Aerodrom Zeljava :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

KRATKI ISTORIJAT AERODROMA

Po�etak izgradnje aerodroma �eljava vezan je za daleku 1948. godinu, kada se po�elo sa izborom i iznala�enjem mikrolokacija za pozicioniranje ovog velikog aerodromskog kompleksa. Izgradnja je, zajedno sa projektovanjem, trajala sve do 1968. godine i ta se godina ujedno smatra i godinom izgradnje. Te godine je sa aerodroma Pleso u Zagrebu preleteo �itav 117. lova�ki avijacijski puk (LAP) na aerodrom �eljava kod Biha�a.

Konkretna gradnja aerodroma je po�ela 1956. godine, a da bi aerodrom zbog Ruske invazije na �ehoslova�ku proradio 1968. godine. Radovi su se intenzivno nastavili do 1978. godine. Pouzdano se zna da je aerodrom finansiran sredstvima me�unarodne banke koja je sredstva odobrila za izgradnju puteva u SFRJ. Radovi su ko�tali oko 4 milijarde US dolara.

Najve�i deo poslova je obavio beogradski PLANUM, koja je bila tada, a i sada je, vojna gra�evinska firma. Skupa s njima su bili i njihovi kooperanti, kao �to je TEMPO i ostale firme. Ina�e, oznaka Vojne Po�te na aerodromu �eljava je bila 4868, �to je ozna�avalo, simboli�no, po�etak prvih radova i pu�tanje u funkciju aerodroma. Deo radova na bazi obavila je firma POMGRAD.

Aerodrom �eljava je gra�en do 1968. godine, kada je sve�ano otvoren i pu�ten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovla�io vremenski rok zavr�etka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada, 1992. godine ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona eksploziva �ije detonacije su trajale preko dva sata.

LOKACIJA

Ceo aerodrom je zauzimao prostor devet puta �etiri kilometra, od �ega je pola "parcele" na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, a pola na teritoriji Republike Hrvatske. Konfiguracija planine Plje�avice, a naro�ito njenog vrha, pru�ila je dobru mogu�nost za protivvazdu�nu za�titu podzemnog objekta, kao i �itavog aerodroma. Treba naglasiti da je, kod izgradnje ovih objekata, prvi puta primenjen i novi sistem podgra�e ankerima i �pricanim betonom sa i bez �eli�ne mre�e, a po potrebi i sa �eli�nim remenatama, koje se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen sastavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase.

Tako�e je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovo�enja curkova vode i vla�nih mesta kanalom ispod podne povr�ine. Od svih ure�aja ugra�enih u podzemnom objektu, impozantnih 95% je bilo proizvedeno u doma�im fabrikama tada�nje SFRJ. Uz poletno-sletne staze na potplje�evi�kom platou, u utrobi planine Plje�evice, sagradjen je pravi grad koji je bio dobro za�ti�en i od atomskih udara. �etiri velika ulaza ili, kako ih je ljudstvo zvalo "rupe", godinama su od o�iju znati�eljnika skrivale u to vreme super�uvanu "vojnu tajnu".

PODZEMNA INFRASTRUKTURA

Glavni ulaz je bio ulaz dvojka pod kontrolom Vojne Policije uz obavezne propusnice, ostali ulazi su bili branjeni od po jednog borca na stra�i u svakom useku. Ulaz �etvorka je najdalje pregledna i blindirana vrata su dosta dalje od ulaza, a posle ide u blagom luku ravno do spoja prema ulazu trojka. Posle vrata u levom zidu galerije nalazi se udubina za sme�taj kontejnera za razvijanje LORAP filmova. Zatim su vrata i hodnik prema zvezdi, a desno ambulanta, te u�ionica 352. iae, a levo je kuhinja i menza.

Prvi hodnik iz zvezde se prote�e desno, a zatim se redaju wc, fotografske prostorije, spremi�te ruskih RDN i LORAP kontejnera i opreme, tamna komora, oru�ari 352. iae i na kraju hodnika, de�ifranti. Levi hodnik je komanda 352. iae. gde su jo� i prostorije OC, pilotske u�ionice 124, 125lae., te padobranske sekcije. Desnom stranom galerije prote�e se povi�eni plato, od blindiranih vrata do kraja, sa sanducima opreme i pribora za avione, bakovima (podtrupni ili podkrilni rezervoar), lanserima i topovima. U manjim udubinama desno nalazila se vatrogasna oprema. Sredinom galerije prolazio je kanal pokriven plo�ama.

