Адитиви под контролом
Наш Правилник о квалитету и условима употребе адитива у намирницама усаглашен са директивама Европске уније. – Ризични само ако дође до прекораченог дневног уноса, пре свега код деце

Адитиви нису опасни ако се користе у складу са правилницима (Фото Л. Вулетић)

Адитиви нису опасни по људско здравље, али под условом да се користе у складу са предвиђеним правилницима, порука је учесниканедавно одржаног округлог стола о коришћењу ових додатака храни, организованог у Привредној комори Србије. На могуће ризике од адитива који се код нас користе у прехрамбеној индустрији указала је др Вјера Прибиш са Технолошког факултета из Новог Сада, али само ако дође до прекораченог дневног уноса, пре свега код деце.

Међутим, потрошачи у Србији су и даље недовољно обавештени.

Прехрамбена индустрија се, познато је, тешко може замислити без употребе адитива, супстанци које се из технолошких разлога додају прехрамбеним производима у току производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања, при чему постају њихов састојак.

Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета у Београду, објаснио је да је Правилник о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине, усаглашен са директивама Европске уније, али да је потребно унети нове измене које у развијеним земљама важе од 2006. године.

Адитиви су стране супстанце које се, углавном, не налазе у намирницама и због тога је установљена интернационална процедура за одређивање њихове здравствене безбедности.Упрехрамбеним производима означавају се навођењем категорије и назива или Е броја адитива (нпр. конзерванс натријум-бензоат или конзерванс Е 211).

На могуће ризике од адитива који се користе у прехрамбеној индустрији код нас, указала је др Вјера Прибиш, са Технолошког факултета из Новог Сада, али само ако дође до прекораченог дневног уноса, пре свега код деце.

Произвођачи кондиторске индустрије искључују ту могућност, јер је употреба адитива, како тврде стручњаци из ове области, строго контролисана и лимитирана. Генерално, како је закључено, адитиви не представљају велику опасност за здравље људи. Ризици којима су потрошачи изложени преко хране, начина исхране и спољашње средине класификовани су према степену опасности и то су микробиолошки агенси, опасности услед неправилне исхране, загађивачи околине, природне отровне супстанце у намирницама, пестициди…

Када је о индустрији меса реч, др Весна Матекало-Сверак из Института за хигијену и технологију меса, каже да ту главну улогу има сам произвођач у индустрији меса. Адитиви се, тврде, користе увек под стручном контролом.

Ј. Антељ

Politika

Zakon o bezbednosti hrane čeka novu vladu
Autor: D. Đurić - I. Mišković | 20.06.2008 - 08:48




Novi zakon o bezbednosti hrane koji je gotov i koji bi trebalo da bude usvojen neposredno nakon konstituisanja nove vlade rešiće problem kontrole povrća i voća u lancu od njive do trpeze, a Sanitarna inspekcija će pojačati kontrolu namirnica na pijacama, obećano je juče „Blicu“ u Ministarstvu zdravlja.

