sta da se radi...

Mislim.. i tom klincu je taj predsednik nesto...a i predsednik je tu da mu se pozalimo... a i pismo ne mora da bude politicke sadrzine...

Učenik OŠ “Drinka Pavlović”, Fedor Filipović, obratio se predsedniku Srbije sledećim pismom:
“Dragi predsedniče,
Dugo sam razmišljao šta da Vam napišem, jer znam da imate ćerku mojih godina i verovatno Vam ona priča o svim našim problemima. Rešio sam da Vam pišem o nečemu što me muči i o čemu često razmišljam. Iako moji roditelji ne vole da slušam vesti, jer kažu da u njima nema puno toga što zanima decu, pre nekoliko dana čuo sam vest o dečaku iz Čačka koga je pretukao očuh. Šestogodišnji dečak je toliko pretučen da su mu polomljena rebra i dospeo je u bolnicu. Uplašen, pun ožiljaka i modrica. Da li možete da zamislite kako se oseća dete kada ga odrasli povrede? Ja znam da Vi ne možete da zaštitite svu decu, ali možete da naredite sudijama da budu jako strogi prema svima koji ih muče i zlostavljaju”.

“I moram da vam kažem i da imate predivnu ćerku”

dok je desetogodišnja Teodora Vasiljković iz Borče predložila da se ubrza projekat za izgradnju još jednog mosta preko Dunava, koji bi povezao Borču i Novi Beograd.
“Tada bih duže spavala, jer zbog velike gužve krećem sat vremena ranije u školu. Nekad i kasnim zbog zastoja na Pančevačkom mostu, a zbog zastoja sam par puta zakasnila i na tenis”...

A vidiš ne treba te naše političare baš tliko štititi od mišljenja tata i mama koji se kriju iza svoje dece. Ako već nemaju kičmu da stanu na crtu lično nek bar kroz domaći napišu nešto.

Ja bih sledeće pismo uputila Dinkiću, pa Dačiću...