Od ulaza �etvorka do kraja 352. iae, galerija je duga oko 750 metara i �iroka 12 metara. Galerija 124. lae. je �ira gde su avioni bili u cik-cak rasporedu. Kod skladi�ta kerozina na ulazu trojka postoji mogu�nost nestabilnosti, navodno je tu bilo problema kod gradnje zbog premo��ivanja podzemnih pukotina i vodotoka, no�u se mogao �uti �um vode. U objekat su ugra�eni cisterna za kerozin d�inovskih veli�ina, sistem za klimatizaciju, cevovodi za kerozin i postrojenja za vlastiti energetski sistem. Svi podzemni prostori za njih su bili osvetljeni i klimatizirani sa mogu�no��u konstantnog odr�avanja podno�ljive temperature i vla�nosti vazduha. Posebna pa�nja vodila se o sistemu protivpo�arne za�tite.

Vazduhoplovna tehni�ka radionica je impozantna "rupa u rupi" koja je ujedno najvi�i i naj�iri deo objekta. Ispod VTR je i najve�a rupa ispod rupe. Skoro ceo VTR je samo plo�a iznad ambisa. U toj galeriji se moglo vr�iti odr�avanje 1., 2., 3. stepena. Kompletna meteorolo�ka slu�ba i kontrola leta bile su sme�tene u bunkerima podignutim iznad piste nekih 60-ak metara i ukopane u planinu, prostor veli�ine oko 70 kvadratnih metara do kojeg se stizalo liftom. Betonski zidovi su debeli 2 metra sa najboljom markom cementa i armaturom. Po�to se drasti�no promenio nai�n vo�enja rata, zadnjih godina razmi�ljalo se o modernizaciji aerodroma da bi se mogli nabaviti i avioni MIG-29, me�utim po�elo se vi�e razmi�ljati o merama uni�tenja objekta. Pet godina pre rata u Sloveniji, poja�ani su sistemi za miniranje objekta KLEK kako se zvao podzemni deo �eljave.

Podzemni kompleks tunela i galerija ukupne du�ine 2,7 kilometara, projektovan je i dimenzioniran tako da mo�e, na �uvanje od raketnog i atomskog udara, primiti izme�u 60 i 80 supersoni�nih aviona MIG-21. Istovremeno, taj je podzemni svet pru�ao sve mogu�nosti pre�ivljavanja: imao je sopstvenu radionicu za popravku aviona, magacin za sme�taj rezervnih delova aviona i opreme, kao i za sme�taj i sigurno �uvanje i tehni�ko odr�avanje bitnih zaliha, tada izuzetno bogate palete oru�ja koje je avion MIG-21 nosio.

ENERGENTI

Kerozin je transportovan cevovodima iz biha�kih perifernih naselja Pokoj i Orljani gde su �itava brda prepravljena u podzemne rezervoare, naro�ito brdo Grabe� koje je bilo jako dobro �uvano. Cevovod je bio du�ine 10 kilometara, a cevi promera 50 cm. Skladi�ta eksploziva su bila stacionirana u perifernim naseljima Vedro Polje, Grabe�, i Ra�i�, a skladi�te aviobombi kod Rip�a.

SPOLJA�NJA INFRASTRUKTURA

Spolja se nalazilo pet pista, od kojih su dve bile poletno-sletne, sa dimenzijama za sletanje i najve�ih transportnih aviona. Tu su se nalazile i tri stajanke za avione na otvorenom gde je danono�no spreman bio de�urni par aviona �ija je svrha bila presretanje neprijateljskih letelica u vazdu�nom prostoru SFRJ. Kamenolom koji se nalazi na bosanskoj strani je iz vremena izgradnje aerodroma. Parking za zaposlene se nalazio 100 m pre izlaza 4 dolaze�i iz pravca Baljevca, a triangl je bio skoro 500m dalje i na njemu nikome nije bilo dozvoljeno parkiranje osim Apama koje su slu�ile za zapu�tanje de�urne pare. Na trianglu se drumski saobra�aj kontrolisao pomo�u saobra�ajnih znakova, oznaka na putu i semafora.