Kako je „Blic“ pisao, trenutno nijedna inspekcija ne kontroliše kvalitet povrća i voća koje sa njiva individualnih proizvođača stiže na pijace. Kontaktirali smo Ekološku, Poljoprivrednu i Sanitarnu inspekciju i svuda smo dobili odgovor da ovakve kontrole nisu u njihovoj nadležnosti. Potrošači su zabrinuti i zato što ne postoji striktna kontrola uzgajivača, zapravo nepoznato je koliko dodaju pesticida zemljištu da bi poboljšali prinose.
Kako nam je juče rečeno, Ministarstvo zdravlja će odmah pojačati nadzor nad Fitosanitarnom i Poljoprivrednom inpekcijom, s ciljem da se uspostavi bolja kontrola nad individualnim proizvođačima voća i povrća, a u roku od nekoliko dana uslediće i kontrola proizvoda na pijacama.
Juče su tim povodom reagovala i udruženja potrošača. Činjenica da voće i povrće koje se prodaje na pijacama u Srbiji niko ne kontroliše pokazuje izuzetno neodgovorno ponašanje države prema njenim građanima, smatraju ovim udruženjima.
- U inostranstvu su propisi mnogo rigorozniji nego kod nas. Zemlje Evropske unije zabranjuju da se sadi u ekološki ugroženim mestima. Zbog toga se i kod nas mora precizirati koja je inspekcija nadležna i mora biti osnovano dovoljno stručno telo koje bi se bavilo laboratorijskim ispitivanjima - smatra Denis Petrinčić, predsednik Republičke unije potrošača, i dodaje da postoji mogućnost da ni država nije prepoznala problem.
U Centru za edukaciju i zaštitu potrošača pričaju da i inače imaju problem sa Tržišnom inspekcijom, koja često hoće da izbegne da reaguje na prijavljene probleme. Zakon koji štiti potrošače je, inače, relativno novijeg datuma pa još nije dovoljno iskristalisana njegova primena u praksi.
Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, navodi da se najveći profiti stiču upravo špekulisanjem kvalitetom namirnica za ishranu. Podrazumeva se da postoji različit kvalitet, ali mora se utvrditi njegov nivo i u skladu s tim formirati cena. Prema njegovim rečima, za ono što se nudi na pijacama odgovorni su kako država i proizvođač, tako i prodavci.
- Postoji obaveza državnih organa da obavljaju kontrolu robe u prometu, čak i u pripremi za promet. Zatim, proizvođač je odgovoran za kvalitet i zdravstvenu bezbednost svog proizvoda. Međutim, ne bi trebalo gubiti iz vida da velika odgovornost leži i na trgovcima, koji bi trebalo da kontrolišu šta prodaju u svom objektu. To znači da bi „Gradske pijace“, kao organizator prodaje, trebalo da preduzmu razne neophodne analize, koje će svejedno platiti potrošač kroz maloprodajnu cenu proizvoda - objašnjava Bogosavljević.
Država nikako ne bi smela da uvodi embargo na dostupnost sličnih informacija široj javnosti. Na primer, ako neko područje, poput kraja pod Kopaonikom, važi za izuzetno zdravo a otkrije se da je nečim ugroženo, ne bi smelo da se dogodi da zbog nečije neodgovornosti takva informacija bude zataškana.
- Građani su nam se, nakon kupovine na pijacama, javljali sa pitanjima i raznim sumnjama, tvrdeći da je njihov organizam loše reagovao na sezonsko voće i povrće. Mi smo još prošle godine uputili pisma ministru trgovine i usluga Predragu Bubalu, zatim Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, svim predsednicima opština u Srbiji, regionalnim privrednim komorama i organizacijama potrošača pa očekujem da ćemo ove godine sprovesti jednu širu kontrolu kvaliteta voća i povrća koje se nudi na pijacama u državi - priča Bogosavljević.

Savet za građane
Kupci koji posumnjaju da nešto nije u redu sa namirnicama treba da se obrate Poljoprivrednoj, Fitosanitarnoj ili Sanitarnoj inspekciji. Takođe, mogu da zovu i organizacije za zaštitu potrošača i tamo će ih uputiti šta treba dalje da čine.

Izvor: Blic

nema kontrole prisustva otrova u hrani
Jedemo povrće s kancerogenim materijama
Autor: Marija Škrbić, Ivan Mišković | 19.06.2008 - 06:05


Voće i povrće koje stiže na pijace u Srbiji niko ne kontroliše! Uprkos činjenici da se veliki deo ovih namirnica uzgaja na područjima koja su izložena negativnom uticaju industrijskih postrojenja, ne postoji inspekcija koja kontroliše prisustvo teških metala i drugih opasnih supstanci u hrani. Takođe, dodavanje pesticida zemljištu zbog boljih prinosa ostavljeno je na savest individualnih proizvođača, gde takođe ima prostora za nepravilnosti i ugrožavanje ljudskog zdravlja.

