Svakome se nekad desi da se zablokira i nije u stanju ništa da kaže - po običaju, u najnezgodnije moguće vreme. I tu su onda blam, osećaj sramote, možda se bojite da će vam se svi smejati... Nije lako smisliti šta u takvoj situaciji.

Takva nezgoda može se desiti bilo kad, dok odgovarate na času, dok pričate s društvom, dok razgovarate sa simpatijom... Odjednom vam stane mozak, ili ne možete nečeg da se setite, ili jednostavno ne znate šta biste rekli. Što više pokušavate, sve vam teže ide, i sve se više bojite da ćete se izblamirati, a još ako svi u vas gledaju i čekaju da nešto kažete...

Neretko, u takvim situacijama je dobro biti iskren i jednostavno priznati šta vam se desilo. Reći da ste se blokirali, da vam je stao mozak i da ništa niste u stanju da smislite. Nekada reakcija na takvu iskrenost bude podsmeh, ali to se dešava samo onda kad razgovarate s onima koji vas nisu vredni (eventualno, ako često lažete, mogli bi da pomisle da se folirate, naročito ako tako nešto kažete kad vam mozak stane dok odgovarate na času, pa da podsmeh potekne više zbog njihovog ranijeg negativnog iskustva s vama nego zbog toga što su zlobni). Vrlo često, reakcija na takvu iskrenost bude razumevanje i ispadne da su ljudi skloni tome da sačekaju da se saberete.

Kako se sabrati? Udahnite duboko nekoliko puta i pokušajte da razmislite o nečemu što uopšte nema veze s tom temom. To ne pomaže uvek, ali nekad vam, kad oslobodite mozak opterećenja da baš tad mora baš toga da se seti, potrebne reči same dođu. A ako ne uspe? Pomirite se s tim da vam se desila takva nezgoda - svakom se nekad desi - i kasnije, kad se setite onoga što ste hteli da kažete, to recite (ukoliko nije kasno, a ako je kasno za to, pomirite se s tim da niste tad-i-tad uspeli da kažete ono što ste hteli ili što je trebalo i, onoliko koliko je u vašoj moći, pokušajte da se ne nervirate zbog toga).

Ukoliko vam se ovakve stvari često dešavaju, pokušajte da radite malo na opuštanju (šta god da vas opušta, ako time nikom ne smetate), kao i na samopouzdanju. Takođe, pomaže i ako se nekad pretvarate da ste neko drugi; zamislite da glumite osobu koja zna šta da kaže - ne mislimo da stalno lažete ili se folirate, ali može da pomogne ako se nekad poigrate na ovakav način, jer i to može da rastereti mozak od opterećenja.

Još jednom: pokušajte da se ne nervirate mnogo oko toga, to se zaista svakom nekad desi, niste vi najsmotanija osoba na svetu ni bilo šta slično

Izvor: Krstarica

Ma samo kazes - ''To ti kazem '' i umres od smeha !

Može na razne načine da se izađe iz petlje,recimo nakašljavanje, kijanje, digresija u priči

Ah što mrzim ove tekstove sa Krstaricu, od svaku temu naprave mudroliju, ubijajući u ljudima svaki tračak individualnosti i jedinstvenosti karaktera! Oni ka da pokušavaju da uniformišu ljude, da se svi jednako ponašaju, mislim ovo se ne odnosi samo na ovaj tekst nego na sve njeve tekstove kao naprimer: Kako poljubiti đevojku, kada namignuti, kako se značajno nakašljati... Mislim bezveze, ubijaju čar nepredvidivog i spontanog ljudskog ponašanja...

Sa ovim se 100% slazem