Na ulazu kod Baljevca sa bosanske strane se nalazila rampa i stra�arsko mesto br.1 gde se sve uredno legitimisalo, a stotinjak metara dalje je bilo stra�arsko mesto br.2 sa leve strane puta. Tu se nalazio magacin opreme LARP-a, kao i njihova oru�a i oru�ja (topovi 3x20mm, "Boforsi" 40mm, BRDM-ovi sa "STRELOM 1M", te radari "�IRAFA" na FAP-ovoj �asiji (troosovinac). Pored stra�ara, tu su se jo� nalazili od 20.00-08.00 slu�beni psi (nema�ki ov�ar Riki i �arplaninac Ajaks). To su bili "the best of" alarmi. Dalje putem kada se krene prema pistama i ulazima u podzemni kompleks, sa desne strane se nalazila "stra�ara" u kojoj je bila posada koju su sa�injavali 6 stra�ara, kerovo�a, zamenik komandira stra�e i komandir stra�e. Stra�ara je bila u "�ici", a pre izgradnje aerodrome, tu je bila �kola. Putem od ku�ice na samom ulazu, a koji je vodio suprotno od aerodroma se stizalo do "Lova�kog doma", lepo ure�ene ku�e u kojoj je bio vojnik-doma�in koji se starao o istoj. Tu su se gostili VIP gosti, npr. tada�nji komandant RV i PVO general Anton Tus, zatim komandant 5. vazduhoplovnog korpusa general Ljubomir Baji�, jednom i predsednik predsedni�tva SFRJ g. Zelenovi�. Objekat nije bio obezbe�en. "Gosti" bi stizali nenadano subotom popodne helikopterom Mi-8, te bi se vra�ali sutradan uve�e. Na kraju radnog vremena, vojni autobusi su bili parkirani stotinak metara od "triangla" prema Baljevcu odakle su odvozili zaposlene u Biha�.

LJUDSTVO

Po mirnodopskoj formaciji, puk je imao 280 ljudi:

* oficira................76
* mla�ih oficira.....121
* vojnika...............85

Od navedenog broja, oficira 64 su po mirnodopskoj formaciji piloti, s tim �to je popunjenost sa pilotima 62 ili 97%. Puk po ratnoj formaciji ima 520 ljudi, od toga 95 pilota. Pored dve eskadrile po mirnodopskoj formaciji, u slu�aju mobilizacije puku se pretpo�injava 129. lae iz 185.lbao, a koja je u miru vr�ila obuku pitomacu na aerodromu Pula. U naoru�anju puka u miru nalazilo se 30 aviona, od toga 25 L-17 i 5 dvoseda.

AVIONI

Na �eljavi je bio stacioniran Lova�ki 117. avijacijski puk koji je imao 2 eskadrile aviona presreta�a, a delovala je i 352. izvi�a�ka eskadrila koja je elektronski izvi�ala po Italiji, Albaniji, Austriji i Ma�arskoj. �esto je preletano i preko dr�avne granice mada nije bilo potrebno po�to su avioni bili opremljeni opremom za koso izvi�anje i snimanje ukoso za oko 200 km. Mig 29 nije mogao u�i u objekat, ali pred sam rat je ulaz 125. eskadrile bio preure�en tako da se avion tipa MIG 29 mogao uvu�i. Nije bilo udesa da se repom zaka�i prolaz jer je na betonu bila crta po kojoj se avion morao �lepati. Na �eljavi su, u poslednjim danima funkcionisanja, bile stacionirane dve lova�ke (124,125) i jedna izvi�a�ka eskadrila (352) koja je u svom sastavu imala i 8 jastebova koji su stajali napolju na stajanci ispred 4. ulaza, jer zbog razmaha krila nisu mogli biti uvu�eni u objekat. Avioni UTVA-66 bile su parkirane levo od izlaza br.1 (gledano iz rupe) izme�u piste i VOA, pored sanduka sa motorima i duva�a.

