Opasnosti noćnog kupanja
Uprava JP „Ada Ciganlija” ponovo apeluje na posetioce da se kupaju samo u radno vreme kupališta od 10 do 19 časova    
Mnogima nije dovoljno dnevno osveženje

Noćno kupanje na Savskom jezeru već je, na žalost, koštalo života dvojicu maloletnika na samom početku letnje sezone. Meteorolozi najavljuju da vrućine tek predstoje, a mnogi će ponovo na kupanje noću, iako je to zabranjeno i opasno po život. Uprava JP „Ada Ciganlija” ponovo apeluje na posetioce da se kupaju samo u radno vreme kupališta, od 10 do 19 časova, kada na plažama dežura nekoliko desetina spasilaca.

Sugrađani, posebno mlađi, često pitaju: zašto spasioci ne dežuraju i noću? Zašto ne pokrivaju svih sedam kilometara plaže? U Upravi „Ade” odgovaraju: zbog toga što sistem bezbednosti na Savskom jezeru, koji je zvanično najbolji u Evropi, ima određeni kapacitet.

Pijani uleću u vodu

U poslednjih pet godina nije zabeležen nijedan slučaj utapanja u obeleženoj zoni predviđenoj za kupanje tokom radnog vremena spasilačke službe. To je zvaničan podatak, a svi tragični slučajevi odigrali su se ili izvan radnog vremena, ili izvan prostora za kupanje. Ako bi uveli noćna dežurstva spasilaca, onda bi njihove ekipe trebalo da budu višestruko brojnije, jer je noću mnogo teže pratiti kupače koji su, najčešće, pod dejstvom alkohola. Predrag Petrović, direktor JP „Ada Ciganlija”, smatra da bi radom noćne službe većina građana bila oštećena.

– Na taj način bismo okrnjili dnevnu službu spasavanja, koja besprekorno funkcioniše, a mi ne želimo to da činimo nauštrb bezbednosti većine građana koji se kupaju danju. Smanjivanjem kapaciteta dnevne službe samo bismo oštetili postojeći sistem koji svima koji su voljni da poštuju pravila pruža vrhunsku uslugu i bezbednost. Zato ponovo apelujem na posetioce da se pridržavaju pravila bezbednosti kupališta, a ne da ih krše. Takođe, apel upućujem i roditeljima da vode računa o svojoj deci i da ih ne puštaju noću na kupalište – kaže Petrović.

Spasilačkom službom na Adi Ciganliji već gotovo tri decenije rukovodi Žarko Maksić koji je oko 2.000 puta spasavao utopljenike, neke od njih i više puta. Svi spasioci pre prijema u službu moraju da polože stručni ispit, a zatim njegov test psihofizičkih mogućnosti, koji zahteva vladanje veštinama ronjenja na dah i reanimacije davljenika, ali i duboku koncentraciju prilikom vizuelnog praćenja kupača.

– Dok posmatram nečiji ulazak u vodu i prve zaveslaje znam da li je potencijalni davljenik. Ako jeste, na takvog obraćam posebnu pažnju i držim ga na oku. Ako je neophodno, upozorim ga da ne ide u duboku vodu. Isto tako reagujem kada ugledam nekoga ko napušta ograničeni prostor ili preplivava jezero – više puta je objašnjavao Maksić.

Logično je zaključiti da ovaj način rada nije izvodljiv u noćnim uslovima.   

Ljudi nisu svesni rizika

Duško Marković, upravnik najpopularnijeg beogradskog kupališta, ne prestaje sa upozorenjima. Zimus je apelovao da se ne hoda po ledu, ali za mnoge je to bio neodoljiv izazov. Sada skreće pažnju na opasnosti noćnog kupanja i poštovanje pravila, a mnogi ne reaguju.

– Tragedija je kada neko sa 17 godina završi život na dnu jezera, ali je tragično i da posle silnih upozorenja ljudi nisu svesni opasnosti, pa se takvi slučajevi ponavljaju. Obezbedili smo, kao i ranijih godina, besplatnu školu plivanja do 1. septembra za polaznike svih uzrasta – rekao je Marković.

On ističe da je najopasnije kupanje u alkoholisanom stanju i pod dejstvom opijata i danju, a pogotovu noću. Opasno je kupanje izvan obeležene zone,  jer tamo ne dežuraju spasioci. Za hronične bolesnike opasan je boravak na suncu i u vodi.

V. Jokanović

Izvor: Politika