i krao. Svakodnevno su ga tukli, nije išao u školu, niti kod lekara. Muški srodnici su ga čak i seksualno zlostavljali. Protiv tih ljudi pokrenut je krivični postupak, koji traje već dve godine - priča Maričićeva.

Izvor: Press

Nasilje nad djecom i zloupotreba djece su sve cesce pojave danas.
Kao rezultat dobijamo unaprijed jedno lose drustvo koje nas ceka u skoroj buducnosti.  Dijete odraslo bez jednog ili oba roditelja ili u porodicnom haosu je dijete koje ce u sebi  dugo da nosi vise poremecaja u ponasanju, ali i licnih.
Depresije su glavni poremecaji sa kojima ce to dijete da se bori i prolazi kroz zivot.  Takodje ne mogu a da se ne izbjegnu samoubilacke namjere tog djeteta koje ce cesto da biva razocarano u zivot.
Sta bi trebalo da se uradi?
Rijesenje stoji u porodici, osnovnoj skoli i vrticu, ali takodje politika zemlje koja ne podrzava i ne podstice moralne i porodicne vrijednosti je ujedno i los temelj za zdrav odgoj djeteta.  Danas cak mozemo reci da su politika i mediji jedno veliko zlo za porodicu.  Prosto je umjetnost odgojiti djete u ovakvom vremenu, a da politika, mediji, skola i losa sredina ne utice na njega, cak i pod uslovom da je stanje u porodici zdravo.
Ja poznajem jedan slucaj iz Srpskog Sarajeva gdje su tri sestre Ristovic (Davorka, Jadranka i Dragica) bukvalno otele djecu od svojih muzeva i ne dozvoljavaju im cak ni da cuju i vide tu djecu.  
Djeca zive u svakodnevnom strahu i mrznji.  Ta djeca su i fizicki maltretirana.
Dijete od Davorka Ristovic koja je u Italiji je prisustvovalo prostituciji njegove majke.
Dijete od najstarije Jadranke Ristovic je vise puta bjezalo od kuce i to je sve prijavljeno socijalnim radnicima koji su razgovarali sa majkom, ali to djete je u stalnom stresu i strahu od majke i novog dana.  
Dali neko moze uopste da pomogne ovom djetetu da vidi i upozna svoga oca ili da se u njenom zivotu bar nesto promjeni?
Dragica Ristovic je odselila za USA i tamo se razvela od muza.  Koliko znam i njen suprug ima probleme da vidi djecu, a djeca zive u svakodnevnom strahu i pod kontrolom.

Ovakvih slucajeva ima bezbroj i mislim da bi bilo dobro i jedino ispravno da drzava pocne da brine vise o  djeci na kojima ostaje buducnost, da se donesu zakoni i ispravni standardi na kojima porodica treba da se zasniva, umjesto sto se bavi sa bezznacajnim stvarima.