Aerodrom je bio na kratko �ugostio� i par letelica MIG-23 ira�kih oznaka koji su se tu zadesili preletom iz Zagreba gde su bili na remontu u Vazduhoplovnom-Remontnom Zavodu �ZMAJ�. Obzirom da je UN uvela sankcije Iraku na uvoz svakog oru�ja, letelice su ostale u SFRJ, a danas se nalaze konzervirani ispred Muzeja Vazduhoplovstva u Sur�inu. Isto tako, jednom prilikom aerodrome je ugostio i Ugandski avion Boing 707 poznatom po aferi �Kika��, kojim je �vercovano oru�je u Hrvatsku.

RADARI

Bilo je instalirano 7 radara koji su kostali svaki po 12 miliona dolara, a sistem za navodjenje je kostao 50 miliona dolara koji je ujedno bio i najskuplji sistem u JNA. U funkciji su bili 4 takva sistema. Na Zeljavi se nalazilo i komandno mesto 5. vazduhoplovnog korpusa iz Zagreba, a tu je bio i 5.puk VOJIN. Zajednicki operativni centar bio je opremljen automatskom opremom AS-84, a to su bili racunari u koji su se ulivali svi radarski podaci iz SFR Jugoslavije. Unutar objekta se nalazio i savremeni centar veze sa komandnim mestom vazduhoplovnog korpusa. Na ovom operatorskom centru su se objedinjavali svi podaci o stanju u vazdu�nom prostoru SFR Jugoslavije, �to je bilo omoguceno mrezom radara koji su bili postavljeni na Plje�evici, u Zadru, na Kozari, Biokovu, u Puli, zatim na Vrhnici, u Sisku, Bjelovaru itd.

Vrh planine Plje�evica - Crni Vrh je na nadmorskoj visini od 1648 metara i tamo se nalazio se radarski polo�aj Plje�evica (RP Plje�evica),centar veze. Ovde je kao primarni radar bio instaliran britanski osmatra�ki radar Marconi S-600 koji je sa dometom od 600km mogao nadgledati vazdu�ni prostor ve�eg dela Italije, Austrije i Ma�arske, a tu je bio i radar za merenje visine S-613. Sekundarni radar je bio CD-2 koji je bio vezan na S-600. Ovde su tako�e, u sklopu S-600, bili instalirani i radari S-645M i S-654D koji su mogli raditi pojedina�no ili grupno.

Sami radari su bili za�ti�eni polarnim radarskim kupolama zbog surovih vremenskih prilika koji �esto vladaju na Plje�evici. Te kupole-"lopte" su se mogle vidjeti jasno iz Biha�a i �titile su radar od nakupljanja leda i naleta vjetrova. Sa radarske stanice po vedrom vremenu se vidi Karlovac. Kupole su bile omjera ~18m i ~6m, a bile su izgra�ene na betonskoj podlozi od trouglastih elemenata izra�enih od duraluminija (posebna legura aluminija) i presvu�enih vi�eslojnim platnom impregriranom epoksidnom elasti�nom smolom. Takva konstrukcija je mogla izdr�ati nalete vetra do 200km/h.

U sastavu radarske stanice bila je i kabina automatizacije S-5014B sa ra�unarom LOCUS 16 koji je omogu�avao automatsku i poluautomatsku obradu podataka kao i slanje obra�enih podataka u operativne centre. Kako se pouzdanim pokazao sistem VAZDUH-1 P proizvodnje SSSR, a naro�ito automatska obrada i predaja podataka vazdu�nih ciljeva, kao i automatska navo�enja lova�ke avijacije preko LAZURNE stanice,gde je veza vi�estruko bila obezbe�ena na slede�i na�in: amplitudnofrekventnom modulacijom, �ifratorskim kodom sa vremenskim i mesnim postavkama (brzina, kurs, daljina do cilja 20; 10; 5 km. zaokret levi, pravo, desni; cilj levo, pravo, desno; Forsa� paljenje raketa na avionu iz O.Centra, kompletan paket je i�ao u mikro sekundama i to preko jednog predajnika sa dve antene) LOCUS 16 je bio uvezan sa digitalno-frekvencijskim �ifratorom (rad ljudi sa Instituta Mihajlo Pupin iz Beograda) tako da je bilo mogu�e vr�iti automatska- navo�enja. Opremu za navo�enje i avioni su proizvedeni u SSSRu, a stacionirani na aerodromu �eljava.

