Arktik se topi, Antarktikom se širi led :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Клима се, изгледа, клима
Стручњаци мењају причу о глобалном загревању и појављују се мишљења да човек није главни кривац за промену метеоролошких прилика на Земљи

Аутопут у близини Њујорка за време олује „Сенди” Фото Ројтерс
Стручњаци се у последњих две-три године предомишљају у тумачењу климатских промена, судећи по чланцима о најновијим истраживањима климатских мена у америчком магазину „Њу сајенс”. Донедавно су експерти били искључиви и тврдили да је човек емисијом гасова с ефектом стаклене баште главни кривац што се клима мења. Јавности је пласирано безброј информација о неизбежној промени климе, а није се чуло другачије мишљење. Пентагон у тајном извештају износи драматичне процене о будућности планете којој прети глобална катастрофа, погибије милиона људи у ратовима, од глади и елементарних непогода, пише „Обзервер”. Посебно индикативно јесте понашање Америке, када знамо да једино САД, иначе један од највећих загађивача атмосфере фабричким димњацима, нису хтеле да потпишу Споразум из Кјота, којим се већина светских емитера штетних материја (170 земаља) обавезала да ће смањити испуштање гасова у атмосферу. О чему је реч?

– О све већем упетљавању политике и у сферу климе – сматра Недељко Тодоровић, метеоролог и истраживач климатских мена из Београда. Додаје да је реч о борби за „контролу” у области климе због профита.

У чланку „Успоравање климе”, у магазину„Њу сајентист”, пише да је глобално загревање успорено.

„Моћни ветрови на Пацифику у великој су мери одговорни за недавно уочена успоравања глобалног загревања. Интензивни ветрови подстакли су топлоту да просто нестаје у океанима, закључили су истраживачи Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју, у Аустралији, у фебруару ове године. Али, чим ветрови почну да јењавају, топлота ће се опет раширити по атмосфери”, уверени су они.

– Време и клима не слушају теоретисање. Температура на глобалном нивоу посустаје у порасту у последњих шеснаест година – каже београдски метеоролог Недељко Тодоровић, у коментару актуелних информација из света о климатским променама. Додаје да постоје осцилације, температура мало опада па незнатно расте, као и већина метеоролошких параметара, што је уочено у периоду редовних мерења. Примећени су периоди понављања, периодичности, осцилација параметара, па су тако у стручној литератури одавно присутни појмови НАО (Северноатланска осцилација), ПДО (Пацифичка декадна осцилација) и други. Већина осцилација су на приближно 60 година. Сада, када се уочавају празнине у тренду пораста температуре, покушавају то да образложе на многе начине. Кажу да је јака зима управо доказ о глобалном загревању, да су ветрови над океанима двоструко јачи, што представља нестварну тврдњу. Ни сада, када је уочено успоравање загревања, климатски „стручњаци” не одступају од своје теорије и прогноза. Али, најзанимљивије је да се све те приче замењују полако причом о антропогеном утицају на климу. Не би било чудно да за неку годину назовиексперти дају саопштење да је систематским радом на смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште успешно заустављено глобално загревање. Наш саговорник оцењује да је све то, нажалост, резултат претераног мешања политике у науку.

– Анализа поновљивости указује да се топлије лето јавља сваке три до четири године, затим на сваких седам-осам година и тако даље. Лето 2012. било је рекордно топло, лето 2013. мање, мада изнад просека. Ово лето требало би да буде још мало свежије у односу на претходна два, што је већ очито, јер смо већ усред најтоплијег годишњег доба. Уз све, не значи да неће бити врућих дана. Говорим само о великој вероватноћи да тако буде јер природа не признаје наше прогнозе и процене, честа су изненађења. Поред тога, постоје периоди од 30 до 35 година са чешћом појавом врућих лета, па затим период од 30 до 35 година са чешћим хладнијим летима. Сваки метеоролошки параметар има своје циклусе. И тако деценијама и вековима. У средњем веку постојало је неколико малих „ледених доба”, пре и после тога – мало топлији периоди. Температура између њих има амплитуду око два степена, дакле плус-минус један степен. У последњих 12.000 година, од краја последњег леденог доба, клима се суштински није мењала. Догађају се сталне мање осцилације метеоролошких и климатских параметара, али и појава екстремних вредности као саставни део метеоролошких феномена – закључио је саговорник „Политике”.

Бранка Јакшић