Tokom proteklih nekoliko dana „Blic“ je pokušao da sazna koja služba je nadležna za kontrolu voća i povrća proizvedenog na područjima blizu velikih zagađivača poput pančevačke Rafinerije, Kolubarskog basena, Topionice „Bor“, „Železare“ u Smederevu i drugih - i kako se odobrava i kontroliše prodaja tih namirnica. Međutim, nismo uspeli da dobijemo odgovor i pored brojnih poziva koje smo uputili na više adresa.
U Ekološkoj inspekciji ljubazno su nas uputili na Poljoprivrednu i Sanitarnu inspekciju, objašnjavajući da takve vrste kontrole nisu u njihovoj nadležnosti. Sanitarni inspektori kazali su nam da oni ne kontrolišu ništa od pomenutog, dok su nam u Poljoprivrednoj inspekciji objasnili da se oni bave isključivo kontrolom kvaliteta voća i povrća.
- Poljoprivredna inspekcija kontroliše isključivo kvalitet voća i povrća, i to kako u unutrašnjosti tako i na graničnim prelazima na ulazu u našu zemlju, a propisi za domaće proizvođače i uvoznike su isti. Znači, u našoj nadležnosti su kontrola deklaracija, klase i organoleptike i to pre svega procenta vode u određenoj biljci. Za kontrolu rezidua, pesticida i herbicida zaduženi su Fitosanitarna inspekcija i Ministarstvo zdravlja - kaže za „Blic“ Nenad Vujović, načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i kontrolu organske proizvodnje.
U Fitosanitarnoj inspekciji kažu da ni oni s tim nemaju nikakve veze, već da kontrolu ostataka pesticida u voću i povrću koje se prodaje na pijacama obavlja Ministarstvo zdravlja, gde su to negirali.
- Takvu kategorizaciju mi nemamo. U našu nadležnost spada kontrola knjiga polja, gde proizvođači upisiju kada i koliko su dodali pesticida zemljištu, kontrola prometa i primene pesticida. Svi oni koji u poljoprivrednim apotekama kupuju pesticide moraju da se registruju i ostave lične podatke, kao i da navedu za šta su im pesticidi potrebni. Pri tom, svi koji koriste ove otrovne materije moraju strogo da vode računa da njihova primena ne ugrozi zdravlje ljudi i životinja, zatim da pesticidi ne dovedu do kontaminacije zemljišta i bilja i da ne ugroze pčele. Zato su oni koji ih koriste dužni da vlasnike pčela upozore na upotrebu otrova najkasnije 48 sati unapred, kako bi pčelari zatvorili pčele i sprečili njihovo trovanje - objašnjava Stevan Maširević, direktor Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede.
Ne postoje detaljna i aktuelna istraživanja o prisustvu teških metala iz industrije u zemljištu oko tih postrojenja. Tradicionalno se tu nalaze teški metali kao što su olovo, kadmijum, nikal...
Prema rečima dr Dragog Stevanovića, profesora agrohemije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, reč je o kancerogenim materijama za koje postoje propisane norme kolika je njihova dozvoljena prisutnost u povrću i zemljištu.
- Olova ima u povrću koje je blizu puteva, prvenstveno iz izduvnih gasova i blizu industrijskih postrojenja. Kadmijum je opasan otrov, takođe prisutan u povrću. Ako nikla ima više od 50 miligrama po kilogramu zemljišta, neophodno je kontrolisati povrće koje se tu uzgaja - upozorava profesor Stevanović.
Ugroženo je i zemljište oko Kolubarskog basena gde ima dosta arsena, koji je veoma opasan ako ga akumuliraju biljke. Prašina od lignita koji leti oko TE „Obrenovac“ takođe je veoma opasna jer sadrži arsen. Ipak, utešno je da nedavni akcident sa azotom u Pančevu nije ugrozio zemljište, jer je reč o oksidima koji su otišli u atmosferu i pretvorili se u gas.
- Ministarstvo poljoprovrede trebalo bi da se bavi ovim problemom, ali bojim se da to nije slučaj. Takođe, niko ne kontroliše povrće koje dođe na pijacu, pa tako ni povrće iz ovih rizičnih zagađenih krajeva - zaključuje prof. Stevanović.
Uticajem teških metala koje u povrće i hranu stiže iz industrije ne bave se ni u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, gde smo dobili odgovor da uticaj zemljišta na zdravlje ljudi nije do sada istraživan. Ovaj problem nije u domenu nadležnosti ni Sanitarne inspekcije. Zabrinjava i da je upotreba pesticida ostavljena savesti proizvođača koji vode knjige kad i koliko dodaju pesticida, ali ih niko detaljno ne kontroliše.

Zagađeno zemljište oko Beograda
Organski zagađivači kao što su polihlorovani bifenili i policiklični ugljovodonici pronađeni su u zemljištu u okolini Beograda. Smatra se da su dospeli u zemlju prvenstveno zbog lošeg upravljanja opasnim otpadom, ali i nakon NATO bombardovanja.


Simptomi
Povrće i voće sa povećanim sadržajem neke od štetnih materija može i da trenutno ugrozi zdravlje. Simptomi trovanja počinju 12 do 24 sata nakon uzimanja problematične hrane, i to naglo sa drhtavicom, povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem i prolivom. U većini slučajeva bolest traje nekoliko dana i uz dijetu prolazi sama.

Kadmijum je element veliketoksičnosti. Ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju.

Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina veoma je niska 0,04 miligrama. Soli arsena su veoma otrovne i izazivaju rak.

Saveti
- povrće i voće prati bar nekoliko minuta pod mlazom jake tekuće vode
- namirnice se mogu ispirati i u velikom sudu, ali nikako ako voda ne cirkuliše, znači obavezno da je sud bušan
- ne držati zajedno čiste i neoprane namirnice

Izvor: Blic