Sve to skupa nekad je bio deo jedinstvenog sistema VOJIN (Vazdu�no Osmatranje, Javljanje i Navo�enje) PVO u JNA. Sistem je obezbe�ivao daljinsko komandovanje i navo�enje lova�kom avijaciom. Kao na primer: iz O.Centra u Zagrebu navo�enje aviona na podru�je Tuzle, a kontrola navo�enja iz Operativnog centra Biha� i obratno. �itava teritorija SFRJ bila je pokrivena takvim sistemom odbrane.

Danas:

POLITI�KA REALNOST

Na poslednjem zasedanju Me�udr�avnog ve�a za saradnju Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske potekla je inicijativa da se Aerodrom �eljava kod Biha�a ponudi na me�unarodnom tenderu, a za �iju su izradu projektne dokumentacije, sanaciju dela prilazne piste i deminiranje terena, vlasti Unsko-sanskog kantona platile oko sto hiljada maraka. Stru�njaci za Vazduhoplovstvo danas tvrde da �eljava nikada vi�e ne�e biti vojni aerodrom. Ipak, mogu�nost obnove postoji, posebno nadzemnog dela i ostale vanjske infrastrukture.

�to se ti�e podzemnog dela, projekat bi bio previ�e skup i nepotreban, s obzirom na lokaciju. Vanjska obnova bi, me�utim, mogla zna�iti ne�to privredama BiH i Hrvatske, posebno komercijalnim letovima doma�ih kompanija i razvoju putni�kog i teretnog saobra�aja, te �arter-letova. Ovo bi opet doprinelo razvoju i afirmaciji turizma, jer u neposrednoj blizini su Nacionalni park Plitvice i sliv reke Une.

SITUACIJA NA TERENU

Tuneli na po�etku prvih 100 metara nisu o�te�eni i zaru�eni, jedino ima ve�a koli�ina sme�a, a na ulazu br.2 stoji i pove�a cisterna za naftu koja je tu dospela od eksplozije. Najva�nije je re�i da je u dubini rupa potrebna posebna oprema, jer su od eksplozije zaru�eni ventilacioni otvori i samim tim manjka vazduha. �to se ti�e stajanke �itava je. Piste nisu dignute sa svom koli�inom eksploziva koji je postavljen, jer se u ratu taj eksploziv vadio i koristio se za neke druge svrhe. Po stajanci je razbacana ve�a koli�ina delova za avione, kao i delova automobila.

�to se ti�e nadzemnih objekata na delu pre ulaza u �prvu rupu�, a iz pravca Vedrog polja svi su poru�eni. Ina�e sve je zaraslo, a sama okolina je i dalje puna divlja��i. Pored PSS-a je �ak i rasveta za no�no letenje ostala netaknuta. Od skoro je postavljena rampa kod skretanja za prvu rupu i trebate imati odobrenje DGS-a za ulazak.

Svaki ulazak u razvalinu poput �eljave danas nosi dva osnovna rizika � plinovi i odroni:

* Kako je �eljava bila vojni aerodrom postojali su brojni tankovi goriva, maziva i sli�no. Prilikom miniranja objekta, deo gasova iz spremi�ta je oslobo�en i te�ki plinovi se mogu na�i u udubljenjima, a laki plinovi (opasniji) u ulegnu�ima na plafonu. Kako je objekat izgra�en od betona, samo mali deo plinova se apsorbovao, tako da svaka varnica mo�e biti pogubna. Strujanje vazduha koje postoji nije dovoljno da bi se d�epovi ispraznili (pogotovo biv�i tankovi za skladi�tenje).
* Prilikom miniranja materijal je propadao tako da ima minimalnu potecijalnu energiju. Ako je masa �oveka 85 kilograma (sa minimumom opreme), to je dovoljno kineti�ke energije koja nam govori da mo�e do�i do pomeranja krhotina i do odrona.

Ukoliko se �eli ulaziti u objekat, �initi to samo u plitkim delovima koji su ra��i��eni (tj. nisu uni�teni). Sve ostalo mo�e biti jako rizi�no!

Fotografije i razni multimedijalni materijal mozete pogledati na:
Izvor Zeljava
Malo fotki Fotke �eljave danas